Оцена Теме:
  • 47 Гласов(а) - 4.53 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

Pozdrav svima!

Dobar dan.

Poštovani gospodine Samardžiću, imam jedno pitanje za Vas.

Da li biste mi mogli reći u kojoj Vašoj knjizi se pominju ovi vojnici sa sve slikom istih?

Deo teksta ide ovako:
Опленачке групе бригада Горске краљеве гарде.
Горњи ред: 1. Живомир Жика Миловановић (нестао 1945.), 2. Борисав Костић (нестао на крају рата), 3. Жика Миловановић (из Маслешева), 4. непознат, 5. Драгослав Јанковић (преминуо 1947. године, његовог брата ,Радоја, комунисти су стрељали у Крагујевцу 1946.) и 6. Зоран Гајић (стрељан 1946. у Крагујевцу). Сви су потицали из села Влакча (пут Топола – Крагујевац) осим Миловановића, који је рођен у суседном селу Маслешеву.
Доњи ред: 1. капетан Миливоје Миловановић Фикус (командант крајем 1943. године и почетком 1944. године Опленачке групе бригада, а у Босни 1945. године последњи командант Опленачке бригаде. Заробљен на Зеленгори маја 1945. године, одведен у Србију и стрељан у лето 1945. године). 2. и 3. су непознати. 4. Борислав Миловановић (непозната судбина). 5. Лежи – Драгољуб Јешић (преминуо 1989. године). Капетан Миливоје, Борислав Миловановић, као и Драгољуб Јешић су пореклом из Влакче, а непознати из оближњег села Освишта.

Slika, sa sve gore zapisanim tekstom, je na ovoj internet adresi: https://www.facebook.com/SCA333/photos/%...839147702/

Zahvaljujem u napred.

Pozdrav.

Бєху
Вишєслɑвовићи (631−947),
Бєлошєвићи (947−1186),
Вукɑновићи (1186−1371),
Прибɑчєвићи (1374−1427),
Брɑнковићи (1427−1459),
Тєодоровићи (1815−1842, 1858–1903) и
Кɑрɑ−Ђорђєвићи (1804−1813, 1842–1858, 1903–1945).
„Свєвлɑдовићи“ су фикциȋɑ.


Бɑлкɑнски Сєрбљин.
Одговори

Поздрав,
У књизи Албум Николе Калабића и ГКГ.
Одговори

(26-10-2021, 09:05 PM)Милослав Самарџић Пише:  Поздрав,
У књизи Албум Николе Калабића и ГКГ.

Zahvaljujem.

Бєху
Вишєслɑвовићи (631−947),
Бєлошєвићи (947−1186),
Вукɑновићи (1186−1371),
Прибɑчєвићи (1374−1427),
Брɑнковићи (1427−1459),
Тєодоровићи (1815−1842, 1858–1903) и
Кɑрɑ−Ђорђєвићи (1804−1813, 1842–1858, 1903–1945).
„Свєвлɑдовићи“ су фикциȋɑ.


Бɑлкɑнски Сєрбљин.
Одговори

Земљотреси у Крагујевцу.

https://www.b92.net/info/vesti/index.php...id=2050414

Надам се да је све добро.
Одговори

(03-11-2021, 01:03 PM)Mitic Пише:  Земљотреси у Крагујевцу.

https://www.b92.net/info/vesti/index.php...id=2050414

Надам се да је све добро.

Читао сам. Да није њих не бих знао. Ваистину!
Одговори

(03-11-2021, 01:03 PM)Mitic Пише:  Земљотреси у Крагујевцу.

https://www.b92.net/info/vesti/index.php...id=2050414

Надам се да је све добро.

Био сам будан до касно и око један и два'ес' сам лично осетио земљотрес. Чим сам чуо удар и звекет прозорског стакла стамбеног објекта и погледао лустер, који се благо клатуцкао, све ми би јасно.

Бєху
Вишєслɑвовићи (631−947),
Бєлошєвићи (947−1186),
Вукɑновићи (1186−1371),
Прибɑчєвићи (1374−1427),
Брɑнковићи (1427−1459),
Тєодоровићи (1815−1842, 1858–1903) и
Кɑрɑ−Ђорђєвићи (1804−1813, 1842–1858, 1903–1945).
„Свєвлɑдовићи“ су фикциȋɑ.


