[пек.]

Око 630 - 640 године наши преци су приликом насељавања ових простора, донели једну врсту воћа чак из предела данашње Туркменије, на обалама Саве и Дунава. Касније ће се оно вековима успешно одомаћити по читавом Балкану. О којем воћу је реч?

Ко се доселио из Туркменије у Србију? Као да код нас није расло воће него је све донето.

[Шумадинац]

Око 630 - 640 године наши преци су приликом насељавања ових простора, донели једну врсту воћа чак из предела данашње Туркменије, на обалама Саве и Дунава. Касније ће се оно вековима успешно одомаћити по читавом Балкану. О којем воћу је реч?

Ко се доселио из Туркменије у Србију? Као да код нас није расло воће него је све донето.

На овим просторима печење ракија, нарочито воћних, датира из седмог-осмог века. Чувену Пожегачу тј. Маџарку (одомаћени називи, али погрешни) из Туркменије Словени су донели код Сингидунума, и на обалама Саве и Дунава 630-640. године.

Црвене Ранке (Шумадинка и Драгачевкa) су наше сорте и давно пре Косовског Боја се пекла ракија од њих и од лозе на примитивним апаратима, казанима.

[Милослав Самарџић]

Још једно питање у вези прве фабрике на Балкану - Тополивнице у Крагујевцу.
Обично се каже да је њен управник био Француз Шарл Лубри, који је дошао у КГ уз одобрење цара Наполеона Трећег.
Али, био је један пре њега. Ко је то био, а ако је претешко наћи име, шта је било с њим?

[Митић]

Још једно питање у вези прве фабрике на Балкану - Тополивнице у Крагујевцу.
Обично се каже да је њен управник био Француз Шарл Лубри, који је дошао у КГ уз одобрење цара Наполеона Трећег.
Али, био је један пре њега. Ко је то био, а ако је претешко наћи име, шта је било с њим?

Пољски емигрант Максимилијан Њепрек.

[Милослав Самарџић]

Још једно питање у вези прве фабрике на Балкану - Тополивнице у Крагујевцу.
Обично се каже да је њен управник био Француз Шарл Лубри, који је дошао у КГ уз одобрење цара Наполеона Трећег.
Али, био је један пре њега. Ко је то био, а ако је претешко наћи име, шта је било с њим?

Пољски емигрант Максимилијан Њепрек.

Не он је био управник Ливнице у Београду, нешто пре тога. Та ливница у ствари није успела, ни један топ није био направљен како ваља.

[Митић]

Још једно питање у вези прве фабрике на Балкану - Тополивнице у Крагујевцу.
Обично се каже да је њен управник био Француз Шарл Лубри, који је дошао у КГ уз одобрење цара Наполеона Трећег.
Али, био је један пре њега. Ко је то био, а ако је претешко наћи име, шта је било с њим?

Пољски емигрант Максимилијан Њепрек.

Не он је био управник Ливнице у Београду, нешто пре тога. Та ливница у ствари није успела, ни један топ није био направљен како ваља.

Инжењер Лашос из Лијежа.

"Kada je sve bilo gotovo, pozvan je inženjer i fabrikant mašina iz Liježa Lašos da mašine postavi i Topolivnicu pusti u rad. Lašos se pozivu odazvao i jula 1851. godine stigao u Kragujevac. U prisustvu velikog broja građana i službenih organa on je Topolivnicu pustio u rad. Međutim, ovaj prvi stranac se posle nekoliko nedelja razboleo i podlegao bolesti. U znak pažnje i zahvalnosti sahranjen je o državnom trošku nedaleko od samog gradilišta, u porti palilulske crkve".

Izvor: Stari Kragujevac/Boriša Radovanović

https://www.infokg.rs/info/stari-kraguje...vnice.html

[Vlad Alekš]

"Post barbarum invasionem ab auctore restauratum a.d.1922."

Какве везе са српском историјом има ова кратка реченица на латинском језику?

У преводу би гласило: "После инвазије варвара рестаурирано од аутора 1922. године."
Мала помоћ - односи се на једну слику.

Улазак Цара Душана у Дубровник.

Тако је.
Марко Мурат, српски сликар из Дубровника, насликао је "Улазак Цара Душана у Дубровник". Ту слику је поклонио краљу Александру Обреновићу, да га подсећа како Дубровник треба ослободити. Након повлачења окупационе Аустроугарске војске из Београда, на крају Првог светског рата, окупатори су слику украли и понели са собом. Слика је 1922. пронађена у Мађарској и враћена је краљевини СХС. Мурат је слику рестаурирао и, увређен због оштећења приликом крађе, додао онај натпис на латинском. Данас би требало да се ова слика налази у Народном музеју. Ја је нисам видео, али тврди се да натписа нема. Избрисан је 1941. године, из страха од немачке одмазде.
Иначе, Марко Мурат је био католик. За Србију га је први везао Велимир Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила. То се десило у Немачкој, док је Мурат био на факултету. Потом се спријатељио и са Миленком Веснићем. Бољи познаваоци сликарства и историје тврде како је Мурат на поменутој слици приказао и своје пријатеље Велимира и Миленка, како стоје у пратњи цара Душана.
Тако је било некад. Дубровник је био српски град. Иво Гундулић је писао о Александру Великом као српском краљу, а Мурат је насликао цара Душана. Шта је нама данас Дубровник?

