Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

27. март 1941 - 27. март 2014.
#15

(28-03-2014, 07:43 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(28-03-2014, 10:19 AM)Громовник Пише:  
(28-03-2014, 01:00 AM)Милослав Самарџић Пише:  Занимљиво је да се код четника сматрао као један од најсветлијих датума српске историје, обележаван је током рата.
А то што кажеш сматрало се код љотићеваца и недићеваца.
А то данас доминира.
Занимљиво.

Четници су били убеђени да су им Енглези савезници, отуда и такво гледиште на ствари.
До 1943. Међутим, од јесени 1943. у четничким редовима доминира јако антибританско расположење, а пуч је слављен и 25. марта 1945.
Тако да та теза није тачна.

Не бих рекао, Британци су скоро до краја имали своје мисије код четника, Дража је 1944. послао Лукачевића у Британију, а евакуација пилота настављана је све док је за тим било потребе и могућности.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#16

27 марта је народ показао своју величину и хероизам до лудила, а његови предводници политичку кратковидост. Епска трагедија..

Људи су се сврстали на страну антихитлеровских снага које је представљала тада САМО Британија. Наш проблем је што наша елита ту енергију није успела да каналише и исконтролише, па се све свело на пробританску еуфорију. Ови су то одмах наравно, перфидно искористили.
Четници су, поједностављено, имали да се препусте на милост њима или Немцима - што у ствари и није избор.

П.С. Није Донован рекао да је "српски пуч купљен" него Тејлор, шеф централе СОЕ , што је и логично, јер је први био Американац, а други Британац Smile
Такође, није Донован ни гурао толико "нашу ствар" колико се мисли, на пример, прогурао је Шубашића, док је Черчил предлагао Мирковића или Грола - Србе.

(29-03-2014, 02:35 AM)Громовник Пише:  Не бих рекао, Британци су скоро до краја имали своје мисије код четника, Дража је 1944. послао Лукачевића у Британију, а евакуација пилота настављана је све док је за тим било потребе и могућности.

Па зар је то доказ антибританског расположења? Јел требало да их покољу да би то показали? Евакуација авијатичара и чланова мисија је била међу највишим приоритетима јер су постали терет (навлачили су Немце и репресалије), а нису били ни од какве користи.
Одговори
#17

(29-03-2014, 02:02 AM)Србин Пише:  
Цитат:И шта данас да закључимо на основу тог размишљања о 27. марту? Да сви треба да се учланимо у ЛДП?


ЛДП се залаже за вредности које је 27. марта представљала Енглеска
Ајде докажи то, леба ти?
ЛДП је за служење странцима, 27. март је против тога.
Иначе, прочитах вечерас у локалним новинама да су демонстрације у Крагујевцу почеле 24. марта - кад се прочуло да ће пуч бити потписан - и да су трајале непрекидно до вечери 27. марта. Током 25. марта било је 3.000 демонстраната.
Тако је било и у многим другим местима, још један доказ да то нема везе са Енглезима.
Одговори
#18

(29-03-2014, 02:35 AM)Громовник Пише:  
(28-03-2014, 07:43 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(28-03-2014, 10:19 AM)Громовник Пише:  
(28-03-2014, 01:00 AM)Милослав Самарџић Пише:  Занимљиво је да се код четника сматрао као један од најсветлијих датума српске историје, обележаван је током рата.
А то што кажеш сматрало се код љотићеваца и недићеваца.
А то данас доминира.
Занимљиво.

Четници су били убеђени да су им Енглези савезници, отуда и такво гледиште на ствари.
До 1943. Међутим, од јесени 1943. у четничким редовима доминира јако антибританско расположење, а пуч је слављен и 25. марта 1945.
Тако да та теза није тачна.

Не бих рекао, Британци су скоро до краја имали своје мисије код четника, Дража је 1944. послао Лукачевића у Британију, а евакуација пилота настављана је све док је за тим било потребе и могућности.
Где нађе то за Шубашића?
И за Мирковића је спорно, видео сам британски извештај из 1942. да се одбацује свака комбинација са њим јер је сто посто за Дражу.
Дража није слао Лукачевића, сам је отишао.
Одговори
#19

Мислим да су Енглези свакако били умешани у организацију пуча, пре свеге преко ђенерала Мирковића. Можда је та њихова улога пренаглашена, али свакако није мала.

