[Јеремија]

Дефинитивно, Просветар не би волео да види како се пише да је умро од короне, а у ствари је умро од инфаркта.
Да није пандемије, здравство би радило нормално, он би код првог инфаркта отишао код лекара, уградили би му стент и још би био жив.
Због неуградње стентова - јер су лекари који то раде пребачени у ковид амбуланте - само током 2020. у Србији је преминуло 5.000 људи.
Због касног откривања рака - јер су лекари са дијагностике упућени у ковид амбуланте - преминуло их је много више него због стентова.

Цену "пандемије" платили су многи недужни људи својим животима и још је плаћају, па тако рачунам да је и сад покојни Просветар један од њих.
Дијагноза "ковид" врло је дискутабилна јер се ослања на тест који не да није поуздан него је сасвим погрешан. 
Због увођења у ковид систем безмало целог здравства многи људи су остали ускраћени за најобичнији преглед лекара специјалисте а тешки болесници са дијагнозом канцера или неке од кардио васкуларних болести без потребног третмана што је резултирало великим бројем смртних случајева. Сви, али баш сви су уписани као жртве "короне", иако обдукција није вршена и није се могао знати узрок смрти.
Све у свему, "узрок смрти не помињати"...
Лично ћу се сећати Просветара као човека који је физички био у далекој Канади а духовно је остао у Србији.

[истраживач]

Brate Mekenzi, ocigledno da nisi upoznat sa srpskom organizacijom odnosno bolje reci NEORGANIZACIJOM u Kanadi, nije tema da se o tome prica...pa ovdje postoji uoci Vidovdana Srpski Dan na Nijagari na koji su do prije 20-25 godina dolazili i Srbi iz Australije, a u ovih zadnjih cetvrt vijeka rijetko dodju i oni iz Toronta! ovdje zbog kovida ne moze nista da se organizuje, a sto se tice Srpske narodne Odbrane, to je posebna prica - ne znam da li jos postoje dvije SNO - orginalna sa sjedistem u Torontu i na cijem celu je bio Bora Dragasevic koji je preminuo 2020 godine, i njihov casopis se zove Glas Kanadskih Srba, ta Odbrana nema svoj sajt i ne znam da li jos postoji.
A ima i tzv Druga Odbrana koja se takodje naziva Srpska Narodna Odbrana, sa sjedistem u Hamiltonu (oko 70km jugozapadno od Toronta) i njihov casopis je Kanadski Srbobran i oni imaju svoj sajt https://www.sno-kanada.com/  Nastali su u periodu raskola, dakle kad se podijelila Srpska Crkva u Sjevernoj Americi, podijelila se i Odbrana a podijelili su se i Srbi.
Ja sam nekad bio clan SNO (uclanio me pok. Prosvetar, i mislim da jos imam onu njihovu staru, orginalnu clansku znacku) i pretplatnik na Glas Kanadskih Srba (reda radi, odnosno tradicije radi, u tom casopisu nije imalo sta da se procita, desetak strana i izlazio je jednom mjesecno a od prije desetak godina jednom u dva mjeseca i ne znam da li vise i izlazi.

Nadam se da je neko na ovom forumu bolje upoznat sa tematikom SNO i da ce da odgovori da li postoje jos 2 SNO ili su se spojili ili je jedna ugasena a druga postoji. Hvala

То је делимично истина што се тиче СНО. СНО у канади (СНО у америци је нешто сасвим друго) се поделила много пре црквеног раскола. Мислим још 1940-тих и то око југословенства. Када је избио црквени раскол 1963 они су само узимали стране. Слично је било и са четничким организацијама који су се поделили много пре раскола. 1951 војводе Ђујић и Јевђевић одвајају се од "Удружење бораца КЈВ" и стварају "ОСЧ Равна Гора", да би се 1957 Ђујић и Јевђевић разишли. 63 је црквени раскол додатно продубио поделе међу њима.  Дакле још 50-тих су била 2 Српска дана, 2 Дражина дана, итд. 

