[Бенито]

Убила је командира чете са којим је била у љубавној вези, када је сазнала да је он ожењен и има двоје деце. Наредили су јој да убије неког Немца, да би се искупила. После рата су, наравно, измислили причу да јој нису наредили, него да јој је то саветовао неки неименовани партизан који је био заљубљен у њу.
Зато је она тако хазардерски поступила: ушла је у варош и пуцала из чиста мира док није истресла цео шаржер и почела да бежи. Чим је схватила да не може да изађе из вароши, нити да се сакрије, напунила је пиштољ и убила се.
Ако по овоме комунисти не личе на анархисте из 19 века, или ИСИС из 21 века, онда не знам ко личи.
Уцена је један од најважнијих елемената управљања у оквиру терористичке организације. То је један од разлога што су комунисти, после рата, измислили другу причу и сакрили уцену. Други разлог је што је одмах убијено 50 недужних Срба, због одмазде.

[Милослав Самарџић]

Вероватно Космајски одред, то им је била најзлочиначкија јединица.

Да није 1943?

Да, дец. 43., грешка у куцању.

Требало би доста писати и о овом и о другим злочинима овог одреда. Само да нагласим да су тада и добили наређење да дођу у Босну, што је посебна прича. Ово су урадили пре поласка.
Припадници ове злочиначке јединице, поред оних зликоваца који су погинули током рата, и следеће познате политичке личности после Другог светског рата: Мома Марковић, Дража Марковић, Кика Дамјановић-Марковић, Марко Никезић, Петар Грачанин и још низ оних који су после рата изигравали вође комунистичке власти и вође дисидентства и опозиције.
Свима је СУБНОР написао толико очишћене биографије на Википедији, да их можемо назвати бланшираним.
Радило се о тешким ратним злочинцима, које нам данас и Прва и Друга Србија представљају са једне стране као заштитнике државе, а са друге као убеђене либерале европског типа.
Да нагласим да је низ ових зликоваца овенчан орденом "Народног хероја" и да се по њима зову улице и школе по Србији.

Спаљивање манастира и убиство игумана и свештеника одиграло се баш на тај начин, недавно ми је писао свештеник те парохије.

[Милослав Самарџић]

Ефекат застрашивања у виду репресалија сигурно има значајан проценат приликом везаности колебљиваца. Не знам колико је настрадало од космајских партизана. Ја сам нашао податак о 36 усмрћених (од јуна до краја августа 1944). Што значи да су усмрћења била велика.
Ипак, мислим да је опстанак Космајског одреда, група, како год било, директно, у највећем проценту, повезано са Београдом. Левичарски талас долазио је још пре рата, ширећи се по околним општинама, с обзиром да је велики проценат људства радило у престоном граду, доносећи отуда и те „напредне идеје“.

Убили су око 300 људи, ван борбе, до 1. маја 1944. То је била најопаснија терористичка група у Србији. Добро су се скривали по земуницама током дана, а убијали су ноћу. Практично нису излазили ''на црту'' четницима. Сем у Даросави и Друговцу, кад су савладани.

[Бенито]

Милославе, пребаци овде онај Твој текст о злочину комуниста у Малом Поповићу, који је организовао Марко Никезић.

[Александар Динчић]

Ефекат застрашивања у виду репресалија сигурно има значајан проценат приликом везаности колебљиваца. Не знам колико је настрадало од космајских партизана. Ја сам нашао податак о 36 усмрћених (од јуна до краја августа 1944). Што значи да су усмрћења била велика.
Ипак, мислим да је опстанак Космајског одреда, група, како год било, директно, у највећем проценту, повезано са Београдом. Левичарски талас долазио је још пре рата, ширећи се по околним општинама, с обзиром да је велики проценат људства радило у престоном граду, доносећи отуда и те „напредне идеје“.

Убили су око 300 људи, ван борбе, до 1. маја 1944. То је била најопаснија терористичка група у Србији. Добро су се скривали по земуницама током дана, а убијали су ноћу. Практично нису излазили ''на црту'' четницима. Сем у Даросави и Друговцу, кад су савладани.

Мислим да су осим тих земуница имали и снажне базе по селима.

[posmatrač]

Мислим да је највећа иронија српске историје то што Никезића и Латинку многи људи доживљавају као либерале.

Па и Милована Ђиласа сматрају за либерала, зар не?

[Александар Динчић]

Зато је она тако хазардерски поступила: ушла је у варош и пуцала из чиста мира док није истресла цео шаржер и почела да бежи. Чим је схватила да не може да изађе из вароши, нити да се сакрије, напунила је пиштољ и убила се.
Ако по овоме комунисти не личе на анархисте из 19 века, или ИСИС из 21 века, онда не знам ко личи.

