[Бенито]

Сигуран сам да Крцун није био убијен, него да је погинуо.
Ако неко зна, нека напише шта се десило управо на том месту за време Другог светског рата?

Ликвидација "народних непријатеља", јесен 1944.

Браво, Милославе! Као по обичају, иако не знаш о чему се ради, Ти лако решиш једначину.

[Бенито]

Ево приче:
Пре три деценије тачно, у време када нисам ни сањао да ће постојати интерњет, ни да ћу се бавити овим превртањем гробова, затекао сам се недалеко од места где је погинуо Слободан Пенезић Крцун, један од највећих убица Срба у историји.
Дотле ме је довезао један човек колима из правца Горњег Милановца. Стојао сам ту и схватио да није баш свако место за стопирање. Нико није хтео да стане.
У том моменту, као у неком филму "црног таласа", из магле се појавио један сељанин. Возио је ручна колица и у њима свеже покошену детелину, врхунског квалитета, каква је обично у том крају.
Застаде поред мене да се одмори и назва Бога. Кад сам отпоздравио, упитао сам га: "Чича, јеси ли био наш?"
Он се само осмехну. Показа руком према оном дрвету и рече:"Ево овде, момак, стигла је Крцуна Божија казна!" Упитах га:"Каква Божија казна?"
И он крену:
" Нареди командант Лазаревачке бригаде (поручник Милован Васиљевић из Турице, Драгачево)  да се сакупи цела бригада, у октобру 1944. године. Нисмо сви имали оружје. Он одржа говор и рече да идемо на дужи пут. Нареди оштро да сви који немају оружје иступе, врате се кућама и чекају позив. Међу тима био сам и ја. Они одоше, касније сам сазнао, за Босну. Ми кренемо, нас десетак, преко оне ливаде. (Показа руком на једну прилично удаљену ливаду, прим. Бенито). И тамо смо се раздвојили, свако својој кући. Њих тројица (рекао је имена, али нисам то тада записао) кренуше овуда и налетеше на неке комунисте. Питали их ко су и шта су и ови испричају. Али, они их заробише и рекоше им да сачекају команданта. После неког времена, дошао је Крцун. Они су седели везани, баш уз оно дрво. Крцун их оштро упита ко су и шта су. Они све оно поновише. Крцун извади пиштољ и уби их сву тројицу ту на лицу места. Када је 20 година касније погинуо Крцун на овом месту, цео овај крај је знао да га је стигла Божија казна."

[Бенито]

Ако неко случајно зна нешто више о овом догађају, нека допуни причу...

[Vlad Alekš]

Хришћанство је раскрстило са паганштином и паганима на неколико начина - нешто је бивало забрањено, а нешто је интегрисано. Ликови паганских мислилаца су ретко били приказивани на фрескама, и то само у случају композиције која би их повезивала са Старим, а посебно са Новим заветом. Кажу да постоје такви случајеви у два средњовековна српска манастира.
У новијој историји саграђена је једна зграда у Београду на чијем крову се налазе статуе два паганска мислиоца. Иако је архитекта био православац, ово је указивало на одавање поште паганским философима. Која је то зграда и како се звао чувени архитекта?

Ево помоћи.
Зграда се налази у кругу двојке. Направљена је за време краља Александра Карађорђевића. Пагански философи су Платон и Аристотел. Архитекта је дошао из једне православне државе.

[Шумадинац]

Тачно. Горички зборник.

Шумадинац је дао комплетан одговор.

А реченицу да се у зборнику налази спис козмографског карактера, цитирао сам од Ирене Шпадијер.

https://www.academia.edu/33839002/Gori%C...A3_446_pdf

Извор: "Свет српске рукописне књиге (ХII-ХVII век)", САНУ, Београд 2016, стр. 327

Ал паз' шта је писао тада наш монах Никон који је дошао из Јерусалима Јелени Балшић.... Дакле, 160 година пре него што је спаљен Ђордано Бруно: 

"Неки глупи људи тврде да је Земља равна попут плоче, или што је још глупље, да стоји на седам стубова, а још су стари Грци знали да је Земља округла попут јајета и да виси у космосу".

[Милослав Самарџић]

Сигуран сам да Крцун није био убијен, него да је погинуо.
Ако неко зна, нека напише шта се десило управо на том месту за време Другог светског рата?

Ликвидација "народних непријатеља", јесен 1944.

Браво, Милославе! Као по обичају, иако не знаш о чему се ради, Ти лако решиш једначину.

Знам.  Објављено је у Погледима 1991. До Крцуна на издисају прва је стигла ћерка једне његове жртве.

[Милослав Самарџић]

Ево приче:
Пре три деценије тачно, у време када нисам ни сањао да ће постојати интерњет, ни да ћу се бавити овим превртањем гробова, затекао сам се недалеко од места где је погинуо Слободан Пенезић Крцун, један од највећих убица Срба у историји.
Дотле ме је довезао један човек колима из правца Горњег Милановца. Стојао сам ту и схватио да није баш свако место за стопирање. Нико није хтео да стане.
У том моменту, као у неком филму "црног таласа", из магле се појавио један сељанин. Возио је ручна колица и у њима свеже покошену детелину, врхунског квалитета, каква је обично у том крају.
Застаде поред мене да се одмори и назва Бога. Кад сам отпоздравио, упитао сам га: "Чича, јеси ли био наш?"
Он се само осмехну. Показа руком према оном дрвету и рече:"Ево овде, момак, стигла је Крцуна Божија казна!" Упитах га:"Каква Божија казна?"
И он крену:
" Нареди командант Лазаревачке бригаде (поручник Милован Васиљевић из Турице, Драгачево)  да се сакупи цела бригада, у октобру 1944. године. Нисмо сви имали оружје. Он одржа говор и рече да идемо на дужи пут. Нареди оштро да сви који немају оружје иступе, врате се кућама и чекају позив. Међу тима био сам и ја. Они одоше, касније сам сазнао, за Босну. Ми кренемо, нас десетак, преко оне ливаде. (Показа руком на једну прилично удаљену ливаду, прим. Бенито). И тамо смо се раздвојили, свако својој кући. Њих тројица (рекао је имена, али нисам то тада записао) кренуше овуда и налетеше на неке комунисте. Питали их ко су и шта су и ови испричају. Али, они их заробише и рекоше им да сачекају команданта. После неког времена, дошао је Крцун. Они су седели везани, баш уз оно дрво. Крцун их оштро упита ко су и шта су. Они све оно поновише. Крцун извади пиштољ и уби их сву тројицу ту на лицу места. Када је 20 година касније погинуо Крцун на овом месту, цео овај крај је знао да га је стигла Божија казна."