Пок Просветар је кренуо да обнови СНО у Монтреалу око 1993. Пошто је СНО огранак већ постојао у Монтреалу (мислим да се огранак звао Карађорђе) али њихова активност се сводила да годишњу седницу где су скупљени прилози за претплате за "Глас канадских Срба". У ретроспекту, мислим да СНО није требало обнављати у Монтреалу, јер сем тога да није постојало плодно тло за тако нешто, то је унапред било осуђено на неуспех из више разлога. Пок Просветар је ипак то све радио из патриотских разлога (био је ватрени присталица СНО Мирка Јовића, па је ваљда хтео да настави оно С.Н.О), и била су то тешка али и енергична времена током ратова у РС и РСК. Данас и један и други СНО још постоје, али овај први (Б Драгашевића) мање више само на папиру. Центар им је у Нијагари сада, а нисам сигуран да ли излази часопис. Други СНО из Хамилтона (тзв расколнички) је још донекле активан, и излази часопис "Канадски Србобран" који је доста квалитетнији од Гласа, бар сада.

[Vlad Alekš]

Бог да му душу прости.

Покојни Просветар је имао специфичан стил писања и још посебнији смисао за хумор. Памтићу га по оној шали када је поставио фотографију оног француског певача уместо директора руског института за вакцине.
Јако је чудно то шта се збива овде на интернету, по виртуелним световима. Нисам ништа знао о њему, а имао сам осећај да смо као неки другари. Изненадило ме је то што је преминуо у безмало осамдесетој години, јер сам због врцавости његовог духа мислио да је доста млађи. Био је строг, али праведан. Кад год би нам указивао да у нечему грешимо, то је радио на очинско добронамеран начин.
Отишао је најбољи међу нама.

"Било је сеоба и биће их вечно, као и порођаја, који ће се наставити. Има сеоба, смрти нема!"

[SINA_CHETNIK]

Brate Mekenzi, ocigledno da nisi upoznat sa srpskom organizacijom odnosno bolje reci NEORGANIZACIJOM u Kanadi, nije tema da se o tome prica...pa ovdje postoji uoci Vidovdana Srpski Dan na Nijagari na koji su do prije 20-25 godina dolazili i Srbi iz Australije, a u ovih zadnjih cetvrt vijeka rijetko dodju i oni iz Toronta! ovdje zbog kovida ne moze nista da se organizuje, a sto se tice Srpske narodne Odbrane, to je posebna prica - ne znam da li jos postoje dvije SNO - orginalna sa sjedistem u Torontu i na cijem celu je bio Bora Dragasevic koji je preminuo 2020 godine, i njihov casopis se zove Glas Kanadskih Srba, ta Odbrana nema svoj sajt i ne znam da li jos postoji.
A ima i tzv Druga Odbrana koja se takodje naziva Srpska Narodna Odbrana, sa sjedistem u Hamiltonu (oko 70km jugozapadno od Toronta) i njihov casopis je Kanadski Srbobran i oni imaju svoj sajt https://www.sno-kanada.com/  Nastali su u periodu raskola, dakle kad se podijelila Srpska Crkva u Sjevernoj Americi, podijelila se i Odbrana a podijelili su se i Srbi.
Ja sam nekad bio clan SNO (uclanio me pok. Prosvetar, i mislim da jos imam onu njihovu staru, orginalnu clansku znacku) i pretplatnik na Glas Kanadskih Srba (reda radi, odnosno tradicije radi, u tom casopisu nije imalo sta da se procita, desetak strana i izlazio je jednom mjesecno a od prije desetak godina jednom u dva mjeseca i ne znam da li vise i izlazi.

Nadam se da je neko na ovom forumu bolje upoznat sa tematikom SNO i da ce da odgovori da li postoje jos 2 SNO ili su se spojili ili je jedna ugasena a druga postoji. Hvala

То је делимично истина што се тиче СНО. СНО у канади (СНО у америци је нешто сасвим друго) се поделила много пре црквеног раскола. Мислим још 1940-тих и то око југословенства. Када је избио црквени раскол 1963 они су само узимали стране. Слично је било и са четничким организацијама који су се поделили много пре раскола. 1951 војводе Ђујић и Јевђевић одвајају се од "Удружење бораца КЈВ" и стварају "ОСЧ Равна Гора", да би се 1957 Ђујић и Јевђевић разишли. 63 је црквени раскол додатно продубио поделе међу њима.  Дакле још 50-тих су била 2 Српска дана, 2 Дражина дана, итд. 

