[Милослав Самарџић]

Шта мислиш, после свих ових година истраживања, да ли су негде погрешили, било при кажњавању, било при унапређивању и награђивању?

Прво да подсетим да је онда за упис у официрске и подофицирске школе, као и у жандармерију, полицију, и сл, испитивана криминална прошлост барем за три генерације уназад. Критеријуми су били строги и самим тим било је мало криминалног понашања у тим категоријама. Тек кад је завладао комунизам, почело се за криминалне особе говорити да су поштене, добре, и сл, шверцер је постао позитиван термин, итд.
Док су, с друге стране, комунисти окупљали људе с коца и конопца. Наивне, особе светлог карактера, су постепено елиминисали.
Од тих малобројних грешака истичем мајора Ђурића - требало је одмах да се склони.
Онда, Звонко није био за борбене јединце, требало је да се повуче у Врховну команду.
Раковић исто. Да подсетим да је сачекао да пође на Копаоник, 6. августа 1944, док стане киша. Уместо кад је наређено. Кад је стигао, ситуација се променила. Због тога је имао скоро 1.000 несталих и заробљених.
Црна Гора је специфичан случај.
За Милутина не бих рекао да је грешка. Такав је био Рачићев суд, веома строг, летела је глава и за мање.

Апсолутно си све у праву.
Осим за Милутина Јанковића. Ту су те ћапили Бојан и Коста и прихватио си њихов закључак о "злом времену које изнедри такве људе".
Ради се о потпуно истом типу личности ратника какви су били војвода Воја Танкосић и Војвода Вук. Једина разлика између њих је временска, и ништа више.
Рачић је пресудио на основу гласина, јер није имао времена да се бапће са глупостима пред одсудну битку са комунистима. То је Раковић одлично осетио, и лисица какав је био, намирио је неке своје дугове.
Уосталом, иако је то изречено на суђењу, не треба сумњати у Чичине речи у вези тог случаја и његовог разочарења у своје команданте што су то учинили.

За Милутина став сам формирао на основу описа мајора Радослава Досе Филиповића. Највише.

[Бенито]

Шта мислиш, после свих ових година истраживања, да ли су негде погрешили, било при кажњавању, било при унапређивању и награђивању?

Прво да подсетим да је онда за упис у официрске и подофицирске школе, као и у жандармерију, полицију, и сл, испитивана криминална прошлост барем за три генерације уназад. Критеријуми су били строги и самим тим било је мало криминалног понашања у тим категоријама. Тек кад је завладао комунизам, почело се за криминалне особе говорити да су поштене, добре, и сл, шверцер је постао позитиван термин, итд.
Док су, с друге стране, комунисти окупљали људе с коца и конопца. Наивне, особе светлог карактера, су постепено елиминисали.
Од тих малобројних грешака истичем мајора Ђурића - требало је одмах да се склони.
Онда, Звонко није био за борбене јединце, требало је да се повуче у Врховну команду.
Раковић исто. Да подсетим да је сачекао да пође на Копаоник, 6. августа 1944, док стане киша. Уместо кад је наређено. Кад је стигао, ситуација се променила. Због тога је имао скоро 1.000 несталих и заробљених.
Црна Гора је специфичан случај.
За Милутина не бих рекао да је грешка. Такав је био Рачићев суд, веома строг, летела је глава и за мање.

Добро, око Милутина се нећемо сагласити. Важно је да знамо да није било већих грешака, ако изузмемо Ђурића, и у неком другом смислу, Ђуришића.
Мислим да је још један високи официр био крајње проблематичан при крају рата, али не би сада о томе, пошто има посебно поглавље о њему у књизи која управо излази, а писано је на основу неких докумената које нико до сада није гледао.

[Sima]

Парошки нема појма о ДСР и боље му је да ћути него да се овако бламира под старе дане. Додуше, за масе које гледају ове емисије, ово су идеални и једноставни одговори на компликована питања, што увек може да прође.

