[Ђорђе]

Видовданским уставом?

[Бенито]

И једно и друго је тачно.
А знате ли шта то, заправо, значи?

[Бенито]

И једно и друго је тачно.
А знате ли шта то, заправо, значи?

Одвајање цркве од државе значи одвајање цркве од владе, од дневне или било какве друге страначке политике.
Рецимо, у другој половини 19 века утицај напредњака био је велики на дешавања у српској цркви. Када је обновљена нишка епископија директан утицај за избор Димитрија за нишког епископа имао је Стојан Новаковић, првак напредњака. Епископ Димитрије ће скоро четири деценије доцније постати први патријарх обновљене Српске православне цркве.
Дакле, тај утицај политике је био некад добар, некад лош, али је био перманентан.
Раздвајање цркве од државе, у овом основном значењу, подразумева везивање цркве за Императора, јер је он наддржава, ван обичних дневних дешавања. То је изразито руски императорски, романовски начин уређења државе.
Кад погледамо резултате, у следећих деценију и по, за живота краља Александра Карађорђевића, црква се брзо развијала и успоставила улогу и углед који није имала од средњег века.
Последице тог угледа видимо и данас, чак и после погрома из Другог светског рата и после антисрпске и антиправославне владавине титоиста.

[Бенито]

Ајде само још једно у вези СПЦ:
Који српски патријарх, од обнове цркве, је два пута биран за патријарха?

[Mitic]

Ајде само још једно у вези СПЦ:
Који српски патријарх, од обнове цркве, је два пута биран за патријарха?

Не знам одговор, али да покушам: Можда Патријарх Гаврило Дожић?

[Бенито]

Тачан одговор је патријарх Димитрије.
Дакле, први патријарх по васпостављању Патријаршије изабран је тако што је готово једногласно изгласан од тадашњих српских епископа.
Међутим, умешала се влада новоформиране Краљевине СХС, коју су творили политичари изразито парламентарног духа, и тражили од Синода да се понови избор јер не испуњава основни принцип демократије о више кандидата. Препоручили су да буду три кандидата. То је, дакле, још било у тренутку док црква није била раздвојена од државе, како смо објаснили у претходном питању.
У међувремену, Сабор епископа СПЦ је прихватио сугестију Владе Краљевине СХС и одредио три кандидата за трон Светог Саве. Међутим, додали су још један важан детаљ том избору, а то је стављање коверата са три имена у Јеванђеље и читање молитава, како би Свети Дух био присутан при избору поглавара, а да потом најстарији и најугледнији игуман српских манастира, обично Студенице, извуче један коверат и прочита име новог патријарха. Тако је и учињено и опет је патријарх постао Димитрије. Тако је патријарх Димитрије постао и остао једини српски патријарх који је два пута биран за патријарха Српске православне цркве.
Иначе, сличан начин избора СПЦ практикује и данас, још од избора патријарха Павла.

[ХраброСрце]

Који епископ је на задњем избору за патријарха имао убједљиво највише гласова?

[Бенито]

Митрополит Амфилохије.

[ХраброСрце]

Митрополит Амфилохије.

Да, није тешко погодити. Мислим да је у првом кругу гласања почивши патријарх има 3 гласа, Иринеј Бачки 1, а да су сви други епископи гласали за Амфилохија. Ипак, није му било суђено да постане патријарх, јер је Бог за њега намијенио другу улогу, да остане у својој Црној Гори и да свом народу помогне да се закуца и последњи ексер у сандук партије.

[Бенито]

Случајно погледах део квиза Потера, синоћ на РТС-У, када тамо питање: Колико царева је имала средњевековна Србија?
Одговори:
а)1 б)2 в)3
Одговори кандидат: Б! Тј двојицу .
Тачан одговор!
Она горе "тркачица": и она б) тј двојицу.
Међедовић одушевљен:" После неки кажу да не знамо своју историју!"
Питам сад ја:
Колико је царева имала средњевековна Србија?

[ХраброСрце]

Требало би да је 4...

[Vlad Alekš]

Колико је царева имала средњевековна Србија?

Ово је више правно него историјско питање.
Душан је подигао архиепископију на ранг патријаршије, да би га за цара кринисао први српски патријарх. Дакле, то је било нелегално.
Његов син наследник Урош је требало да буде цар. Ако је отац био нелегално цар, то важи и за сина.
Јован Ненад је био "самозвани цар". Ено, има споменик у Суботици код Мека.
У васељени може постојати само један цар. Дакле, све док је постојао цар Ромеје, није могао постојати други цар у васељени.
Мој коначни одговор да Србија у својој историји није имала цара.

[пек.]

Колико је царева имала средњевековна Србија?

Ово је више правно него историјско питање.
Душан је подигао архиепископију на ранг патријаршије, да би га за цара кринисао први српски патријарх. Дакле, то је било нелегално.
Његов син наследник Урош је требало да буде цар. Ако је отац био нелегално цар, то важи и за сина.
Јован Ненад је био "самозвани цар". Ено, има споменик у Суботици код Мека.
У васељени може постојати само један цар. Дакле, све док је постојао цар Ромеје, није могао постојати други цар у васељени.
Мој коначни одговор да Србија у својој историји није имала цара.

Како су Бугарима признали царску титулу?
И Душанов брат Синиша се прогласио за цара и његов син пре него што се закалуђерио. И Бодин се прогласио за цара и Петар Дељан.

[Mitic]

Како ми се чини, и Јован Владимир је био приказан као цар у неким документима.

Опет, не знам да ли се беше он прогласио за цара. У сваком случају, био је српски владар

У овом документу се помиње Јован Владимир као цар или базилеус. Може да се тумачи и као краљ

https://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.p...&pageno=61