Пок Просветар је кренуо да обнови СНО у Монтреалу око 1993. Пошто је СНО огранак већ постојао у Монтреалу (мислим да се огранак звао Карађорђе) али њихова активност се сводила да годишњу седницу где су скупљени прилози за претплате за "Глас канадских Срба". У ретроспекту, мислим да СНО није требало обнављати у Монтреалу, јер сем тога да није постојало плодно тло за тако нешто, то је унапред било осуђено на неуспех из више разлога. Пок Просветар је ипак то све радио из патриотских разлога (био је ватрени присталица СНО Мирка Јовића, па је ваљда хтео да настави оно С.Н.О), и била су то тешка али и енергична времена током ратова у РС и РСК. Данас и један и други СНО још постоје, али овај први (Б Драгашевића) мање више само на папиру. Центар им је у Нијагари сада, а нисам сигуран да ли излази часопис. Други СНО из Хамилтона (тзв расколнички) је још донекле активан, и излази часопис "Канадски Србобран" који је доста квалитетнији од Гласа, бар сада.

Hvala puno na informaciji, nisam bas upoznat sa stanjem u SNO. Takodje i za Montreal, ne znam kako je bilo 90tih, ja sam postao clan pocetkom 2000tih i ruku na srce, u tih dvadesetak godina je lokalni ogranak u totalnoj hibernaciji, nikad nije odrzan nijedan sastanak, dakle prosto receno, moglo bi se reci da vec 20 godina i ne postoji. Ili postoji al samo na papiru

[Николај]

Бог да му душу прости!

[Mekenzi]

Никад нећу заборавити ја на ортопедији пре две године лежао месец дана. И тад узмем да зезам овде просветара око питања Војводине, знао сам колико га та тема голица. Он се толико озбиљно шалио да сам се смејао до коске, да нам је сваки дан пролазио у шали са њим.

Имао је невероватан стил писања за шалу и хумор.
Био је изузетно интелигентан и јако добар човек.
Види се да је много читао и да је увек за било коју тему био информисан и поткован за дебату.
Србин старог последњег кова.
Никад псовску и ружну реч није употребио.

Нико и никад неће Тита описати овако:

ПРОСВЕТАР

Јосип Броз-Амброз Тито!

ДА, ТО ЈЕ БИО ПЕГАВИ ТРБАТИ, ФАРБАНИ ПА КОЛМОВАНИ, У МИДЕРЕ УТЕГНУТИ АУСТРО-УГАРСКИ ЦУГСФИРЕР, ТРОСТРУКИ ШПИЛЕ И МАЂАРСКИ ЧИВА, ЈОСИП БРОЗ-АМБРОЗ ТИТО, СРБОУБИЦА ПРВИ ДО ПАВЕЛИЋА!!!

Отишао је најбољи међу нама.

[Бенито]

Уз помоћ једног члана форума и још мало истраживања сазнао сам ко је и одакле био наш Просветар. Поштоваћу његову жељу да остане познат само по свом нику. 
ПС ако неко од старих форумаша жели да сазна о коме се ради, нека ми пошаље поруку у инбокс.

[Mekenzi]

Наврши се седам дана ПРОСВЕТАРУ.

Један његов сапатник се овако опростио од њега.


Записи о Црном Владимиру                                                                                                                                                             Моја је болест, изгледа, ипак туга.
Кад тежак болује, тежи је него тег.
Март је и овде сред болничкога круга
У коме копне: црни Владимир и снег.

Он кроз лекара као кроз стакло гледа
И тражи песника, јединог за ког зна.
Он својом раном и туђој рани не да
Да се тишином, ко кором, зацели сва.

Он хоће песму место пилула, капи,
Кад не помаже ништа, ни бог, нити лек.
Он хоће песму - ко кад је песник вапи -
Да му живоме ил мртвом продужи век.

Он хоће песму о томе како пати,
Како га тишти све и цепа му се дроб
И о том како ће једном да се врати
На своју ливаду ко косац или гроб ...                                                                                          


Стеван Раичковић

[Небојша]

Да поменем и ја човека кога не познавах лично, али ми је био драг за прочитати у овој и другим виртуелним биртијама. Мислим да сам +Просветарeв јединствени литерарни стил први пут читао, под неким другим псеудонимом, на беспућима повијесне прото-интернет збиљности деведесетих година, у Јузнет групи распаднуте Југославије - али не могу да се закунем. Сасвим сигурно бејаше дуго присутан на Интернету.

Са свим својим успелим и мање успешним доскочицама, некад предугачким и припремљено копираним, али увек живописним и шокантно апсурдним хиперболама... Рационални ум "гњилежног Запада" би ово мноштво апорија с подсмехом одбацио, да нису изникле на страшној и горкој, често и лично преживљеној истини. Дакле, Србин.

Његова наивна вера у Путина и Русију ми је увек била симпатична, зато што је искрена.

Али је и дугорочно исправна, "правилна" како би баћушке рекле. Зашто? Зато што је то жељна персонификација васпостављеног руског цара и православне империје, коју смо и ми Срби изгубили. А жеља је предуслов покајања, како старешина цариника Закхеј у јеванђелској причи (Лк 19,1-10) ове недеље сведочи. Са нашим покајањем, даће Господ да се жеља уистину и оствари.

Збогом, виртуелни пријатељу, ѽ ҃ѧко да Госпо́д Бо́гъ на́ш ꙋ́чини́тъ дꙋ́шꙋ твою́ въ мѣ́стѣ свѣ́тлѣ, въ мѣ́естѣ зла́чнѣ, въ мѣстѣе поко́йнѣ, идѣ́же всѝ пра́ведніи пребива́ютъ, Го́сподꙋ помо́лимсѧ.

[Александар Динчић]

Нека му Бог душу прости! Лака му црна земља!

[ЛукаЛоко]

Дефинитивно, Просветар не би волео да види како се пише да је умро од короне, а у ствари је умро од инфаркта.
Да није пандемије, здравство би радило нормално, он би код првог инфаркта отишао код лекара, уградили би му стент и још би био жив.
Због неуградње стентова - јер су лекари који то раде пребачени у ковид амбуланте - само током 2020. у Србији је преминуло 5.000 људи.
Због касног откривања рака - јер су лекари са дијагностике упућени у ковид амбуланте - преминуло их је много више него због стентова.

Самарџићу,
и даље морате да негирате ствар!

[Милослав Самарџић]

Морам. Зар да само гледам како умире оволико људи? Написао сам до сада најдетаљнији чланак, уз помоћ једно правника, изјава два лекара из ковид амбуланти итд. Требало ми је недељу дана за то. Ускоро ћу објавити. Ако успеш да демантујеш, рећи ћу - свака част!

[Јеремија]

Морам. Зар да само гледам како умире оволико људи? Написао сам до сада најдетаљнији чланак, уз помоћ једно правника, изјава два лекара из ковид амбуланти итд. Требало ми је недељу дана за то. Ускоро ћу објавити. Ако успеш да демантујеш, рећи ћу - свака част!

Када човек доживи 70 треба да благодари Господу за сваки нови дан који му подари.
Јер, као што је речено: "Сутра ником није обећано"...

Из личног примера могу рећи следеће: "корону" сам два пута прележао, односно, рекли су "стручњаци" да сам ковид позитиван са обостраном упалом плућа...
Нисам хтео у болницу, нисам се држао препорука "струке" већ сам радио све супротно... физички сам био активан као и пре "короне"...
Претекао сам што многима који су се препустили ковид протоколима није успело.
Зато бих се сложио са Милославом како превише људи умире са дијагнозом иза које се крију онолике хиљаде малигних обољења а посебно кардијаша.

[Mekenzi]

Просветар је све то исто радио док га нису хитно на носилма у тешком општем стању пребацили у болницу, где је одмах примљен и стављен на респиратор где је за 15 дана умро. Три недеље није хтео да иде у амбуланту.

Да је отишао одмах чим је осетио симптоме спасио би се.

Када се чека или ти ја ћу то код куће, није ми ништа, то еје грипа, корона не постоји, то се лечи уз помоћ лука и ракије, црп расте, упале расту, тромбоза се ствара, сатурација пада испод 90 и на крају равна црта...