Тако је... Иначе скоро све битно из забрањене историје објављено је у Погледима. А како стасавају нове генерације, изнова објављују неке ствари, тврдећи да се први пут објављује.

[Митић]

Хришћанство је раскрстило са паганштином и паганима на неколико начина - нешто је бивало забрањено, а нешто је интегрисано. Ликови паганских мислилаца су ретко били приказивани на фрескама, и то само у случају композиције која би их повезивала са Старим, а посебно са Новим заветом. Кажу да постоје такви случајеви у два средњовековна српска манастира.
У новијој историји саграђена је једна зграда у Београду на чијем крову се налазе статуе два паганска мислиоца. Иако је архитекта био православац, ово је указивало на одавање поште паганским философима. Која је то зграда и како се звао чувени архитекта?

Ево помоћи.
Зграда се налази у кругу двојке. Направљена је за време краља Александра Карађорђевића. Пагански философи су Платон и Аристотел. Архитекта је дошао из једне православне државе.

Започећу цитатом Сократа: "Ја знам да ништа не знам"

И да пробам одговор: Зграда Архива Србије, Краснов.

[пек.]

Тачно. Горички зборник.

Шумадинац је дао комплетан одговор.

А реченицу да се у зборнику налази спис козмографског карактера, цитирао сам од Ирене Шпадијер.

https://www.academia.edu/33839002/Gori%C...A3_446_pdf

Извор: "Свет српске рукописне књиге (ХII-ХVII век)", САНУ, Београд 2016, стр. 327

Ал паз' шта је писао тада наш монах Никон који је дошао из Јерусалима Јелени Балшић.... Дакле, 160 година пре него што је спаљен Ђордано Бруно: 

"Неки глупи људи тврде да је Земља равна попут плоче, или што је још глупље, да стоји на седам стубова, а још су стари Грци знали да је Земља округла попут јајета и да виси у космосу".

Само су католици мислили да је Земља равна преварио их је Аристотел.

[Митић]

Ал паз' шта је писао тада наш монах Никон који је дошао из Јерусалима Јелени Балшић.... Дакле, 160 година пре него што је спаљен Ђордано Бруно: 

"Неки глупи људи тврде да је Земља равна попут плоче, или што је још глупље, да стоји на седам стубова, а још су стари Грци знали да је Земља округла попут јајета и да виси у космосу".

Само су католици мислили да је Земља равна преварио их је Аристотел.

Нико у средњем веку није мислио да је Земља равна. Догму о равној Земљи никада није заступала ни Kатоличка, ни Православна, нити било која друга призната или непризната хришћанска црква. Значи, наши средњевековни владари су знали да је Земља сферична.


О томе је писао Узелац

https://alexuzelac.medium.com/%D1%80%D0%...ee457988c8


Мит о равној Земљи у средњем веку је разбио амерички историчар Џефри Бартон Расел и види се да је Узелац читао Расела користећи његове налазе.

https://www.asa3.org/ASA/topics/history/...ssell.html

Значи, тек у 19. веку су многи антирелигијски настројени мислиоци почели да пишу о томе како се у средњем веку веровало у равну Земљу. И један историчар је међу тим мислиоцима.


Расел има добар закључак на крају, па да га цитирамо (може се наћи и код Узелца):

"Разлог за промовисање како специфичне лажи о сферичности земље, тако и опште лажи да су религија и наука у природном и вечном сукобу у западном друштву, јесте одбрана дарвинизма. Одговор је заиста само мало компликованији од те огољене изјаве. Лаж о равној земљи била је муниција против креациониста. Аргумент је био једноставан и моћан, ако не и елегантан: "Погледајте како су ти хришћани глупи. Они увек стоје на путу науци и напретку. Ови људи који негирају еволуцију данас су потпуно исте врсте људи као они идиоти који су најмање хиљаду година порицало је да је Земља округла. Колико глуп можеш бити? "

Али то није истина."

[Бенито]

Милославе, ако нађеш времена, сети се отприлике у којем броју Погледа је то сведочанство о Крцуновом злочину на истом месту где је погинуо.

[пек.]

Католици су знали само за неколико старогрчких књига и веровали су све што пише у њима док су православни читали много више старогрчких књига и нису им много веровали. Зато су католици сматрали за догму да се Сунце окреће око Земље док је за православне то ствар астрономије која нема везе са вером.

[Милослав Самарџић]

Милославе, ако нађеш времена, сети се отприлике у којем броју Погледа је то сведочанство о Крцуновом злочину на истом месту где је погинуо.

Отприлике април 1991, број 70 и нешто.

[Бенито]

Хвала, баш ћу погледати...