Мислим да је 27. март (као ерупција демонстрација) свакако позитивна ствар јер је речено НЕ нацизму и фашизму као погубним идеологијама.

Негативно је да су последице тог НЕ биле огромне, ипак највише ме нервира прича која се последњих година проширила на нашим просторима,а то је прича како је Хитлер КЈ нудио територијални интегритет и још много тога у замену за шта? По тим причама испаде да уопште није тражио ништа.

Ако погледамо развој догађаја, јасно је да је Хитлер имао развијен план за напад на КЈ, као и тачну поделу територија његовим савезницима. И да није дошло до пуча, чим би заузели Грчку КЈ би била распарчана јер би Хитлер морао да подмири своје савезнице Мађарску и Бугарску, али и Италију, која је инсистирала на Далмацији и Боки, као и на стварању Хрватске (не заборавите да су усташе у Хрватску одевене и наоружане довели Италијани).

Значи, како год се окрене КЈ не би била сачувана. Једино је вероватно да би много српски животи били сачувани да није дошло до пуча.
Одговори
#20

(29-03-2014, 03:38 AM)Chicot Пише:  Па зар је то доказ антибританског расположења? Јел требало да их покољу да би то показали? Евакуација авијатичара и чланова мисија је била међу највишим приоритетима јер су постали терет (навлачили су Немце и репресалије), а нису били ни од какве користи.

А шта је по теби доказ антибританског расположења? Smile

(29-03-2014, 03:52 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(29-03-2014, 02:02 AM)Србин Пише:  
Цитат:И шта данас да закључимо на основу тог размишљања о 27. марту? Да сви треба да се учланимо у ЛДП?

ЛДП се залаже за вредности које је 27. марта представљала Енглеска
Ајде докажи то, леба ти?
ЛДП је за служење странцима, 27. март је против тога.

ЛДП је за сарадњу са најјачим капиталистичким силама, а то су и онда биле, и данас су Америка и Енглеска.

А не може се рећи да 27. март није поСЛУЖИО Енглезима да макар мало добију на времену, јер су као што рече Мргуд они тада били једини "савезници".

(29-03-2014, 03:54 AM)Милослав Самарџић Пише:  Дража није слао Лукачевића, сам је отишао.

Да ли је у време одласка био под Дражином командом?

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#21

Америка и Енглеска заједно биле су најјаче теоретски кад смо ми у питању, а практично најјачи су били Немци, јер су били најближи.
Био је. Он је тад ''пуко'', после капитулације Италије, видевши шта се дешава, па је мислио да може учинити нешто ако оде, пошто је знао језике.
После је Дража послао нешто Енглезима у смислу да је његов делегат, да га они тамо не би ухапсили. Можда би га и ухапсили да овамо није био Амрмстронг.
Одговори
#22

(29-03-2014, 02:44 PM)Милослав Самарџић Пише:  Америка и Енглеска заједно биле су најјаче теоретски кад смо ми у питању, а практично најјачи су били Немци, јер су били најближи.

Да, али ја сам говорио о најјачим силама демократског блока, што Немци нису били.

(29-03-2014, 02:44 PM)Милослав Самарџић Пише:  Био је. Он је тад ''пуко'', после капитулације Италије, видевши шта се дешава, па је мислио да може учинити нешто ако оде, пошто је знао језике.

После је Дража послао нешто Енглезима у смислу да је његов делегат, да га они тамо не би ухапсили. Можда би га и ухапсили да овамо није био Амрмстронг.

Па и да оставимо на страну Лукачевићев одлазак, који је још један пример самовоље у четничким редовима, и даље остаје питање британских мисија присутних код Драже скоро до самог краја, и евакуацију АнглоАмеричких пилота која је настављена такође до краја.

Уопште, у чему се огледало антибританско расположење код четника, осим можда у вербалном негодовању?