Бɑлкɑнски Сєрбљин.
Одговори

А на РТС-у опет иста, стара прича. Двобој за јужну пругу. Живо ме интересује, ко ово гура?
Одговори

Николај, или неко други од форумаша ако може нека напише колико је домаћих црвених учествовало у ослобођењу Београда, а колико Совјета. Један ми тврди преко 150 хиљада партизана, 17 совјетских дивиза, нешто Бугара и Румуна.
 
И још нешто, зна ли си се шта о "споразуму" између Нешка Недића и Немаца из августа 1944. по којем Дража ствља своје јединице под њихову команду, а треба да остане у шуми?
Одговори

Нешко је у јулу 1944. ишао у Крушевац на преговоре са генералом Фелбером и тражио оружје и муницију за борбу против комуниста. Фелбер је претпостављенима предлагао да се начини неки споразум али је то одбијено, тако да од тога није било ништа.

Првим питањем се нисам нарочито бавио, али Београд сигурно није нападало 150.000 партизана. У целој Југославији их је тада било мало више од тога. Тек кад су им Совјети дали на тацни Београд и Србију, мобилисали су све редом.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

(07-11-2021, 02:51 PM)Monarhist Пише:  Николај, или неко други од форумаша ако може нека напише колико је домаћих црвених учествовало у ослобођењу Београда, а колико Совјета. Један ми тврди преко 150 хиљада партизана, 17 совјетских дивиза, нешто Бугара и Румуна.
 
И још нешто, зна ли си се шта о "споразуму" између Нешка Недића и Немаца из августа 1944. по којем Дража ствља своје јединице под њихову команду, а треба да остане у шуми?

"Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета", има у библиотекама. Све то је детаљно описано.
Одговори

(07-11-2021, 02:51 PM)Monarhist Пише:  Николај, или неко други од форумаша ако може нека напише колико је домаћих црвених учествовало у ослобођењу Београда, а колико Совјета. Један ми тврди преко 150 хиљада партизана, 17 совјетских дивиза, нешто Бугара и Румуна.
 

Београд је пред почетак рата имао 350.000 становника,а његов урбани део се завршавао негде око Мостара и Аутокоманде,док преко реке сем Сајмишта и Аеродрома су била села и њиве . . . Са таквом силом коју тај тврди би могли да заузму Берлин . . .  Креза

''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)

Одговори

Помаже Бог Милосаве
   

Имам 3 питања, да ли је ова мапа тачна(мапа где се десио устанак ЈВуО 1941)
Да ли знате колико је било војника у Плавој гарди(Словеначким четницима на тик току сам видео да их је било 1380 у 1944)
и да ли имате информације о активности тих четника?
Одговори

(10-11-2021, 01:46 PM)Војвода Бечејски Пише:  Помаже Бог Милосаве


Имам 3 питања, да ли је ова мапа тачна(мапа где се десио устанак ЈВуО 1941)
Да ли знате колико је било војника у Плавој гарди(Словеначким четницима на тик току сам видео да их је било 1380 у 1944)
и да ли имате информације о активности тих четника?

Мапа свакако није тачна, нема чак ни Крагујевца.
Могуће да их је било 1.380, јер је у Словенији била мноог јача илегала, с било је и доста ''бушења'' белих.
Најважнија њихова активност је обавештајна служба, коју је Ваухник организовао у корист Савезника.
Одговори

(10-11-2021, 11:01 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(10-11-2021, 01:46 PM)Војвода Бечејски Пише:  Помаже Бог Милосаве


Имам 3 питања, да ли је ова мапа тачна(мапа где се десио устанак ЈВуО 1941)
Да ли знате колико је било војника у Плавој гарди(Словеначким четницима на тик току сам видео да их је било 1380 у 1944)
и да ли имате информације о активности тих четника?

Мапа свакако није тачна, нема чак ни Крагујевца.
Могуће да их је било 1.380, јер је у Словенији била мноог јача илегала, с било је и доста ''бушења'' белих.
Најважнија њихова активност је обавештајна служба, коју је Ваухник организовао у корист Савезника.

Хвала на одговору и одвојеном времену. 
занима ме да ли има негде мапа устанка?
и да ли имате ратне слике ивана презеља.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 5 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним