[Бенито]

"Винстон Черчил у својој књизи Светска криза држи страну Бугарима а против је Србије."

IV, 149

Разумљиво, јер је мајку гопсодина Черчила, тешко разочарао наш Краљ Милан...

То је измишљотина. 
Боље обреновићевци да објасне ко је тешко разочарао мајку краља Милана.
Ругала се коза овци.

У својим мемоарима је о Милану писала јако ружно ("...ни најсиромашнија афричка земља га не заслужује за краља..."), мада му је признала да има добра укус. У то доба ногирао је њу и био је са њеном сестром. 
Били су заљубљени једно у друго, нема сумње.
А да је Черчил ванбрачни син јесте измишљотина.

Миланова мајка је заиста обрукала Србију својим понашањем. Кузу ни дан данас не воле тамо.

Монархист, да парафразирам једну моју покојну пријатељицу:"Поштено да Ти кажем обе су биле тешке курветине." 

[Бенито]

У Београд је стигао унук Вермахтовог официра да се састане са праунуком аустругарског војника. Медији брује да је тема њиховог сусрета "обавезно учешће Србије у систему санкција према Русији због агресије на Украјину". Марија Захарова је приметила да је главни услов који је Шолц испоставио Овај "брзо признање Косова и успостављање међудржавних односа између две државе".
Али, те закључке о разговорима између немачког и "србијанског политичког лидера" може да донесе само неко ко је близак са "србијанским политичким лидером" или не жели да поквари односе са Немачком. Шта је прави захтев Вермахтовог унука у Београду?
Сада је већ несумњиво да је намера руске војске да избије на делту Дунава. Председник Думе је већ упозорио кукавне Бугаре да не затежу, да их не би прегазили к'о плитак поток. Наравно, Бугарска је део НАТО, а познато је да су у историји увек били на страни Немачке, док им нису дошли Руси, када не само да су прелазили моментално на њихову страну, него су и постајали већи Руси од самих Руса.
Нагло је дошло до самита "Отворени Балкан" где је учествовало "шест лидера земаља региона", од којих пола јесу, а пола нису у НАТО. Саслуживао је Кристофер Хил, американ амбасадор у Београду.
И онда долази Вермахтов унук. 
Поставка је следећа: уколико буде било потребно да се брани Бугарска, нужно је да Србија уступи своје ресурсе, како инфраструктурне, тако и друге, за пролаз трупа у оквиру НАТО према Бугарској. Овај треба, а без сумње и хоће да потпише један обавезујући споразум у том смислу.
За разлику од кнеза Павла, који је био "први намесник" у држави у којој су живели Срби, па је морао ићи неколико пута у посету Хитлеру, и одуговлачити преговоре на неколико година, Овај нема тих проблема. Њему не да не треба влада, а поготово скупштина да тако нешто потпише, него не мора ни да потпише. "Само ви мене оставите на власти, све ћу да вам завршим."
И тако су наши преци, глуперде и енглески плаћеници, рекли НЕ, а "Немци су само хтели да пређу преко наше територије и ништа више", али ћемо ми паметни, све Пупин до Тесле, никада виђена генерација у историји Срба по родољубљу, рећи наравно ДА.
А потом ће батаљони Хрвата, Шиптара, Северно од Македонаца, Монтенегрина и Албанаца, предвођени немачким официрима, прећи преко Србије да бране Бугаре и Србе од Руса.
Е, алал вам ћуфте Срби!!!!
А за то време ће шлепери са српским шећером, кукурузом, пшеницом и малинама неконтролисано одлазити у конвојима према Немачкој. Управо као што се сада дешава на граници између Украјине и Пољске.
Само напредно!!!!

[Капетан]

Benito,

Apropo detalje koje ste naveli. Moje mišljenje da velike sile kao što su Velika Britanija, SAD, Rusija itd projektuju spoljnu politiku na nekim osnovama šta će se desiti za 10, 20, 50, 100 godina. I mislim da se spoljna politika kod velikih sila ne menja tako brzo, lako, jednostavno, a po najmanje promenom političke garnituire na vlasti. Svakako, da u svakoj administraciji recimo SAD, Rusije ima političara koji su naklonjene nama Srbima, ali emocije kad dođu u sukob sa intetresima preovlada ovo drugo. Ovu što su nama naklonjeni samo nam mogu pomoći da bezbolnije položimo oružje.
Spomenuli ste Buša Starijeg. On je ličnno prvi zapretio Miloševiću da ne dira Kosmet. Klinton izvršio agresiju na SRJ ( Što sam voleo ovu SR Jugoslaviju, sve lepo u njoj beše, dve srpske zemlje zajedno). Za vreme Buša mlađeg je priznata nezavisnost tzv. Kosmeta. Znači vidi se kontinuitet.

[Бенито]

Е мој Капетане, када би људи знали какве будале воде овај свет... Што рече давно један човек.
Велика је фама око тога да велике силе планирају вековима унапред. Не спорим да је тако било некада, јер постоје бројни докази да је тако и било.
Међутим, мислим да данас они само држе главне правце некадашње политике и у односу на то доносе одлуке за будућност не дужу од пар година.
Проблем је у томе што ми "мали" морамо да будемо "мали" да би "мали" вечито остали на власти.
О томе се овде ради.

[Monarhist]

Е мој Капетане, када би људи знали какве будале воде овај свет... Што рече давно један човек.
Велика је фама око тога да велике силе планирају вековима унапред. Не спорим да је тако било некада, јер постоје бројни докази да је тако и било.
Међутим, мислим да данас они само држе главне правце некадашње политике и у односу на то доносе одлуке за будућност не дужу од пар година.
Проблем је у томе што ми "мали" морамо да будемо "мали" да би "мали" вечито остали на власти.
О томе се овде ради.

Бенито, шта је потребно да Србија поново постане велика? Заиста велика-снажна, озбиљна, не нужно у територијалном смислу (али пожељно). 
Обнова монархије? Обнова капитализма? Да ли је потребна обнова спрске елите, или пак пар талентованих и вољних појединаца који могу да изнесу? Да ли је потребна храброст у спољној политици (да се каже не) и воља да се ризикује? Шта је "рецепт"?

[Милослав Самарџић]

Е мој Капетане, када би људи знали какве будале воде овај свет... Што рече давно један човек.
Велика је фама око тога да велике силе планирају вековима унапред. Не спорим да је тако било некада, јер постоје бројни докази да је тако и било.
Међутим, мислим да данас они само држе главне правце некадашње политике и у односу на то доносе одлуке за будућност не дужу од пар година.
Проблем је у томе што ми "мали" морамо да будемо "мали" да би "мали" вечито остали на власти.
О томе се овде ради.

Бенито, шта је потребно да Србија поново постане велика? Заиста велика-снажна, озбиљна, не нужно у територијалном смислу (али пожељно). 
Обнова монархије? Обнова капитализма? Да ли је потребна обнова спрске елите, или пак пар талентованих и вољних појединаца који могу да изнесу? Да ли је потребна храброст у спољној политици (да се каже не) и воља да се ризикује? Шта је "рецепт"?

Сигурно обнова капитализма. Белгија има БДП 500 милијарди, Србија 50...
Богатство нам неће шкодити, а богате су само капиталистичке земље.
Срећна околност је што се капитализам сам обнавља. Иначе...

[Бенито]

Монархист, сам си одговорио, али не нужно тим редоследом. Примарно је промена државног уређења и васпостављање монархије, јер Србија не може, због слабости установа, да одбрани државни суверенитет са републичким државним уређењем. Дакле, то је број 1. Али, није довољан услов.
Смањење државног апарата и то радикалним мерама. Моментално увођење капитализма, јачање средњих и малих предузећа и пољопривреде и прерађивачке индустрије.
Али, без те генерације коју си поменуо, која би се школовала на најбољим школама и имала права, а не лажна родољубива уверења и поседовала висока морална схватања у вези личног поштења, ништа велико се не би догодило.
На жалост, генерације пре мене, она из 40 и 50 их година прошлог века, имала је и историјску шансу да то учини, али они су се уплашили удбе и легли на руду. Мислим да смо далеко од доброг решења.  Ми неповратно хрлимо у пропаст, коју је сад већ тешко избећи.