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#23

Западна спољна политика није демократска, већ империјална, тако да то нема еезе. Поента је у томе ко подржава неки облик квислинштва, а ко је против тога. У том смилсу постоји паралела између љотићеваца и ЛДП-а.
Да, највише се огледало у вербалном негодовању, али рецимо и у одбијању њихових ултиматума, чврстом ставу према њима, па све до слања њиховог шефа, Бејлија, у ''магарећу клупу''. То значи да је при сваком неиспуњеном обећању Дража слао њега да јаше на зачељу колоне. А ноћу га ја остављао да спава што ближе друму, где пролазе немачки камиони. Не да би га заробили, јер је имао обезбеђење, него чисто, оно, дисциплинска мера, да осети опасност.
Упореди то са данашњим односом према много нижим западним чиновницима.
Лукачевићев поступак је зачетак ''Независне групе националног отпора''.
Одговори
#24

(29-03-2014, 03:54 AM)Милослав Самарџић Пише:  Где нађе то за Шубашића?
И за Мирковића је спорно, видео сам британски извештај из 1942. да се одбацује свака комбинација са њим јер је сто посто за Дражу.
Дража није слао Лукачевића, сам је отишао.

Постоји документ који говори о слању Шубашића краљу и уједно Доновановом путовању у Лондон да "уреди ствар". Такође и у Черчиловим мемоарима. Прво помињање Шубашића долази од Рузвелта и Донована а не од Британаца који су у то време разматрали опцију са Гролом и Мирковићем. Овај други је био опција јер је имао улогу у пучу. Има о томе са седница ратног кабинета из 44, видео сам документе - ако успем да ископам то, поставићу.

(29-03-2014, 10:49 AM)Громовник Пише:  
(29-03-2014, 03:38 AM)Chicot Пише:  Па зар је то доказ антибританског расположења? Јел требало да их покољу да би то показали? Евакуација авијатичара и чланова мисија је била међу највишим приоритетима јер су постали терет (навлачили су Немце и репресалије), а нису били ни од какве користи.

А шта је по теби доказ антибританског расположења? Smile

Није ни постојало антибританско расположење, осим што је четнички врх критиковао заокрет у британској политици и њихову дволичност. О томе можеш видети и у извештајима америчких обавештајаца.
Одговори
#25

(29-03-2014, 03:28 PM)Милослав Самарџић Пише:  Западна спољна политика није демократска, већ империјална, тако да то нема еезе. Поента је у томе ко подржава неки облик квислинштва, а ко је против тога. У том смилсу постоји паралела између љотићеваца и ЛДП-а.
Да, највише се огледало у вербалном негодовању, али рецимо и у одбијању њихових ултиматума, чврстом ставу према њима, па све до слања њиховог шефа, Бејлија, у ''магарећу клупу''. То значи да је при сваком неиспуњеном обећању Дража слао њега да јаше на зачељу колоне. А ноћу га ја остављао да спава што ближе друму, где пролазе немачки камиони. Не да би га заробили, јер је имао обезбеђење, него чисто, оно, дисциплинска мера, да осети опасност.
Упореди то са данашњим односом према много нижим западним чиновницима.
Лукачевићев поступак је зачетак ''Независне групе националног отпора''.

Не бих се сложио да нема везе, приклањање једном од блокова истовремено је подразумевало и преусмеравање унутрашње политике по моделима система тих сила којима би се приклонили. Совјетски Савез није дозвољавао да државе под њиховом ингеренцијом имају другачији систем од комунистичког, као што ни атлантистичке силе нису дозвољавале да државе под њиховом протекцијом буду ишта друго осим демократија под њиховим кројем, као што ни данас не дозвољавају. Ми смо такође, на пример, у време интензивније сарадње са Немачком имали председника владе десничара који је поздрављао десном руком, и тако даље. Дакле на неки начин окретање било којем од блокова условљавало је и промену курса унутрашње политике, мању или већу. А спољна политика сваке силе је империјална, била она источна или западна, да нема империјалних тежњи, не би било ни светских сила.

А што се тиче односа према Британцима након 1943. све те мере које си навео су по мени чисто симболичне, и у најгорем случају су погађале само једног човека (Бејлија), док се целокупна политика Дражина према Британцима није битно мењала. Њима никада није отказано гостопримство, нити је прекидана сарадња са њима, иако је током целог рата та сарадња била онолика колико је њима одговорала, и ни мрвицу више. Довољно је упоредити антинемачко расположење у четницима од 1941. са овим назови "антибританским" да би се видело да се ради о тотално два различита појма, који готово да немају везе једни са другим. Сво то вербалне негодовање, одбијање њихових ултиматума, и чврст став према њима не мења чињеницу да смо им до последњег дана евакуисали пилоте, док су они истовремено наоружавали наше непријатеље авионима, тенковима и тешком артиљеријом.