[Милослав Самарџић]

Још једно питање у вези прве фабрике на Балкану - Тополивнице у Крагујевцу.
Обично се каже да је њен управник био Француз Шарл Лубри, који је дошао у КГ уз одобрење цара Наполеона Трећег.
Али, био је један пре њега. Ко је то био, а ако је претешко наћи име, шта је било с њим?

Пољски емигрант Максимилијан Њепрек.

Не он је био управник Ливнице у Београду, нешто пре тога. Та ливница у ствари није успела, ни један топ није био направљен како ваља.

Инжењер Лашос из Лијежа.

"Kada je sve bilo gotovo, pozvan je inženjer i fabrikant mašina iz Liježa Lašos da mašine postavi i Topolivnicu pusti u rad. Lašos se pozivu odazvao i jula 1851. godine stigao u Kragujevac. U prisustvu velikog broja građana i službenih organa on je Topolivnicu pustio u rad. Međutim, ovaj prvi stranac se posle nekoliko nedelja razboleo i podlegao bolesti. U znak pažnje i zahvalnosti sahranjen je o državnom trošku nedaleko od samog gradilišta, u porti palilulske crkve".

Izvor: Stari Kragujevac/Boriša Radovanović

https://www.infokg.rs/info/stari-kraguje...vnice.html

Тако је, Лашос. Био је власник једне ливнице у Белгији.
Само не знам откуд ово Бориши за неколико недеља...
Сад ми рекоше у музеју да је умро шест дана по доласку у Крагујевац. Сумња се да је отрован.
Пре њега, био је склопљен договор са другим Белгијанцем, који је одустао од доласка. Није смео. Није смео ни нико из околних држава, зато се и ишло на француско подручје. Успео је тек трећи, Лубри, Француз, који је добио препоруку цара Наполеона трећег, а на молбу кнеза Александра.
Тај моменат у прављењу топова - да је то било тешко и опасно - некако се прескаче. Било је јасно зашто Србија прави топове...

[luka.luke]

Је ли та тополивница била државна, односно је ли државни пројекат и инвестиција?

[Милослав Самарџић]

Је ли та тополивница била државна, односно је ли државни пројекат и инвестиција?

Јесте. С тим шта је давао донације ко је могао. Кнез Александар је то подстицао.

[luka.luke]

Је ли та тополивница била државна, односно је ли државни пројекат и инвестиција?

Јесте. С тим шта је давао донације ко је могао. Кнез Александар је то подстицао.

Нисам ни сумњао, ни најмање, него поредим државоодговорну политику тада и данас (у Републици Српској).

[Vlad Alekš]

Да ли је било ово питање?
По типику Светога Саве, човек је након упокојења могао бити сахрањен у манастиру, само у два случаја: ако је  био монах или ако је био преминуо у току посете манастиру. Само један човек је сахрањен у том манастиру, на монашком гробљу, иако није испуњавао нити један од ова два поменута услова. Како се звао преминули и који је манастир у питању?

[Бенито]

Да ли је било ово питање?
По типику Светога Саве, човек је након упокојења могао бити сахрањен у манастиру, само у два случаја: ако је  био монах или ако је био преминуо у току посете манастиру. Само један човек је сахрањен у том манастиру, на монашком гробљу, иако није испуњавао нити један од ова два поменута услова. Како се звао преминули и који је манастир у питању?

Ђорђе Рош.

[Бенито]

Друго питање:
Зашто су Италијани као окупатори баш у Боки Которској били најгори, односно много окрутнији према Србима него у другим подручјима?

Бока Которска је област од стратешког значаја за читаво Јадранско море. За Боку су се отимале бројне империје након поделе Римског царства: Ромеја, Турска, Венеција, Француска, Аустрија, Русија... А ту се налази и бискупија.
Многи су се отимали, Талијани су били окрутни, а Бока је и даље српска.

Да, то је тачан одговор.
Бока Которска је изузетно важна стратешка тачка и данас, а нарочито је била важна у периоду Другог светског рата. Све зараћене стране очекивале су или се плашиле да ће Савезници контраудар на Силе Осовине извршити преко Балкана, односно или на подручју Македоније или у Херцеговини. Ова друга варијанта је најчешће помињана.
Пошто је цела Јадранска обала била у италијанској окупационој зони, јасно је било да је Бока заправо главно залеђе за такву врсту војне акције. Италијани су одлично знали да Боку насељавају Срби који своју веру и родољубље нису мењали чак ни када су на Апенинском полуострву били потпуно окружени римокатолицима.
Постоји још један важан детаљ:
По плану Р-41 било је планирано да краљ Петар Други Карађорђевић, у случају евакуације, земљу напусти управо из Боке которске, као последње тачке одбране. Италијани су то осујетили у априлу 41, односно било је превише ризично да краљ сиђе у Боку, па је одлетео из Никшића. Зато су Италијани током окупације стално сумњали да се у Боки Которској налази неко од прикривених агената војнообавештајне службе ВКЈ. 
Следи треће питање...

Остало је треће питање из триптиха о италијанској окупацији Боке:
Како су се Италијани разграничили са НДХ поводом питања Боке которске?