[Monarhist]

Сигурно обнова капитализма. Белгија има БДП 500 милијарди, Србија 50...
Богатство нам неће шкодити, а богате су само капиталистичке земље.
Срећна околност је што се капитализам сам обнавља. Иначе...

Само што је све на дивље за сада. У реду је приватницима допустити да зидају стамбене објекте, ал не тако да унаказиш сву околину комунистичком хладноратовском архитектуром. Боже саклони шта урадише од Бијељине, Бањалуке, и дословно било којег другог града у РС. Ми сем Требиња немамо град ни близу просечног чешког. А није некад тако било. Тачно је неко рекао да све што вреди у РС је грађено или у А-У или у Краљевини. Све пре а нарочито после... А то је због духа, јер су приватници углавном постале комуњаре које су се докопале пара и сачувале положаје и исти систем. Дакле имају пуно пара, ал немају духа и укуса јер су примитивци. Нису права елита.
Мислим да сте Ви говорили да се по изгледу школа може препознати кад су грађене, оне ружне у социјализму, а оне лепе у Краљевини 

[Шумадинац]

Е мој Капетане, када би људи знали какве будале воде овај свет... Што рече давно један човек.
Велика је фама око тога да велике силе планирају вековима унапред. Не спорим да је тако било некада, јер постоје бројни докази да је тако и било.
Међутим, мислим да данас они само држе главне правце некадашње политике и у односу на то доносе одлуке за будућност не дужу од пар година.
Проблем је у томе што ми "мали" морамо да будемо "мали" да би "мали" вечито остали на власти.
О томе се овде ради.

Бенито, шта је потребно да Србија поново постане велика? Заиста велика-снажна, озбиљна, не нужно у територијалном смислу (али пожељно). 
Обнова монархије? Обнова капитализма? Да ли је потребна обнова спрске елите, или пак пар талентованих и вољних појединаца који могу да изнесу? Да ли је потребна храброст у спољној политици (да се каже не) и воља да се ризикује? Шта је "рецепт"?

Пре свега најбољи могући рецепт нам поручује наш Св. Владика Николај:

"Одбаците смешну шалу, да ће један човек сазидати будућу срећну Србију. Држите се збиље, а збиља је, да ви сви морате у жељену грађевину уложити по једну добру циглу. Јер сви сте ви зидари ваше народне будућности. Одбаците недостојни песимизам због маленкости и малобројности ваше.... Једном речју, ми морамо скренути нашу пажњу са министарства спољних послова на нас саме, помиривши се с мишљу, да будућа срећна отаџбина наша зависи делом од свакога од нас. Ми морамо с тога сви постати министри унутрашњих дела, наших сопствених унутрашњих дела, – полиција душе наше. Ми смо сви брзи да будемо туђа полиција, ми смо сви спори да будемо своја сопствена полиција. Ми много говоримо о другим људима, и много критикујемо друге, док о себи мало говоримо, и себе ни мало не критикујемо. – Код нас, на жалост, нико не говори: "ништа од нас не може бити зато, што сам ја рђав човек", но свак виче: "ништа од нас не може бити зато, што су други рђави".
 
Кад би пак сваки од нас викнуо: Србија је несрећна зато што сам ја рђав човек и рђав њен грађанин, – Србија би се препородила за три дана, и за три године била би срећна, и ми би сви доживели срећу њену, заједно са децом нашом. У њој би се накупило толико снаге, физичке и моралне и духовне, да би све спољашње везе њене попуцале саме од себе, као што пуца затегнута кора на једном дрвету, које бујно расте и шири се изнутра напоље. Шта нам остаје друго до да пођемо дакле, од себе, драга браћо?"

