[Митић]

Ознина суђења

Ових дана је у „Политици” почео да излази фељтон Срђана Цветковића „Чишћење Србије од ’народних непријатеља’” Требало је да прођу 74 године да би се неко решио (или усудио) да о томе пише. И не би ме изненадило да многи не поверују да је то било могуће.

Имао сам свега 15 година када сам, 30. априла 1945. године, био ухапшен и затворен на четвртом спрату Озне за Београд, на Обилићевом венцу. У мојој књизи „Писма Матвеју”, на страни 207 и 208 написао сам:

„Једне вечери приметили смо да се у једној великој соби преко пута наше (делио нас је светларник), нешто дешава. Прво су из ње извели све затворенике, одвели их некуда и унели један чивилук, сто и неколико столица. Онда су у ту просторију ушли неки официри, засели за те столове и дуго се о нечему договарали, а у неко доба ноћи су почели да им доводе затворенике у групама од по пет-шест људи. Постројили би их, свакога су питали за име, презиме, место и годину рођења па им, одмах затим, свечано и гласно објављивали: ’Осуђује се на смерт стрељањем’. Тако су групу за групом доводили на ’суђење’ па изводили. Повремено смо чули звук камиона који је те несрећнике некуд одвозио. Камион се враћао после двадесетак минута. Веровали смо да стрељају на Калемегдану, али то је за време одласка и доласка било предуго...

Те ноћи су ’осудили’ бар педесетак људи. Чули смо како ти осуђени узвикују оно што се у тим тренуцима може рећи, били су храбри, али ни тада, а ни касније, нисам сазнао ко су они били. Њихова имена. Она која смо чули, ни мени, ни осталима, нису била позната.”

Нека овај текст буде нека врста кенотафа (споменик страдалима чији су гробови непознати), за несрећнике које је те ноћи Озна ликвидирала.

Александар Ајзинберг
професор Универзитета уметности, у пензији

http://www.politika.rs/scc/clanak/444458/Oznina-sudenja

[Милослав Самарџић]

Како су комунисти, у сарадњи са Албанцима, 1942. убили преко 500 Срба у Метохији
Месни одбор Комунистичке партије Гњилане направио је списак од 500 до 1.000 Срба који су били њихови углавном потенцијални непријатељи. Списак је предат албанској фашистичкој милицији, са којом су комунисти били у контакту. Већина ових Срба је страдала
ПИШЕ: Бранислав ЈОВИЋ
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
http://www.pogledi.rs/%d0%ba%d0%b0%d0%ba...%86%d0%b8/

[пек.]

Ја сам негде прочитао да је Гњилане било у бугарској окупационој зони или је то било после капитулације Италије

[Шумадинац]

.
Хоће ли се и ове године прећутати „Пасје гробље“ код Колашина?
https://srpska24.me/%d0%bd%d0%b0%d1%88%d...%9b%d1%83/

[Шумадинац]

.
Злочини комуниста у Црној Гори: Кечина јама и ликвидација породице Јововић из Бјелопавлића
https://srpska24.me/%d0%bd%d0%b0%d1%88%d...%b3%d0%be/

[ЛукаЛоко]

Ин мемориам

Јуче је у Риму преминуо у 84. години Ђампаоло Панса, један од најпознатијих италијанских новинара.
Причам овде о њему, јер је он био публициста који је највише инсистирао и обелодањивао злочине комунистичких партизана у Италији.
Као млад, он је дипломирао политичку науку у Торину уз дипломски рад под насловом „Партизански рат од Ђенове до долине Поа“, који је добио престижну награду Еинауди и у којем је афирмативно писао о партизанима, као и сви тада уопште.
Као новинар је радио за најважније италијанске новине и часописе и стекао је велику репутацију у том свету.
Међутим, у старим годинама почео је да прича о том истом рату 1943-45 са друге тачке гледишта.
2003. године објавио је књигу под насловом „Крв поражених“, који је разматрао питање ликвидације фашиста по крају рата од стране партизана. У тој књизи је Панса измислио, како је сам написао, само једну личност – жену архивисткињу- како би колоквијално разговарати о тој теми: књига је један читав списак „поражених“, припадника и припадница фашистичких наоружаних снага, фашистичких симпатизера, учитељица, земљопоседника које су комунистички партизани физички елиминисали, често на мучки начин, по крају рата у свим покрајинама северне Италије.
Био је то један велик књижевни успех у земљи где се слабо читају књиге.
После тога он је раширио пажњу на све те партизане, католичке или умерене оријентације и чак комунистичке које су комунисти убили пошто им нису били по вољи. Зато му се једно новије дело звало „Црни, бели и црвени“.
Због те тематике почео је да добије критике од левичара и већине осталог интелектуалног кора.
Њега су многи сматрали „ревизионистом“ и „фашистом“, само зато је критиковао антифашистички „Отпор“ у Италији, иако је он по природној оријентацији био социјалиста. И данас један спикер га је назвао“контроверзним“.
Пре две-три године умро му је син Алесандро, менаџер и универзитетски учитељ, то је изгледа био тежак ударац за њега.

Мислим да се може рећи да се он нашао у једној сличној ситуацији као и Самарџић, који ће можда препознати свој случај у ономе што следи.
У предговору за један од нових издања те горепоменуте књиге „Крв поражених“, по питању јаких критика које је добио, Панса је отприлике написао:
„У том насилном и гротескном концерту истицали су се неки „тенори“ који су припадали левичарском интелектуалном свету и били професори модерне или савремене историје у више од једног факултета. Ти малени властели нису прихваћивали што је један аматер попут мене смео ући у њихову територију. Мене су сматрали научником „без дозволе“ који им је двоструко сметао зато што сам пружио тумачење антифашистичког „Отпора“ које су они сматрали богохулним.
Коначно, полудели су из гнева због успеха „Крв поражених“. Од те моје књиге крајем 2003. године већ је распродато 400.000 примерака. Па и то их је натерало да се суоче са једном истином коју нису хтели да виде.
Та истина је то да та књига као и серија њих које су следиле, издејствовале су као једна устрајна и опасна кртица која је ископала пут који ће доћи до неприхватљивог резултата за многе арогантне мајсторе: до победе историјског ревизионизма по питању италијанског грађанског рата.“

[Милослав Самарџић]

Да, има сличности. Тиражи побеђују "властелине". А нема тиража без добрих информација.

[Vlad Alekš]

Ин мемориам
Јуче је у Риму преминуо у 84. години Ђампаоло Панса, један од најпознатијих италијанских новинара.

Бог да му душу прости.
Него реци ти мени када ће код вас бити парламентарни избори? Немам живаца више да чекам - да Салвини коначно направи владу као премијер (председник владе). И да једном заувек растури тај неолиберални и неокомунистички олош који се запатио по целом свету, а посебно у Европи. Па да поделимо ту јадранску обалу - вама Истра са Фиуме (због Д' Анунција), а нама све јужно од Фиуме.

[Николај]

Па да поделимо ту јадранску обалу - вама Истра са Фиуме (због Д' Анунција), а нама све јужно од Фиуме.

Немој тако, нама туђе никад није требало, наше је до Сплита само.

[posmatrač]

Да, има сличности. Тиражи побеђују "властелине". А нема тиража без добрих информација.

И то тиражи без "државних поруџбина", необавезно-обавезне фалкултетсте литературе и томе слично!

[Митић]

ФЕЉТОН (24) ЧИШЋЕЊЕ СРБИЈЕ ОД ,,НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА” 1944-1953

24. СА ВЕРОМ ПРОТИВ ЦРКВЕ!

http://uimenaroda.net/feljton-24-ciscenj...1944-1953/



ФЕЉТОН(23): ВЕЛИКО ЧИШЋЕЊЕ СРБИЈЕ ОД ,,НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА” 1944-1953.

23. ПОБУНА У ДОЛОВУ – НАЈВЕЋИ СЕЉАЧКУ БУНТ У СРБИЈИ !

http://uimenaroda.net/feljton22-veliko-c...1944-1953/

[Константин Миловановић]

Да ли се зна ко је подигао Цазинску буну 1950?

[ЛукаЛоко]

Ин мемориам
Јуче је у Риму преминуо у 84. години Ђампаоло Панса, један од најпознатијих италијанских новинара.

Бог да му душу прости.
Него реци ти мени када ће код вас бити парламентарни избори? Немам живаца више да чекам - да Салвини коначно направи владу као премијер (председник владе). И да једном заувек растури тај неолиберални и неокомунистички олош који се запатио по целом свету, а посебно у Европи. Па да поделимо ту јадранску обалу - вама Истра са Фиуме (због Д' Анунција), а нама све јужно од Фиуме.

За пар недеља, 26. јануара, биће локални избори у покрајини Емилија-Ромања.
Она је у Италија црвена покрајина пар екселанс. Црвени њом владају непрекидно од 1945. године.
Ти избори ће имати свакако велик национални значај. Бивши комунисти су већ изгубили у периферичним градовима те покрајине: Парма, Ферара, Имола.
Болоња је последња црвена тврђава у Италији.
За Салвинија и остале десничаре то значи јуриш на последњи бастион комунизма. Биће густо.

[Бенито]

ФЕЉТОН (24) ЧИШЋЕЊЕ СРБИЈЕ ОД ,,НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА” 1944-1953

24. СА ВЕРОМ ПРОТИВ ЦРКВЕ!

http://uimenaroda.net/feljton-24-ciscenj...1944-1953/



ФЕЉТОН(23): ВЕЛИКО ЧИШЋЕЊЕ СРБИЈЕ ОД ,,НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА” 1944-1953.

23. ПОБУНА У ДОЛОВУ – НАЈВЕЋИ СЕЉАЧКУ БУНТ У СРБИЈИ !

http://uimenaroda.net/feljton22-veliko-c...1944-1953/

Стварно не могу више да разумем Цветковићеву потребу да се стално нешто додворава комунистима.
Прво је, у овом фељтону, навео број од 125 свештеника и монаха СПЦ које су убили комунисти за време рата ( по објављеној литератури).
А онда на крају текста наводи да је свештеник Велибор Џомић утврдио " чак 482" свештеника и монаха СПЦ које су убили комунисти за време рата и после њега.
Да буде разумљиво: Велибор Џомић је пронашао шематизам из 1941. године где се јасно види ко је где био свештеник, ђакон, монах, јеромонах, архиђакон, јереј, архијереј .... По том шематизму су узета имена, па су прегледане матичне књиге умрлих, ако их је било, па је прочитана сва могућа литература, сви доступни извори, емигрантске новине, чланци и књиге. Па, пошто ни то није било довољно, послали су буквално на хиљаде писама родбини свештеника, који су се већ налазили широм света или у земљи, не би ли сазнали за судбине тих лица. Одговорно тврдим да Институт коме Цветковић припада никада у својој историји није обавио тако обимно истраживање. Резултати су показали да су:
Комунисти убили 482 свештеника и монаха СПЦ, укључујући и неке од највиших великодостојника.
Усташе су убиле 219 свештеника и монаха СПЦ
Итд....
Све ово је објављено у тротомној књизи " Злочини комуниста над Српском православном црквом у Другом светском рату".
Дакле, не тврди то "свештеник Велибор Џомић" него тврди Српска православна црква као установа од највећег угледа у српском народу.
Али, Цветковићу је још увек важније шта тврди комунистичка литература.