[Милослав Самарџић]

То у Лондону, а код нас?

[Александар Динчић]

Најгрубље кршење Атлантске повеље?
Како си поред револуције, преврата и осталог успео да убодеш оно што реално нису прекршили, већ испоштовали...

Чињенично стање ствари говори да је тачка 3 (Third, they respect the right of all peoples to choose the form of government under which they will live; and they wish to see sovereign rights and self-government restored to those who have been forcibly deprived of them) грубо прекршена, не само у случају Југославије, већ и у случајевима још пар земаља потписница. Може се говорити и о кршењу тачке 6 (Sixth, after the final destruction of the Nazi tyranny, they hope to see established a peace which will afford to all nations the means of dwelling in safety within their own boundaries, and which will afford assurance that all the men in all the lands may live out their lives in freedom from fear and want), али њу сад занемаримо.

И даље остаје отворено питање правног поимања изјаве дате под претњом, уценом или изнудом.

Винстон Черчил је најсликовитије у само једној реченици објаснио ту политику: "Ми ћемо се понашати као да је краљ Петар дао свој пристанак реализацији споразума". Наравно, он то није дао.

[Мића Адмирал]

Динчић објаснио.
А Ватхра боље да ћути на тему фалсификовања и сви они који су користили у својим радовима лажне сведоке са Дражиног суђења, а то је објаснио Ђерић.

[Александар Динчић]

То у Лондону, а код нас?

Код нас су постојале само Службене новине које је издавало недићево министарство.

[Александар Динчић]

Динчић објаснио.
А Ватхра боље да ћути на тему фалсификовања и сви они који су користили у својим радовима лажне сведоке са Дражиног суђења, а то је објаснио Ђерић.

У начелу, приликом писања радова, приказа или књига о ДСР, у широком луку треба обилазити изјаве које су даване у затвору, на суђењима, пред послератним комисијама, а нарочито извештаје ОЗН-е (УДБ-е) и сл. Ови последњи нарочито су "на цени" последњих година. Међутим, то је ништа више него обична фама о томе како ће ти документи Бог зна шта новог открити, па су зато и недоступни истраживачима. Својевресна научна пикантерија и по ко зна који пут уздизање југословенске службе безбедности. Истина је, да само оригинални извештаји, који нису преживели систематско чишћење, можда могу пружити неки нови податак или сазнање. Све остало једном речју је небитно из тог корпуса грађе, осим евидентираних имена (стрељаних и преживелих). Тако да такве изворе евентуално треба дуплирати, али то је већ напорно, па обично побегне у другом смеру-доказивању нечега што јесте или није било. Тако се и планирана тема (прича) расплињава.

[Бенито]

Дакле...
Сећам се одлично времена када су Субнор и ЦК, идеолошка служба, правили састанке са професорима историје Југославије на факултетима, "како би се ускладили историјски термини" да "не би долазило до разлике у одређеним појмовима у научним радовима и публицистици", јер "неки наши чланови се буне због тих проблема"...
Другим речима, један од тих историјских појмова био је и проблем чинова припадника ЈВУО. Онда су се договорили да се у будућности поједини официри четника означавају чином који су имали до јула 44, али негде и до 12. септембра 44.
И тога су се држали до деведесетих година. Зато смо имали смехотресне текстове типа "Питали смо генерал-пуковника Петра Стамболића о издаји капетана Николе Калабића, геометра из Ваљева"...
Средином деведесетих, колико-толико отргнути од стега војне УДБЕ, а опет повлађујући новој националној идеологији, званични историчари одлучују да признају све чинове свим војскама. Тако и данас чујемо "генерал Милан Недић, као председник владе" што је апсолутно историјски нетачан податак. Мада и ту има одређења према тренутној политици, у чему су званични историчари у Србији ненадмашни, па рецимо никада не чујемо чин уз име Марисава Петровића, јер знају да је он опште неомиљена личност код Срба због злочина у Крагујевцу. Што је, иначе, историјски правилно, али је неправилно рећи "генерал Пеко Дапчевић", "генерал Коча Поповић", "генерал Милутин Морача", а поготово "маршал Тито је на Вису"...
О чиновима ЈВ под командом ђенерала Драже Михаиловића, а после јула или септембра 44, нешто касније....

[Александар Динчић]

Дакле...
Сећам се одлично времена када су Субнор и ЦК, идеолошка служба, правили састанке са професорима историје Југославије на факултетима, "како би се ускладили историјски термини" да "не би долазило до разлике у одређеним појмовима у научним радовима и публицистици", јер "неки наши чланови се буне због тих проблема"...
Другим речима, један од тих историјских појмова био је и проблем чинова припадника ЈВУО. Онда су се договорили да се у будућности поједини официри четника означавају чином који су имали до јула 44, али негде и до 12. септембра 44.