[Monarhist]

Монархист, сам си одговорио, али не нужно тим редоследом. Примарно је промена државног уређења и васпостављање монархије, јер Србија не може, због слабости установа, да одбрани државни суверенитет са републичким државним уређењем. Дакле, то је број 1. Али, није довољан услов.
Смањење државног апарата и то радикалним мерама. Моментално увођење капитализма, јачање средњих и малих предузећа и пољопривреде и прерађивачке индустрије.
Али, без те генерације коју си поменуо, која би се школовала на најбољим школама и имала права, а не лажна родољубива уверења и поседовала висока морална схватања у вези личног поштења, ништа велико се не би догодило.
На жалост, генерације пре мене, она из 40 и 50 их година прошлог века, имала је и историјску шансу да то учини, али они су се уплашили удбе и легли на руду. Мислим да смо далеко од доброг решења.  Ми неповратно хрлимо у пропаст, коју је сад већ тешко избећи.

Зар сте Ви очекивали шта од њих?
Из моје перспективе баш су те генерације 40их и 50их највише комунистичке.

[Бенито]

Већ негде од почетка рата у Босни, у пролеће 1992. године, од њих више ништа нисам очекивао.
ПС узми у обзир да сам и ја некада био дечак. 

[Бенито]

Монархист, сам си одговорио, али не нужно тим редоследом. Примарно је промена државног уређења и васпостављање монархије, јер Србија не може, због слабости установа, да одбрани државни суверенитет са републичким државним уређењем. Дакле, то је број 1. Али, није довољан услов.
Смањење државног апарата и то радикалним мерама. Моментално увођење капитализма, јачање средњих и малих предузећа и пољопривреде и прерађивачке индустрије.
Али, без те генерације коју си поменуо, која би се школовала на најбољим школама и имала права, а не лажна родољубива уверења и поседовала висока морална схватања у вези личног поштења, ништа велико се не би догодило.
На жалост, генерације пре мене, она из 40 и 50 их година прошлог века, имала је и историјску шансу да то учини, али они су се уплашили удбе и легли на руду. Мислим да смо далеко од доброг решења.  Ми неповратно хрлимо у пропаст, коју је сад већ тешко избећи.

Наравно, овде треба додати још два важна елемента уз горе поменуте: православна црква мора да буде на оном нивоу каква је била у неким тренуцима у 20-ом веку. Значи, она мора да буде апсолутно неупитна по свом првенству у духовности и моралу.
Други важан елемент који додајем: обавезно се што више у економском смислу откачити од АУ уније. Исто онако како је Коста Стојановић пронашао нове трговачке путеве, створио генерацију међународних трговаца и нових тржишта за српску робу, и тако обесмислио царинске ратове које је свакомало уводила Аустроугарска према Србији да би јој обликовала спољну и унутрашњу политику, како и сада ради ЕУ.
Једноставно, Срби треба прво да одлуче да ли желе да имају државу. А то не може без жртава. Многи лични и групни интереси одређеног броја Срба су радикално против тога. И зато ће до тога тешко доћи.

[Милослав Самарџић]

Сигурно обнова капитализма. Белгија има БДП 500 милијарди, Србија 50...
Богатство нам неће шкодити, а богате су само капиталистичке земље.
Срећна околност је што се капитализам сам обнавља. Иначе...

Само што је све на дивље за сада. У реду је приватницима допустити да зидају стамбене објекте, ал не тако да унаказиш сву околину комунистичком хладноратовском архитектуром. Боже саклони шта урадише од Бијељине, Бањалуке, и дословно било којег другог града у РС. Ми сем Требиња немамо град ни близу просечног чешког. А није некад тако било. Тачно је неко рекао да све што вреди у РС је грађено или у А-У или у Краљевини. Све пре а нарочито после...   А то је због духа, јер су приватници углавном постале комуњаре које су се докопале пара и сачувале положаје и исти систем. Дакле имају пуно пара, ал немају духа и укуса јер су примитивци. Нису права елита.
Мислим да сте Ви говорили да се по изгледу школа може препознати кад су грађене, оне ружне у социјализму, а оне лепе у Краљевини 

Зато што је ''за сада'' још социјализам.
И не бих рекао да је до духа, већ до система (социјализам=безакоње или капитализам).
Тако је, види се шта је кад грађено, архитектура је огледало епохе.

[Бенито]

Монархист, хвала на питању. Никада ме нико сем Тебе није ни питао шта треба урадити.