Ostavimo Paroskog sa strane, kao da on ovo nije rekao. Logicki - V. Britanija je podrsku partizanima pruzila u leto 1943. a sa Staljinom se Cercil o podeli Balkana dogovorio tek u oktobru 1944. Dakle on nije predao cetnike jer se prethodno dogovorio sa SSSR da ce Jugoslavija pripasti komunistima, vec je posle podrsku koju je dao partizanima koristio kao racun za potkusurivanje sa komunistima. Kada to ukombinujemo sa cinjenicom da je knez Pavle razresio duznosti Milana Stojadinovica sa mesta premijera nakon sto je saznao da sa Italijanima pregovara o tome da se hrvatsko pitanje resi tako sto ce Italija pripojiti hrvatske teritorije, dolazimo do zakljucka da jugoslovenska vlada, prvo u zemlji a posle i u izbeglistvu, nije bila spremna da prihvati cinjenicu da bi Hrvati pre nestali nego ziveli u istoj zemlji sa Srbima. Vrlo je moguca cinjenica da je ovo odbijanje da se sagleda realna situacija navela Cercila dozivi jugoslovensku vladu u izbeglistvu kao neefektnu, jer je od 3 veca naroda koja su u njoj ziveli (Srbi, Hrvati i Slovenci) i 2 manja (Muslimani i Bugari), samo jedan (Srbi), cast izuzetcima, isao u legitimnu vojnu formaciju izbegle jugoslovenske vlade (cetnici). A onda su tu komunisti, dragi svima onima koji su smatrali Srbe za "hegemoniste" - ustasama, crnogorskim zelenasima, Bugarima, pa i slovenackim separatistima. Tada - vecina naroda u Jugoslaviji. Ne treba izuzeti opciju da je mozda za gubitak podrske jugoslovenske izbeglicke vlade od strane zapada upravo razlog sto je htela da bude ocajnicki jugoslovenska, cak i kada se pokazalo da su jedino Srbi iskreno na strani Saveznika.

[Митић]

На РТС 2 од 17:45 може да се погледа Равногорска читанка. Требало би да је ово прва епизода, одавно сам гледао серијал, а то је било 2001. или 2002. године

https://www.rts.rs/page/tv/ci/broadcast/...2020&day=8&

[пек.]

Давали су и на тв Храм

[ОРЈУНА]

Када је био Стаљинов рођендан?

[Митић]

ГДЕ СЕ СКРИВА ТА СЛОБОДА?

У нашој историографији постоје високо образовани публицисти чији је допринос историјској науци често далеко већи од многих професионалних историчара. У том светлу поменућемо већ позната имена попут Милослава Самарџића из Крагујевца као човека који је вредно изучава четнике објављујући изузетне књиге већ деценијама, а који чува и највећу грађу о историји Југословенске војске у Другом светском рату; ту је и блажене успомене Перо Симић човек који је написао убедљиво најквалитетније књиге о Јосипу Борозу Титу са приступом без преседана строго чуваном архиву Коминтерне у Москви; а у новије време ту је и Душан Бабац са изузетно вредним публикацијама на теме из српске војне и националне историје.

Захваљујући Милославу Самарџићу добијамо на увид једну фотографију са посветом која најсликовитије говори о размерама наше историјске трагедије и лутању у коме се као народ још увек налазимо.

Посвету на својој слици написао је млади потпоручник Милојко Ђорђић из Шапца који је Отаџбину бранио у Церском корпусу пуковника Драгослава Рачића, једног од наших најелитнијих официра који се истицао невероватном војном способношћу, храброшћу и вештином ратовања против вишеструко јачег непријатеља, а често и против две непријатељске формације истовремено.

У својој посвети, коју је Милослав Самарџић пронашао у шабачком архиву (Самарџић вредно обилази и систематски проучава све архиве по Србији, Републици Српској, Европи и Северној Америци), потпоручник Ђорђић 1945. године поручује својим пријатељима, шабачкој породици Јовановић:

''Када дође жељена и тако дуго очекивана слобода, тада ће крвави комнуисти говорити о својим злочинима, а ми ћемо клицати слободи, Србији и нашем Краљу.

Драги моји Јовановићи, верни Србији и Краљу, срећно вам било то наше сутра.
Миле Ђорђић, потпоручник''.

Добри наш јуначе Милојко, данас је 2020. година, а слобода о којој сањамо још од априла 1941. још увек није дошла. Ми још увек чекамо то ”сутра”!

По свему судећи, нисмо верни завету својих предака и јунака од Косова до нашијех дана. Где нам је вера, где нам је Отаџбина, када ћемо да вратимо Краља? Људи попут Светог Николаја Велимировића, Светог аве Јустина Поповића и потпоручника Милојка Ђорђића нас опомињу!

Извор: Фејсбук страница "Историја Срба"

https://www.facebook.com/istorijasrba/ph...=3&theater

[Sima]

Pronasao sam memoare Vasilija Trbica o kojima je Paroski pricao, evo sta kaze u njima Trbic u vezi izdaje Draze (tj. zasto je to bilo):

[Милослав Самарџић]

Рекла-казала...

[Sima]

Рекла-казала...

Ne biste dali neku tezinu ovome? S obzirom da nisam cuo mnogo konkretnih obrazlozenja na pitanje "Zasto je VB izdala cetnike", ja ne bih ovo tako lako odbacio. Odluceno je da se prebaci podrska na partizane na Teheranskoj konferenciji od 28. novembra do 1. decembra 1943. Dogovor o procentima 9. oktobar 1944. Razlika od ~11 meseci. Zasto?

[ОРЈУНА]

Када је био Стаљинов рођендан?

Питао сам због оне пролетерске бригаде.

[ватхра]

Рекла-казала...

Написа аутор ових антологијски редова рекла-казалаштва:
" После Другог светског рата Тошић је био чиновник у задрузи свог родног села Јасеново, недалеко од Кокиног Брода. Учитељ у Јасенову тада је био Боривоје Драшковић, син београдског адвоката Добривоја Драшковића. Адвокат Драшковић је био кућни пријатељ Милоша Минића, Дражиног тужиоца и уједно особе која је присуствовала ликвидацији. Где је Дража сахрањен, Милош Минић је рекао својој супрузи Милки Минић, а она је то пренела својој пријатељици Љубици Драшковић, супрузи адвоката Драшковића. Љубица се поверила сину Боривоју, а он Сими Тошићу. Тошићево сведочење гласи:"

[Милослав Самарџић]

Рекла-казала...

Написа аутор ових антологијски редова рекла-казалаштва:
" После Другог светског рата Тошић је био чиновник у задрузи свог родног села Јасеново, недалеко од Кокиног Брода. Учитељ у Јасенову тада је био Боривоје Драшковић, син београдског адвоката Добривоја Драшковића. Адвокат Драшковић је био кућни пријатељ Милоша Минића, Дражиног тужиоца и уједно особе која је присуствовала ликвидацији. Где је Дража сахрањен, Милош Минић је рекао својој супрузи Милки Минић, а она је то пренела својој пријатељици Љубици Драшковић, супрузи адвоката Драшковића. Љубица се поверила сину Боривоју, а он Сими Тошићу. Тошићево сведочење гласи:"

Поредите књигу са форумом.

[Sima]

Meni je ovo sto sam procitao smisleno. Englezi u cudu - vlada nece da se odrekne naroda od kojih nemaju 1% podrske. Onda se obracaju ovim drugima, koji imaju podrsku svih naroda sem Srba.
Mislim, cela sumanutost jugoslovenske ideje se vidi tad, jos 1941. JVuO je nastala kao zvanicna vojska Kraljevine Jugoslavije na njenoj teritoriji, da bi se s vremenom isprofilisala kao srpska, ali zasto se isprofilisala. Jer u zvanicnu vojsku Kraljevine Jugoslavije nije isao niko sem Srba. Drugi su isli ili u paravojne jedinice (partizane) ili u antisaveznicke (ustase). Da ne gresim dusu, bilo je i nesto Slovenaca u cetnicima. Kako da neko shvati izbeglicku vladu ozbiljno kad nema uporista na pola svoje teritorije, a ne zeli da ih se pritom odrekne.