И деспот Стефан Лазаревић и коџа Милош су подржавали "неки облик квислинштва", а чисто сумњам да би уопште помислио о повлачењу паралеле између тих историјских личности и ЛДП-а. И сам Дража може врло лако да склизне у ту категорију, с обзиром да су његове јединице у Србији током целог рата сарађивале са Недићевцима и наоружавали се преко њих, који су опет шта друго него "квислинзи".

Зато сматрам да је "квислиншкоцентрични" поглед на свет сувиш ускогруд и једностран, те да потсећа на тоталитарни поглед на свет у смислу "ко није са нама, тај је против нас". Историја нас учи да је некада у политици заиста неопходно "погнути главу док олуја не прође" и да су државе или владари који су поступали путем дипломатских уступака много чешће постизали жељене циљеве и пролазили са много мање материјалних и људских жртава него да су по сваку цену терали своју политику и залетали се на десетоструко бројније и јаче.

Мислим да је значајнија поента у томе ко подржава какав облик друштвеног уређења него ко је "квислинг" а ко није. Велика риба на карти света једе малу рибу, тако је одувек било и тако ће бити, стога, сви су квислинзи на крају крајева, само је питање ко је чији.

(29-03-2014, 03:38 AM)Chicot Пише:  27 марта је народ показао своју величину и хероизам до лудила

Интересантно. Опасан је тај "хероизам" док непријатеља нема ни на видику. Нисам знао да је потребна некаква величина и хероизам за букање по улицама, чије последице ниси кадар да појмиш.

Баш се питам где се истопи тај лудачки хероизам у наредним недељама, кад је заиста било време и место за њега, где је 300.000 војника радије изабрало заробљеништво него херојску смрт у борби против непријатеља.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#26

(29-03-2014, 04:26 PM)Громовник Пише:  
(29-03-2014, 03:38 AM)Chicot Пише:  27 марта је народ показао своју величину и хероизам до лудила

Интересантно. Опасан је тај "хероизам" док непријатеља нема ни на видику. Нисам знао да је потребна некаква величина и хероизам за букање по улицама, чије последице ниси кадар да појмиш.

Како нема Smile Погледај карту Европе марта 41. "Боље рат - него пакт" говори о томе да су људи били свесни последица. Пошто су свесно изабрали рат, може се говорити једино о хероизму народа.

Цитат:Баш се питам где се истопи тај лудачки хероизам у наредним недељама, кад је заиста било време и место за њега, где је 300.000 војника радије изабрало заробљеништво него херојску смрт у борби против непријатеља.
Ти мешаш хероизам са фанатизмом
Уосталом, то иде на душу, не народа, већ кукавица и неспособњаковића на њиховом челу.
Одговори
#27

Не, већ ти мешаш хероизам на речима, који је испразан, са хероизмом на делу, који је једини меродаван и реалан. Било је и онога "боље роб него гроб", па на крају опет за 300.000 припадника нашег народа беше боље ипак роб у Немачком заробљеништву, него гроб.

Нисмо ваљда изабрали рат да би га изгубили, и да би се предавали Немцима? У том случају ти мешаш хероизам са исхитреношћу, глупошћу и кратковидошћу.

(29-03-2014, 05:33 PM)Chicot Пише:  Погледај карту Европе марта 41.

То је исто као кад бих ја теби рекао "погледај слику Мајка Тајсона", и разлику у односу на његову материјализацију испред тебе, спреман да те поломи.

Тотално две различите ствари.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#28

Није храбар само онај који је у стању да убије човека и да изгуби живот. За то је довољно бити глуп и индоктриниран.
Иначе, обрнуто је: "Боље гроб - него роб". Ја бих рекао да је порука дубља и далекосежнија од привременог боравка у заробљеничком логору. Није ствар у појединцу већ о односу према будућности нације и државе.

Да ли можеш да се сетиш случаја масовних дезертерстава током априлског рата, не рачунам крвате и остале мањине наших народа и народности? Ако немци заробе целу јединицу, кривица лежи на команданту и његовим претпостављенима, забуни и конфузији коју су изазвали, а не дефетизму обичног војника. О томе сведочи и огроман антигермански набој у народу и перманентна опасност од спонтаног избијања устанка. Тај набој је затомњен тек крајем рата навалом комунистичких хорди.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним