[Београдски Србин]

Господине Самарџићу, знате ли ово?
Како се десило да официри Јовановић, Оровић, Терзић и Ћетковић већ 1941. оду у терористе?

[ватхра]

Бјелајац се на извор позива на свој други рад, а не види се који су му у њему извори.
Подаци су исти као из едиције Развој оружаних снага СФРЈ, са том разликом да су тамо другачије формулисани. По сећању, наводи се да мислим 1946. године било у ЈА 727 официра који су били у четницима током рата. По тој дефиницији је могуће да су после преласка зарадили чин.

[Милослав Самарџић]

Бјелајац се на извор позива на свој други рад, а не види се који су му у њему извори.
Подаци су исти као из едиције Развој оружаних снага СФРЈ, са том разликом да су тамо другачије формулисани. По сећању, наводи се да мислим 1946. године било у ЈА 727 официра који су били у четницима током рата. По тој дефиницији је могуће да су после преласка зарадили чин.

То је друга ствар. Постојала је категорија коју со користили комунисти: ''Присилно мобилисан у четнике''. Оне са тим статусом нису хапсили ни убијали. А како су мобилисали све што је могло, укупно 800.000 људи - верујем да је та цифра тачна - био им је потребан огроман број официра. Тако да су масовно производили у официре, а међу њима и тих 727 ''присилно мобилисаних у четнике''.
Требало би рећи Бјелајцу да исправи то да је 727 четничких официра било у ЈА.

[Перун]

Бјелајац се на извор позива на свој други рад, а не види се који су му у њему извори.
Подаци су исти као из едиције Развој оружаних снага СФРЈ, са том разликом да су тамо другачије формулисани. По сећању, наводи се да мислим 1946. године било у ЈА 727 официра који су били у четницима током рата. По тој дефиницији је могуће да су после преласка зарадили чин.

То је друга ствар. Постојала је категорија коју со користили комунисти: ''Присилно мобилисан у четнике''. Оне са тим статусом нису хапсили ни убијали. А како су мобилисали све што је могло, укупно 800.000 људи - верујем да је та цифра тачна - био им је потребан огроман број официра. Тако да су масовно производили у официре, а међу њима и тих 727 ''присилно мобилисаних у четнике''.
Требало би рећи Бјелајцу да исправи то да је 727 четничких официра било у ЈА.

Наведите случајеве где су појединци као официри ЈВуО вршили дужности команданта бригаде и батаљона а у партизанске редове су примљени као обични борци.

[Милослав Самарџић]

Бјелајац се на извор позива на свој други рад, а не види се који су му у њему извори.
Подаци су исти као из едиције Развој оружаних снага СФРЈ, са том разликом да су тамо другачије формулисани. По сећању, наводи се да мислим 1946. године било у ЈА 727 официра који су били у четницима током рата. По тој дефиницији је могуће да су после преласка зарадили чин.

То је друга ствар. Постојала је категорија коју со користили комунисти: ''Присилно мобилисан у четнике''. Оне са тим статусом нису хапсили ни убијали. А како су мобилисали све што је могло, укупно 800.000 људи - верујем да је та цифра тачна - био им је потребан огроман број официра. Тако да су масовно производили у официре, а међу њима и тих 727 ''присилно мобилисаних у четнике''.
Требало би рећи Бјелајцу да исправи то да је 727 четничких официра било у ЈА.

Наведите случајеве где су појединци као официри ЈВуО вршили дужности команданта бригаде и батаљона а у партизанске редове су примљени као обични борци.

То може бити симболичан број, јер су они команданте побили или послали на робију.

[ватхра]

Само један додатак:
Наведени број од 727 се односи на 1946. годину (ако се добро сећам), а пре тога су биле две демобилизације. Кад су углавном скидани мање поуздани.
Тако да је врло могуће да је било и више наведених официра.

[Милослав Самарџић]

Само један додатак:
Наведени број од 727 се односи на 1946. годину (ако се добро сећам), а пре тога су биле две демобилизације. Кад су углавном скидани мање поуздани.
Тако да је врло могуће да је било и више наведених официра.

Могуће, јер је велики број младића био макар 15 дана у четницима, на обуци.

[Александар Динчић]

Господине Самарџићу, знате ли ово?
Како се десило да официри Јовановић, Оровић, Терзић и Ћетковић већ 1941. оду у терористе?

Још пре рата су били повезани са комунистима. Сва четворица су из Црне Горе, па онда вам је јасно одакле та љубав према црвеној боји.

[Александар Динчић]

Поред поменутих и ови официри су 1941. године приступили Титу:
пуковник Раде Авшић, потпуковник Вељко Булатовић, капетан Бранко Пољанец, капетан Рудолф Свеншек, поручник Ратко Мартиновић, поручник Момчило Смиљанић, поручник Милета Ђукић, поручник Никола Шекуларац, поручник Слободан Секулић, поручник Раде Хамовић. Овде треба убројати и поручника Кочу Поповића, мада је он био резервни официр.
Од свих побројаних, по нечему је значајан капетан Рудолф Свеншек. Милославе, пошто теби постављају питања, по чему је он то значајан?

[Милослав Самарџић]

Немам појма.

[Антитоталитаран]

Једини четник у Другом светском рату који пре рата није био у војсци је Раде Радић?

[Бенито]

Једини четник у Другом светском рату који пре рата није био у војсци је Раде Радић?

Није једини...

[Антитоталитаран]

Једини четник у Другом светском рату који пре рата није био у војсци је Раде Радић?

Није једини...

Знам, него мислио сам на неком таквом положају.

[Александар Динчић]

Немам појма.

Мислио сам да знаш. По томе што је био шурак мајору Љуби Јовановићу Патку, команданту Тимочког корпуса ЈВУО. Наиме, његова сестра Љубица била је удата за поменутог Рудолфа Свеншека. Брат код Драже, а супруг код Тита.