И да се признају одлуке са другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1943. године. Тачније, да се уважавају сви донети акти револуционарне владе, иако је, покој му души, почивши Перо Симић, утврдио да на заседању ове Скупштине није постаојао кворум.

[ватхра]

Ви се расписасте нашироко и надугачко, а остало је просто питање:

Указ Генерала Михаиловића о унапређењу Николе Калабића у чин Мајора,од 1. децембра 1944. године
Извор:Фејсбук страница-Сломљена Крила Златибора

Краљ унапредио Калабића у децембру?
Какав указ краља строго пов. бр.591 од 30. септембра?
Где је изишао указ?

Званично је краљ распустио Дражин штаб крајем августа.
Значи, или је наставио да командује истим, који је званично распустио, или ово горе није тачно. Нема треће.

[ОРЈУНА]

Да ли је Борисав Ристић био једини у тој привременој влади поред Шубашића?

[Александар Динчић]

Ви се расписасте нашироко и надугачко, а остало је просто питање:

Краљ унапредио Калабића у децембру?
Какав указ краља строго пов. бр.591 од 30. септембра?
Где је изишао указ?

Званично је краљ распустио Дражин штаб крајем августа.
Значи, или је наставио да командује истим, који је званично распустио, или ово горе није тачно. Нема треће.

Шта може више да се каже када перципирате проблем из победничког угла. Ја сам написао да се може и тако посматрати, али и не мора. У целој ствари само је једно сигурно: да је Краљ заиста рекао или поручио Дражи да распусти људство и да не злоупотребљава његово име- овај би то и учинио.

[Александар Динчић]

Да ли је Борисав Ристић био једини у тој привременој влади поред Шубашића?

То је тек комедија. Када је Шубашић распустио Дражу Михаиловића, званично га је ставио на располагање новом министру војном, који није тада ни постојао. После су Ристића Британци приморали да се прихвати тог министарског положаја. Разуме се, формално, док се не удеси ствар са Титом у Београду.

[Милослав Самарџић]

Ви се расписасте нашироко и надугачко, а остало је просто питање:

Краљ унапредио Калабића у децембру?
Какав указ краља строго пов. бр.591 од 30. септембра?
Где је изишао указ?

Званично је краљ распустио Дражин штаб крајем августа.
Значи, или је наставио да командује истим, који је званично распустио, или ово горе није тачно. Нема треће.

Шта може више да се каже када перципирате проблем из победничког угла. Ја сам написао да се може и тако посматрати, али и не мора. У целој ствари само је једно сигурно: да је Краљ заиста рекао или поручио Дражи да распусти људство и да не злоупотребљава његово име- овај би то и учинио.

Не користиш термин ''победници'' у духу српског језика. Јер кад се употреби та реч, мисли се на праве победнике.

[Милослав Самарџић]

Ви се расписасте нашироко и надугачко, а остало је просто питање:

Указ Генерала Михаиловића о унапређењу Николе Калабића у чин Мајора,од 1. децембра 1944. године
Извор:Фејсбук страница-Сломљена Крила Златибора

Краљ унапредио Калабића у децембру?
Какав указ краља строго пов. бр.591 од 30. септембра?
Где је изишао указ?

Званично је краљ распустио Дражин штаб крајем августа.
Значи, или је наставио да командује истим, који је званично распустио, или ово горе није тачно. Нема треће.

Постоји датум до ког Дража користи термин ''по наредби краља'', и сл, и од ког користи термине ''у духу наредби'', ''у духу овлашћења'', и сл.
Не знам који је то датум, јер ме није занимало. Наишао сам у Војном архиву на безвброј депеша ВК - краљ и влада, али, углавном су овакве, протоколарне, док су мој главни предмет занимања биле борбе. Те преписке има и у још неком архиву, мислим АЈ.
Последње депеше са неком станицом у иностранству, нашом, Дража је разменио почетком маја 1945.
Постоје два тока ствари: Један, где краља притискају, уцењују, он се опире, неки пут јаче, неки пут слабије, па тако час смењује Дражу, час Тита.
Други, у коме бирократија функционише по аутоматизму. Тако је краљевска канцеларија послала Дражи и наредбу о одликовању Калабића.
А то што зовете распуштањем ВУ у августу, то је везано за игру око постављања једног генерала уместо Драже, тај је већ и дошао тада у Напуљ мислим. Или Бари. Идеја је била да њега признају и Дража и Тито. Дража јесте, Тито није. Тако је то пропало.
Дакле, у ово доба, Дража и краљева канцеларија радили су као и до тада.

[Александар Динчић]

Јер кад се употреби та реч, мисли се на праве победнике.

А то су?