[Милослав Самарџић]

Михаило Минић?

Он није био официр.

[Бенито]

Михаило Минић?

Није Минић.

[Бенито]

Јер су остале који нису скретали улево растерали или побили а они остали да пишу монографије и завели цензуру каква није виђена у историји?

Прво је тачно, али не тим редоследом. Дакле:
1. процентуално гледано, на подручју Црне Горе у односу на све остале српске крајеве, много више оружја је било у народу. Поготово што није било накнадног разоружања као у НДХ или Србији под комесарском управом Милана Аћимовића.
2. мали број официра који нису заробљени у Априлском рату, а који су се вратили кућама.
3. релативно велики број радикалних комуниста врло блиских руководству КПЈ, одлично упознатих са разним резолуцијама Коминтерне о насилном и одлучном доласку на власт чим се укаже прилика.
4. одређени број комуниста из врха КПЈ сакупио се у појединим деловима Црне Горе: Моша Пијаде и Иван Милутиновић у Колашину, убрзо стигао и Милован Ђилас; Радоје Дакић у области Никшића...
И тако даље...
Написах више разлога, али први је довољан број оружја, а други недовољан број официра ВКЈ који су се налазили на територији Црне Горе. Зато су радикални комунисти одмах преузели главну улогу у устанку и прво побили све националне људе, где год да су их дохватили.
Зато је касније много труда потрошено да би се та терористичка багра уопште истерала из Црне Горе. На жалост, игром историјских околности, многи од њих су успели да дођу на власт 1945. године, и деценијама су давали тон главне политике на Балкану од тада, па до недавно...
Следи треће питање у вези устанка у Црној Гори...

Тачка два није тачна. ЦГ је била област са највише незаробљених официра. После их је Дража слао у Босну, где их је било најмање.
За разлику од друге, тачка три је нетачна. Коминтерна је највише комуниста послала у Србију.
И главна теза није тачна, да је устанак био комунистички. Био је баш народни.

Шта Ти поредиш? Знаш ли Ти колико је Србија већа од Црне Горе? Поготово што се овде ради практично о 6-7 срезова, где је устанак букнуо.
Устанак јесте био народни, али разлика у односу на Србију је огромна. Комунисти су одмах у лето почели да убијају националисте и тако преузели већину чета по Црној Гори. То нису успели да ураде ни у Србији, ни у Босни, чак ни у Херцеговини где су по терору били на сличном нивоу.
Каснили су националисти у Црној Гори и ухватили су их комунисти на легалу. Када упоредим драгачевски срез или ваљевски са појединим срезовима у Црној Гори, то као да није била иста држава.
Мора се поменути још један разлог, а то је тај трећи елемент - сепаратисти, који су нарочито на Цетињу били значајни и не треба их мешати са комунистима, али је њихова појава значајна зато што су много сметали да се националисти уједине и супротставе комунистима који су по сваку цену хтели да преузму вођство над устанком.
Што се тиче официра треба издвојити Лашића који је релативно брзо направио чету и држао је под контролом, нешто касније и Ђуришић, па и Мијушковић... Ово остало катастрофа. Само када се упореди са Херцеговином то је небо и земља.
О Србији да не причам.
Уосталом, нисам навео главни разлог. Зове се Дража Михаиловић.

[Милослав Самарџић]

Србија је већа 10 пута, али у релативним циграма, у ЦГ је било највише официра (у односу на територију и број становника). Исто у релативним цифрама, комнуиста је било више у Србији - разни Бороте и Мајери доведени с коца и конопца.
Разлику чине ти сепаратисти. КПЈ је на изборима у ЦГ 1921. освојила 39,5 посто гласова, више него игде. А није ни имала партијску мрежу. То су дакле - зеленаши.

[Бенито]

Ма пусти сад зеленаше/ сепаратисте. Збуњујеш људе јер ти зеленаши су минимално утицали на злочине над националним људима.
Комунисти из Црне Горе су и у њиховој међусобној кореспонденцији у оквиру КПЈ тврдили да су "прву фазу револуције" (по оној Лењиновој теорији) завршили у време "империјализма краља Александра и београдске хегемонистичке елите" и да чим се дохвате оружја треба да пређу на "другу фазу револуције", односно елиминисање свих познатих експонената краљевског режима. Дакле, пре свега треба побити свештенике, монахе, официре, судије, чиновнике, жандарме, носиоце Карађорђеве звезде, Солунце, добровољце, припаднике четничких и соколских удружења....
То је исто било и у другим крајевима Краљевине Југославије, али нешто касније. Разлика јесте у томе што где год су се официри и елита организовали, комунисти то нису могли одмах да почну да чине, а негде нису уопште. Али, зашто су се у Србији људи релативно брзо прилагодили, а у Црној Гори нису?
Дакле, један разлог су официри, али има и менталитетски разлог: у Србији која је била под османском влашћу људи су имали у карактеру и васпитању стално упозорење на појам издајника, односно да ће неко изнутра пробати да убије свога... У Црној Гори тог менталитета није било и људи су остали забезекнути и залеђени пред злочинима комуниста. И нису се снашли.
Зашто потенцирам ово питање?
Усташе су у масовно убијање у Херцеговини кренули почетком јуна, а комунисти у Црној Гори негде већ средином јула. Убијали су прво исте групе људи, односно елиту Краљевине Југославије, коју сам горе поменуо. Нигде се временски нису тако приближили истоветни догађаји, а различити су извршитељи, на једном месту усташе, а на другом комунисти. Што најбоље показује антисрпски карактер обе ове идеолошке групе.
Као што показује да је идеолошка елита предвођена Ђукановићем и у организационом и у идеолошком смислу изникла из комунистичких злочина црногорских комуниста у Црној Гори, пре свега, а не да су наследили зеленашку организацију и идеологију, којом се ките да би прикрили да су чистокрвне комуњаре. Што је најгоре, ову тезу прихватају и данашњи тзв национални људи у Црној Гори, али и у Србији. Само да се комунизам-титоизам не би додирнуо и да би привилегије и једних и других, а простекле су из комунистичког режима, остале вечне.
И завршавам са овом темом...

[ХраброСрце]

Тако данас имаш парадокс да су скроз десно оријентисани црногорски националисти, уједно и окорјеле комуњаре.

[Ђорђе]

Као што су тзв. србијански националисти сви одреда као да су их политкомесари правили.

[Милослав Самарџић]

Ма пусти сад зеленаше/ сепаратисте. Збуњујеш људе јер ти зеленаши су минимално утицали на злочине над националним људима.
Комунисти из Црне Горе су и у њиховој међусобној кореспонденцији у оквиру КПЈ тврдили да су "прву фазу револуције" (по оној Лењиновој теорији) завршили у време "империјализма краља Александра и београдске хегемонистичке елите" и да чим се дохвате оружја треба да пређу на "другу фазу револуције", односно елиминисање свих познатих експонената краљевског режима. Дакле, пре свега треба побити свештенике, монахе, официре, судије, чиновнике, жандарме, носиоце Карађорђеве звезде, Солунце, добровољце, припаднике четничких и соколских удружења....
То је исто било и у другим крајевима Краљевине Југославије, али нешто касније. Разлика јесте у томе што где год су се официри и елита организовали, комунисти то нису могли одмах да почну да чине, а негде нису уопште. Али, зашто су се у Србији људи релативно брзо прилагодили, а у Црној Гори нису?
Дакле, један разлог су официри, али има и менталитетски разлог: у Србији која је била под османском влашћу људи су имали у карактеру и васпитању стално упозорење на појам издајника, односно да ће неко изнутра пробати да убије свога... У Црној Гори тог менталитета није било и људи су остали забезекнути и залеђени пред злочинима комуниста. И нису се снашли.
Зашто потенцирам ово питање?
Усташе су у масовно убијање у Херцеговини кренули почетком јуна, а комунисти у Црној Гори негде већ средином јула. Убијали су прво исте групе људи, односно елиту Краљевине Југославије, коју сам горе поменуо. Нигде се временски нису тако приближили истоветни догађаји, а различити су извршитељи, на једном месту усташе, а на другом комунисти. Што најбоље показује антисрпски карактер обе ове идеолошке групе.
Као што показује да је идеолошка елита предвођена Ђукановићем и у организационом и у идеолошком смислу изникла из комунистичких злочина црногорских комуниста у Црној Гори, пре свега, а не да су наследили зеленашку организацију и идеологију, којом се ките да би прикрили да су чистокрвне комуњаре. Што је најгоре, ову тезу прихватају и данашњи тзв национални људи у Црној Гори, али и у Србији. Само да се комунизам-титоизам не би додирнуо и да би привилегије и једних и других, а простекле су из комунистичког режима, остале вечне.
И завршавам са овом темом...

