[Александар Динчић]

Ја мислим да је то ипак било као неко покриће за Британце. Пошто се јасно види да је Бирчанин све оне команданте, официре и народне старешине западно од Дрине, који су учествовали у мрвљењу Ендехазије или пак италијанске превласти, наградио војводским титулама. С друге стране, Бирчанин је ишао логиком Милоша Обреновића, а та логика је повлачила и ослонац на спољашњег непријатеља. Тако да се с нечим морало изаћи пред Британце. Ракочевић је био један од виновника 27. марта и вероватно је Бирчанин ту видео могућност да га награди. С друге стране, док су Немци хапсили Ракочевића због 27. марта, Италијани нису желели да им изруче Бирчанина, који је такође тражен као човек Интелиџенса. Вероватно је то пресудило да Бирчанин започне политику Милоша Обреновића.

[Chicot]

Ovo je zanimljivo.
Zašto misliš da bi dodeljivanje bilo kom , pa i njigovom favoritu, imalo bilo kakvog efekta? Tojest, zašto misliš da bi saveznici to cenili?

Pitam, zato što sam na sijaset mesta nailazio na prezrenje tih akata: unapredjenje. A posebno dodeljivanje cina vojvode. Kao da su to ahvatali varvarskim činom.

Englezi su vojvode sa prezirom zvali despotima. Psima rata

Da, da, gnusobe .
Mada mislim da nisu znali imena više od nekoliko.

[Chicot]

Ја мислим да је то ипак било као неко покриће за Британце. Пошто се јасно види да је Бирчанин све оне команданте, официре и народне старешине западно од Дрине, који су учествовали у мрвљењу Ендехазије или пак италијанске превласти, наградио војводским титулама. С друге стране, Бирчанин је ишао логиком Милоша Обреновића, а та логика је повлачила и ослонац на спољашњег непријатеља. Тако да се с нечим морало изаћи пред Британце. Ракочевић је био један од виновника 27. марта и вероватно је Бирчанин ту видео могућност да га награди. С друге стране, док су Немци хапсили Ракочевића због 27. марта, Италијани нису желели да им изруче Бирчанина, који је такође тражен као човек Интелиџенса. Вероватно је то пресудило да Бирчанин започне политику Милоша Обреновића.

Sve je to ok. Naši su rezonovali normalno: da su oni naši saveznici i da će podržavati nas u osnosu na druge grupe.
Ali oni su , uprkos NDH,zločimima, hrvatskim divizijama u službi Nemaca, ipak forsirali Hrvate, na štetu Srba.
Gotovo bez izuzetka tokom rata.

To može da bude odgovor za njihovo ponašanje.

Oni su Draži pravili spletke još 1942. I nevezano za Tita.

[Бенито]

Ovo je zanimljivo.
Zašto misliš da bi dodeljivanje bilo kom , pa i njigovom favoritu, imalo bilo kakvog efekta? Tojest, zašto misliš da bi saveznici to cenili?

Pitam, zato što sam na sijaset mesta nailazio na prezrenje tih akata: unapredjenje. A posebno dodeljivanje cina vojvode. Kao da su to ahvatali varvarskim činom.

Englezi su vojvode sa prezirom zvali despotima. Psima rata

Da, da, gnusobe .
Mada mislim da nisu znali imena više od nekoliko.

Исте су примедбе на понашање колега имали и за период пред и за време Балканских ратова.

[Chicot]

I u Velikom ratu. Znam.

Dosta je tu otrkio veliki D. Živojinović.

[Бенито]

По мом скромном мишљењу, ко је остао да четује по шумама и после 1. децембра 1941. године, и да успут води и и сачува и један одред, је велики јунак и заслуживао је именовање за четничког војводу.
Ко не познаје догађаје, ко није близу да упије ту атмосферу, тешко да може да схвати какву су храброст испољили ти људи...

[Александар Динчић]

Ја мислим да је то ипак било као неко покриће за Британце. Пошто се јасно види да је Бирчанин све оне команданте, официре и народне старешине западно од Дрине, који су учествовали у мрвљењу Ендехазије или пак италијанске превласти, наградио војводским титулама. С друге стране, Бирчанин је ишао логиком Милоша Обреновића, а та логика је повлачила и ослонац на спољашњег непријатеља. Тако да се с нечим морало изаћи пред Британце. Ракочевић је био један од виновника 27. марта и вероватно је Бирчанин ту видео могућност да га награди. С друге стране, док су Немци хапсили Ракочевића због 27. марта, Италијани нису желели да им изруче Бирчанина, који је такође тражен као човек Интелиџенса. Вероватно је то пресудило да Бирчанин започне политику Милоша Обреновића.

