[Бенито]

Добро дошли на форум Погледи...

[Милослав Самарџић]

Поштовани форумаши, већ неко време пратим ваш рад, па сам одлучио да вам се придружим. Рођен сам у Лесковцу, моји су пореклом из Брода и Црне Траве, а по мајци из Слишана, Радан. Одрастао сам у потпуном окружењу комуниста. Мој пустолов креће када из Градске библиотеке почињем да узимам књиге из историје: нити је оно што пише у њима било у сагласности једно са другим, нити је оно што пише одговарало сведочењу мојих најближих рођака, мојих кумова, комшија. Кроз године у књигама је растао број битака, Бугари су гинули у стотинама, а партизана је било све више и више. Деведесетих су сви они заћутали, а моја питања су била све безобзирнија. Ко су они? Људи који су се одрекли отаџбине, краља, Бога, цркве, славе, заставе, грба, химне, али и националног имена. Они су били Југословени. На жалост, сви су помрли. Кажем на жалост, јер им је требало судити.
За Славник, Лапотинце и Пирот чуо сам давно. Мислио сам да лажу, као и о многим другим догађајима...
Да не дужим. Господина Самарџића бих питао: зашто комунисти нису стрељали војводу Александра Марковића Туларског 1944. године?
То питање је за неокомунисте ноћна мора. Како год одговорили, не ваља.

Добродошли, поздрав!
Не бих знао тачно. Вероватно јер је мање-више био само новинар.
Иначе причао сам с њим, дуго је живео, скоро 100 година. И мемоаре је написао, објављивали смо у ''Погледима'' некада.

[Александар Динчић]

Интервенисали су неки Ђурићеви официри који су пришли партизанима: Јагош Вукановић, Лакић Вуксановић, Стеван Рајичевић (носилац ордена Карађорђеве звезде из Првог светског рата), Спасић (заборавио сам му име) и још неки. Тако да су Туларског на крају мобилисали у партизане, али су га убрзо отпустили као непоузданог, прогањали, једно време затварали итд.

[Црнотравац]

Добродошли, поздрав!
Не бих знао тачно. Вероватно јер је мање-више био само новинар.
Иначе причао сам с њим, дуго је живео, скоро 100 година. И мемоаре је написао, објављивали смо у ''Погледима'' некада.
[/quote]
Читао сам његову књигу, стари војвода је искрено рекао ко је и ко му је у срцу. Али није говорио о великој тајни - зашто су га комунисти поштедели. Наиме, моја теза је да су комунисти од звучних имена поштедели само оне који су их много задужили. Стрељали су глумце и музичаре, мобилисане младиће, па зашто не би четничког војводу.
Зашто је занимљива прича са југа Србије? Зато што ће у мају 1944. десетак села са источних падина Радана и десетак засеока (махала) око Црне Траве бити једине партизанске "слободне" територије у Србији. Захваљујући британском оружју извршиће мобилизацију и кренути са формирањем партизанских бригада и дивизија. Тада је формирано више јединица него што је било активних партизана у јесен 1942.
А у Тулару, селу крај Медвеђе, се тада, у јесен 1942, одигравала невероватна прича. У потпуном безизлазу другови су само гледали како да сачувају живу главу. Били су спремни на све да би преживели...
Зашто је занимљиво ко је поштеђен? Зато што је то јасан доказ да је током рата било сарадње комуниста са различитим формацијама на различитим нивоима. Висина казне четничким или недићевским командантима је управо реципрочна степену њихове сарадње са комунистима. Ако је неко добио малу казну, то је јасан знак да ту нечега има.

[Милослав Самарџић]

Могуће...

[Црнотравац]

Интервенисали су неки Ђурићеви официри који су пришли партизанима: Јагош Вукановић, Лакић Вуксановић, Стеван Рајичевић (носилац ордена Карађорђеве звезде из Првог светског рата), Спасић (заборавио сам му име) и још неки. Тако да су Туларског на крају мобилисали у партизане, али су га убрзо отпустили као непоузданог, прогањали, једно време затварали итд.

Апсолутно је могуће да су интервенисали прелетачи које сте набројали. Међутим, управо због чињенице да су "прелетели" чини ми се да њихов утицај није био претерано велики. Девић у свом докторату (стр. 378) помиње овај случај цитирајући Живојина Николића Брку. Брка, пак, не крије:
... чланови ОК Лепосава Стаменковић-Ленка, Васа Смајевић и политички комесар Јабланичког одреда склонили су се у село Туларе ...
... у Тулару су владале четничке војводе Алекса Марковић и Лакић Вуксановић ...
Замолио бих Вас за мишљење о могућности да је за војводу туларског интервенисао лично Васа Смајевић? То онда целој причи даје потпуно другачију тежину.

С друге стране, Никола Илић и Хранислав Ракић, комунистички хроничари лесковачког краја, у одговору на књигу војводе туларског (у Лесковачком зборнику из 1997, стр. 327, доступно на нету) наводе да је Лакић Вуксановић, њихов саборац од маја 1944, у време о коме говоримо био командант недићеваца (СДС) у Горњој Јабланици. Молим Вас за коментар и потврду уколико је то истина.

Да закључим, из свега наведеног добијамо да су комунисти, и то њихов политички и војни врх у јужној Србији, с јесени 1942. били не само сарадници, већ под директном заштитом равногораца и недићеваца.

Молим за коментар, јер уколико је ово тачно, сва наклапања неокомуниста, евролевичара и остале братије о "ревизионизму" падају у воду. Сложићу се са господином Самарџићем: просто немамо шта да мењамо и поправљамо у историји коју су писали комунисти, она мора да се изнова напише.

[Александар Динчић]

Да закључим, из свега наведеног добијамо да су комунисти, и то њихов политички и војни врх у јужној Србији, с јесени 1942. били не само сарадници, већ под директном заштитом равногораца и недићеваца.

Писали смо већ о томе. Радослав Ђурић се уплашио утицаја црногорског живља који се масовно населио у Јабланицу, а самим тим и његовог проруског (просовјетског) опредељења. Тако да је на неки начин балансирао како се не би замерао. Отуда су партизани на његовој територији радили шта год су хтели. Исто је то важило и за Топлицу (општине Прокупље, Блаце и Житорађа), али не и Косаницу (општина Куршумлија).

[Београдски Србин]

Да ли је тачно да је Дража током састанка са Недићем 1944. наводно био у сенци да га не виде?

[МајорДангић]

Да ли је тачно да је Дража током састанка са Недићем 1944. наводно био у сенци да га не виде?

Не

[Горски штаб 52]

Кад сте већ код благих казни, увек ме је занимао случај Аћима Слијепчевића, како је он прошао са блажом казном?

[Бенито]

Кад сте већ код благих казни, увек ме је занимао случај Аћима Слијепчевића, како је он прошао са блажом казном?

За разлику од оног који му то спочитава, који је одлежао тешку робију?

[Горски штаб 52]

Тај је емигрирао, поручниче, немој да си тако оштар.
Имао је тешких заблуда, али мемоари су му све у свему добри.

[РежисерСтари]

Кад сте већ код благих казни, увек ме је занимао случај Аћима Слијепчевића, како је он прошао са блажом казном?

Аца Милошевић у својим записима каже да је то због "извесних услуга учињених"победницима.
Занимљиво је ,и никад разјашњено,и његово деловање у периоду касна јесен 42.у Западној Србији.

[Николај]

Је л' ово стварно било?