Одакле ти то да су тако рано почели масовно злочини комуниста у ЦГ и Херцеговини? И да ЦГ није била под турском окупацијом? И да није знала за издају? Издаја је главни мотив Горског вијенца, а сви су га знали напамет.
Ови у првом реду јесу комунисти, али у другом, јесу и зеленаши.

[ОРЈУНА]

Тако данас имаш парадокс да су скроз десно оријентисани црногорски националисти, уједно и окорјеле комуњаре.

Њихов идеолошки отац је Јово Капа. Иначе, мислим да је он преумио као Ђукановић, јер је раније био "Србин" тј. ранковићевац.

[Бенито]

Милославе, очигледно се не разумемо. Црна Гора јесте била Османлијама, али дуго није. Држава је настала око Цетињског манастира, а идеолошки уобличена управо Горским вијенцом. Тада је Његош поставио јасну црту између оних који припадају нацији и оних који не припадају, а они који не припадају не могу ни да буду издајници. После тога највећи сукоб који је Црна Гора имала унутар државе, био је онај из 1918/9 године, када је одређени број зеленаша тражио, ОВО ЈЕ ЈАКО ВАЖНО, специјални статус у оквиру Југославије. Дакле, не засебну државу... И то под оправдањем да су они дуже или бољи Срби него они у Србији. Зато ни они нису били перцепирани као издајници. Да не говоримо колико су били малобројни.
Дакле, појава комуниста је нешто апсолутно ново за Црну Гору. Зато су се прво заледили, па их нико тако жестоко није истерао из земље, и на крају, зато је у Црној Гори био највећи страх од њиховог повратка и зато су тако масовно, читаве фамилије, кренуле за Ђуришићем да побегну било где из Црне Горе од комуниста.
То је, по мом мишљењу, сасвим другачије схватање времена као појма него ли, рецимо, у Србији. Срби у Србији је дуго успостављана демократија и Срби су били навикнути на промену власти, па су многи живели у илузији да је долазак комуниста на власт само једна промена власти, и због те илузије многи у Србији су платили скупу цену. У Црној Гори су долазак комуниста схватили као судбоносан тренутак у историји, односно као велику епску промену, и такав су став заузели у односу да ли то подржавају или не.
ПС ово да су рано почели да убијају по Црној Гори имаш у Дневнику Лазара Тркље, где је поименично објашњено за сваки срез понаособ.

[Бенито]

Треће питање из триптиха о устанку у Црној Гори 1941. године:
Неки национални људи и официри успели су да се извуку испред комунистичког терора који је почео у лето 1941. године и да оформе јединице. Један од тих првака успео је да преживи те зиме 1941/42 невиђену Голготу, затим је прошао кроз Други светски рат, прође кроз катастрофу коју је прошла група официра и националних првака у логору Стара Градишка, преживи чак и пакао на граници Словеније и Аустрије, побегне опет од комунистичког метка, и дочепа се емиграције. Тамо у САД био је врло активан и познати емигрант. Умро је 1996. године.
Ко је био овај официр ВКЈ из Црне Горе?

Зна ли неко ово?

[ХраброСрце]

Треће питање из триптиха о устанку у Црној Гори 1941. године:
Неки национални људи и официри успели су да се извуку испред комунистичког терора који је почео у лето 1941. године и да оформе јединице. Један од тих првака успео је да преживи те зиме 1941/42 невиђену Голготу, затим је прошао кроз Други светски рат, прође кроз катастрофу коју је прошла група официра и националних првака у логору Стара Градишка, преживи чак и пакао на граници Словеније и Аустрије, побегне опет од комунистичког метка, и дочепа се емиграције. Тамо у САД био је врло активан и познати емигрант. Умро је 1996. године.
Ко је био овај официр ВКЈ из Црне Горе?

Зна ли неко ово?

Можда Василије Комненић, један од делегата на конгресу и у селу Ба?

[Бенито]

Треће питање из триптиха о устанку у Црној Гори 1941. године:
Неки национални људи и официри успели су да се извуку испред комунистичког терора који је почео у лето 1941. године и да оформе јединице. Један од тих првака успео је да преживи те зиме 1941/42 невиђену Голготу, затим је прошао кроз Други светски рат, прође кроз катастрофу коју је прошла група официра и националних првака у логору Стара Градишка, преживи чак и пакао на граници Словеније и Аустрије, побегне опет од комунистичког метка, и дочепа се емиграције. Тамо у САД био је врло активан и познати емигрант. Умро је 1996. године.
Ко је био овај официр ВКЈ из Црне Горе?