Ово је један пример самоубиства. А има их много. Бенито, како би ти окарактерисао те чинове самоубистава код комуниста за више циљеве? Као непромишљене поступке или можда као светле примере, попут Синђелићевог на Чегру.

[Константин Миловановић]

Зато је она тако хазардерски поступила: ушла је у варош и пуцала из чиста мира док није истресла цео шаржер и почела да бежи. Чим је схватила да не може да изађе из вароши, нити да се сакрије, напунила је пиштољ и убила се.
Ако по овоме комунисти не личе на анархисте из 19 века, или ИСИС из 21 века, онда не знам ко личи.

Ово је један пример самоубиства. А има их много. Бенито, како би ти окарактерисао те чинове самоубистава код комуниста за више циљеве? Као непромишљене поступке или можда као светле примере, попут Синђелићевог на Чегру.

Зар тај Синђелићев случај није мит? То је рекао Милан Гутовић, а чини ми се да он добро познаје српску историју.

[Бенито]

Зато је она тако хазардерски поступила: ушла је у варош и пуцала из чиста мира док није истресла цео шаржер и почела да бежи. Чим је схватила да не може да изађе из вароши, нити да се сакрије, напунила је пиштољ и убила се.
Ако по овоме комунисти не личе на анархисте из 19 века, или ИСИС из 21 века, онда не знам ко личи.

Ово је један пример самоубиства. А има их много. Бенито, како би ти окарактерисао те чинове самоубистава код комуниста за више циљеве? Као непромишљене поступке или можда као светле примере, попут Синђелићевог на Чегру.

Морала би да се уради анализа сваког од тих самоубистава понаособ, али са истинитим подацима, а не шта су сервирали титоисти.
Овако унапред, очигледно је да су многа од њих последица уцене од "виших другова" зарад неке раније "грешке". Такође, има одређени број случајева лудила, које се појавило као последица ранијих злочина или присуства извршењу злочина. Не треба занемарити ни тај милитантно атеистички аспект, који карактерише револуционарно-терористичке организације тога доба.
Све у свему, не може се поредити са случајем попут Стевана Синђелића, јер Синђелић није хтео да преда магацин муниције Турцима, а није га могао уништити осим на начин како је и урадио.
Не може се поредити ни са самоубиствима које су чинили четници пре балканских ратова, јер су они то чинили у безизлазним ситуацијама, да не би путем мучења, Краљевина Србија била оптужена за њихову акцију. Осим тога, све њихове вође и војводе имале су исту обавезу, и четници су их у томе пратили.
За разлику од комуниста, који су жртву захтевали од својих следбеника, а они сами су извлачили задњице, па су ретки примери да су се и комунистички руководиоци жртвовали.

[Милослав Самарџић]

Милославе, пребаци овде онај Твој текст о злочину комуниста у Малом Поповићу, који је организовао Марко Никезић.

Већ је то на сајту, овде:
http://www.pogledi.rs/pakao-u-sopotu/
Жртве 16 до 20.

[Александар Динчић]

Ко је сакупљао имена? Одличан списак.

[Милослав Самарџић]

Ко је сакупљао имена? Одличан списак.

Потписан је аутор.
Само, рече ми да има још... онда је мислио да је комплетан.

[Бенито]

Милославе, имаш ли онај о злочину у Малом Поповићу? Онај где је Никезић ноћу извео целу породицу, па после рата измислили да су то урадили четници.

[Милослав Самарџић]

Не мислиш на овај случај из Малог Пожаревца:

16-20. Радић Никола, Новка (Николина жена), Живодраг (Николин син), Милева (Живодрагова жена) и Милорад (Николин син); жртве су мучене и масакриране, 4. фебруара 1944, од стране партизана под командом Марка Никезића. Имовина им је опљачкана, а кућа и штала спаљени. Масакр је извршен под оптужбом да је Никола Радић пријавио жандармима Љубивоја Гајића, водећег комунисту на Космају. Поред Љубивоја Гајића, у кући Николе Радића жандарми су тада убили и Вучка Милићевића из Дражња и Витоку Живановић, њихову пратиљу. Међутим, према сведочењу ћерке Љубивоја Гајића, ову комунистичку тројку није издао Никола Радић, већ Гајићев конкурент и кум Драгослав Дража Марковић.

На сајту имамо и ово од Милете Симића:
http://www.pogledi.rs/zverstva-partizana-u-mladenovcu/