21-11-2020, 06:41 PM
Нема нигде написмено, али не мења на ствари када су они спремни јавно то да изјаве.
Сви ти вајни професори који предају историју Југославије по разним универзитетима или "универзитетима" широм Српства, докторирали су на Филозофском факултету у Београду, код Љубодрага Димића. Логично је претпоставити да неко из Косовске Митровице или Ниша није звао неког из Бањалуке или са Пала да се консултује по овом питању. Такође, Новосађани су увек били независни од ФФ у Београду, али је тамо иста појава.
Разлог је врло једноставан: одељења за историју на ФФ у Београду и Новом Саду су прво настала као катедре за историју НОБ, да би тек почетком 70-их година прошлог века добиле садашњи назив. Сви њихови први професори су се за тај позив специјализовали или у Војном музеју или у Архиву Војноисторијског института, садашњем Војном архиву. Пошто су обе те установе до детаља контролисали службеници војне безбедности ЈНА, није ни чудо да су и професори били под њиховом контролом. Тако је то пренето и на идуће генерације.
Мртва ЈНА и још увек жива и нетакнута њихова војна безбедност контролишу сећања на Други светски рат у Краљевини Југославији и даље чврсто држе дизгине званичне историографије.
Иначе, заиста смешно звучи да неки Драга Мастиловић забрањује студентима да за дипломски рад користе дела Милослава Самарџића, који је прву књигу о четницима написао док је дотични још био у средњој школи, а најмање још десет док је дотични уопште завршио факултет.
При томе се уопште не обазире на студентска питања на коју литературу да се ослоне када нико други није ни писао о рату у одређеном крају, ако се изузме комунистичка историографија.
Зато и не треба да нас чуди то што већи део нашег народа који себе сматрају високо образованим, у суштини, нема појма о историји сопственог народа.
Сви ти вајни професори који предају историју Југославије по разним универзитетима или "универзитетима" широм Српства, докторирали су на Филозофском факултету у Београду, код Љубодрага Димића. Логично је претпоставити да неко из Косовске Митровице или Ниша није звао неког из Бањалуке или са Пала да се консултује по овом питању. Такође, Новосађани су увек били независни од ФФ у Београду, али је тамо иста појава.
Разлог је врло једноставан: одељења за историју на ФФ у Београду и Новом Саду су прво настала као катедре за историју НОБ, да би тек почетком 70-их година прошлог века добиле садашњи назив. Сви њихови први професори су се за тај позив специјализовали или у Војном музеју или у Архиву Војноисторијског института, садашњем Војном архиву. Пошто су обе те установе до детаља контролисали службеници војне безбедности ЈНА, није ни чудо да су и професори били под њиховом контролом. Тако је то пренето и на идуће генерације.
Мртва ЈНА и још увек жива и нетакнута њихова војна безбедност контролишу сећања на Други светски рат у Краљевини Југославији и даље чврсто држе дизгине званичне историографије.
Иначе, заиста смешно звучи да неки Драга Мастиловић забрањује студентима да за дипломски рад користе дела Милослава Самарџића, који је прву књигу о четницима написао док је дотични још био у средњој школи, а најмање још десет док је дотични уопште завршио факултет.
При томе се уопште не обазире на студентска питања на коју литературу да се ослоне када нико други није ни писао о рату у одређеном крају, ако се изузме комунистичка историографија.
Зато и не треба да нас чуди то што већи део нашег народа који себе сматрају високо образованим, у суштини, нема појма о историји сопственог народа.