Sve je to ok. Naši su rezonovali normalno: da su oni naši saveznici i da će podržavati nas u osnosu na druge grupe.
Ali oni su , uprkos NDH,zločimima, hrvatskim divizijama u službi Nemaca, ipak forsirali Hrvate, na štetu Srba.
Gotovo bez izuzetka tokom rata.

To može da bude odgovor za njihovo ponašanje.

Oni su Draži pravili spletke još 1942. I nevezano za Tita.

Тек када је пропао амерички план десанта на Бугарску, из Турске (а тиме и насилно увлачење Турске у антихитлеровски табор). Приближно тада се ломила Стаљинградска битка. И тада су почели да подривају Дражу и да праве уравниловку између хрватских партизана и четника. Најпре су пустили шведске комунисте да пишу чланке по њиховим новинама, а потом су се укључили и одређени официри из СОЕ. Коначно, спустили су код Драже човека који је пре рата био уско повезан са комунистичком организацијом у Турској - Вилијама Бејлија. Један од његових телеграфиста био је комуниста и Титов предратни пратилац у Паризу - Бранко Радојевић (капетан Чарлс Робертсон).

[Chicot]

Ranije. Od leta 1942. Vezano za sistem veze . A kasnije su razmatrali opcije njegovog smenjivanja i dovodjenja ličnosti koja bi bila saradljivija.
Sa tim planovima se krenulo ozbiljno u realizaciju kasnog proleća 1943.
Razmatrao se puč. Smena. I kidnapovanje i slanje u "časno izgnanstvo".

[Александар Динчић]

Стаљинградска битка се ломила од септембра 1942. па до јануара 1943. (час на једну, час на другу страну). Ако се мало боље погледа хронологија догађаја, у том интервалу је активиран и совјетски истурени фактор у Југославији (за сваки случај). А слање Бејлија и Титовог предратног пратиоца (зато су га и ликвидирали комунисти касније) је почетак-краја. Одлучили су се да одустану од Турске и да чувају Средоземље и Блиски исток, најпре тако што ће избацити Италију из рата, а потом преко Грчке (ближи прилаз), не Југославије. Разуме се, увек су се потајно надали да ће Турска поклекнути.

[Антитоталитаран]

Је ли Турска током рата нешто приговарала за положај муслимана у Краљевини?

[Александар Динчић]

Јесте. Управо је то један од разлога зашто су Британци притискали Југословенску краљевску владу и што су одлучили да активирају совјетски спољашњи фактор-као средство притиска на идеолошког супарника у земљи. Гледали су на сваки начин да изађу Турској у сусрет како би је придобили и решили рат пре него што Совјети крену да се шире према југу.
П.С
Браво за питање!

[Chicot]

Стаљинградска битка се ломила од септембра 1942. па до јануара 1943. (час на једну, час на другу страну). Ако се мало боље погледа хронологија догађаја, у том интервалу је активиран и совјетски истурени фактор у Југославији (за сваки случај). А слање Бејлија и Титовог предратног пратиоца (зато су га и ликвидирали комунисти касније) је почетак-краја. Одлучили су се да одустану од Турске и да чувају Средоземље и Блиски исток, најпре тако што ће избацити Италију из рата, а потом преко Грчке (ближи прилаз), не Југославије. Разуме се, увек су се потајно надали да ће Турска поклекнути.

Čerčil lično nikada nije odustao od Turske. Kao ni od ograničenog iskrcavanja u Jadranu.

Ja lično, Bejlija ulogu ne bih posmatrao kao planski korak u podrivanju Mihailovića i odnosa sa zvaničnim predstavnicima Jugoslavije.
Barem ne od glavešina iz Londona. Oni nisu ni znali za njega.

[Митић]

"Од данас за увек, 17. јули, дан погубљења нашег Чиче, постаје уз Видовдан и 27. март, највећи празник српског народа."


Који високи официр је ово изговорио поводом Дражине смрти?

[Митић]

"Од данас за увек, 17. јули, дан погубљења нашег Чиче, постаје уз Видовдан и 27. март, највећи празник српског народа."


Који високи официр је ово изговорио поводом Дражине смрти?

Говор генерала Миодрага Дамјановића на комеморацији Ђенералу Дражи 25. јула 1946. у логору Еболи

http://www.udruzenje-bkjv-draza-mihailov...%9B%D0%B0/