Зна ли неко ово?

Можда Василије Комненић, један од делегата на конгресу и у селу Ба?

Тако је, Брејв.
Василије Б. Комненић, резервни поручник, учитељ и истакнути припадник четника у никшићком крају.
Он се налазио у 3. батаљону капетана Мијушковића. Комунисти су их окружили 1941, и пала је одлука да се пробију. Комненић са око 40 четника остаје да штити одступницу. Пошто су се комунисти обрушили само на њих, под борбом почиње раздвајање у мање групе. Њих 14 покушавају да се пробију правцем којим се пробила главнина. Комунисти их опкољавају и четници се склањају у једну јаму. Јама је била мала и морали су да траже друго склониште. Подвукли су се испод једне стене и држали за камењаре и тако висили над амбисом. Комунисти се надвирују над ту јаму, знајући да су ту негде, и пуцају испод стене, али их нису нашли. Тек када је пала ноћ извукли су се и пузили целу ноћ и тек у зору стигли у доњи део села Шипачна. Ту су опет примећени, па су кроз шуму побегли према Горњем пољу, коју су држали четници. У јесен/зиму 41/42, Василије Б Комненић, по цичи зими, а они који проучавају историју Другог светског рата, знају да је то била једна од најјачих зима на овим просторима у 20-ом веку, провео је у јами око три месеца. Нико није могао да верује да је преживео, када се појавио, по истеривању комуниста.
Касније је био командант Вучедолског батаљона у Вучедолској бригади, једној од најбољих бригада ЈВ под командом Драже Михаиловића, о чему може више да напише наш форумаш Вук.
Учесник је Светосавског конгреса у села Ба. Преживео је пакао Лијевче поља и Старе Градишке. На граници Словеније и Аустрије, као и остале четнике које је раније водио војвода Ђуришић, Енглеска војска их предаје комунистима. Василије Б Комненић је један од ретких који је успео да побегне комунистима и да се поново пребаци у Аустрију.
Касније прелази у Енглеску, а затим у Кливленд Охајо, САД. Био је много активан у емиграцији на промоцији српске културе и истини о војсци под командом ђенерала Драже Михаиловића.
Умро је у Кливленду, априла 1996. године.
ПС нама мало старијима стално је наметано да је Михајло В. Лалић један од пет највећих романописаца у Југославији. Ко није прочитао његову Лелејску гору или Хајку, могао је да заглави у август из српско-хрватског језика и књижевности.
Данас, прилично често, репризирају филм Хајка који је настао по његовом истоименом делу. Наравно, ту четници, које плаћају и командују им Италијани, спроводе хајку на комунисте. Погледајте тај играни филм, али уместо комуниста ставите четнике које јуре комунисти и добићете истиниту драму коју је преживео Василије Б. Комненић.

[Александар Динчић]

Одакле ти то да су тако рано почели масовно злочини комуниста у ЦГ и Херцеговини?

Јесте, то је исправан историјски податак. Наиме, знали су да прејака милитаризација партије, са револуционарном оштрицом, неће бити осуђена од Брђана, услед њихове традиционалне љубави према Русији. Тако да су почели исту спроводити одмах након што су се одметнули у шуме (прецизније брда). Исти су повод користили и нешто касније, када су примењивали ликвидирања и ритуална гробља. Брђани су им, опет због љубави према мајци Русије опростили. На пример, када су ушли у Колашин дочекали су их као ослободиоце. А међу њима, чак је било и оних чији су најмилији лежали на дну шкрипа.

Дража је покушао одиграти на карту њихових ратних злочина (отуд је изаслао прегршт депеша о убиствима и како их народ због њих мрзи). Међутим, ту политику, да нема вајде "качити им" злочине, без обзира колико они били свирепи, и тако их компромитовати пред истим народом, најбоље су схватили Павле Ђуришић, Бајо Станишић и наравно генерал Блажо Ђукановић.

Брђани су требали да се освесте после периода ИБ-а (највећи проценат затвореника потицао је из Црне Горе или су били тог порекла). Али... Тако да то што говориш о Његошевим упамћеним порукама - то слободно можеш бацити под ноге. Љубав према матици надјачала је и Његоша.