[Бенито]

Узећемо за временски оквир период од Првог српског устанка до данас, с тим да нећемо рачунати у то време када су биле ратне прилике. А то су, делови Првог српског устанка, Српско-турски ратови пред Берлински конгрес, Српско-бугарски рат 1885.године, оба Балканска рата, оба Албанска рата, Први и Други светски рат, као и ратови за југословенско наслеђе 1991-1995, те рат на Косову, 1998-99. године.
Дакле, у временима мира:
Који владар над Србима је владао у најтежим, а који у најбољим временима у своје време у Европи и свету?

[Почетник]

Који владар над Србима је владао у најтежим, а који у најбољим временима у своје време у Европи и свету?

У најтежим Краљ Александар јер је 20-их и почетком 30-их година била велика светска економска криза која је кулминирала падом берзе у Њујорку 1929.
У најбољим Броз. Јер тада свуда у европи креће електрификација, индустријализација, златне 70-те, општи просперитет, итд...
Зато ми је и смешно кад чујем како смо захваљујући Брозу добили струју. Као да су у исто то време у Грчкој, у којој су победили четници тек отркили ватру а не градили хидроцентрале и разводили струју 

[Бенито]

Тако је поЧетниче.
Стварно немам шта да додам.

[Бенито]

Ајде онда још питање у истом контексту:
У последњих безмало 220 година, српска црква, а од 1920. године, Српска православна црква у значајном обиму је учествовала у друштвеном и политичком животу Србије и Срба.
Када је тај утицај био најприметнији?

[Monarhist]

Ајде онда још питање у истом контексту:
У последњих безмало 220 година, српска црква, а од 1920. године, Српска православна црква у значајном обиму је учествовала у друштвеном и политичком животу Србије и Срба.
Када је тај утицај био најприметнији?

Из моје перспективе, утицај је био најприметнији у последњој деценији 19. и првог деценији 20. века, то јесте од 1890-1910 године. У том периоду, српска црква имала је велики значај за очување српског идентитета на простору Старе Србије. Такође, доста је учињено на јачању српскога народа и његовом описмењавању на простору Босне и Херцеговине. На простору Старе Србије, наша Црква имала је осетан значај и за сакупљање информација о Турцима, њиховом војном и политичком стању, као и о положају Срба. То ће се најбоље видети током четничке акције на тим просторима, када је уз српске конзулате, наша црква била главни ослонац четника (примера ради епископ Скопски).

[Бенито]

Све је то тачно, али није то било питање.
Када је црква највише утицала, односно када је највише уплива имала у политичке одлуке?
ПС није епископ Скопски, него митрополит.

[пек.]

У време кнеза Павла

[Митић]

Да покушам са одговором: Можда међуратни период од 1921. до 1941.

Превасходно, ту је било и питање Конкордата.

[Бенито]

Наравно, од кризе око Конкордата, преко 27. марта до одласка краља Петра Другог из државе, протеже се период највећег уплива врха српске цркве у политичке одлуке српских вођа од Карађорђа до.....
До недавно....
Јер, тај утицај је, заправо, сада врло велики и можда највећи у модерној историји Срба.

[Бенито]

Да сте наставник историје, уз услов да пратите план и програм наставе како га је зацртало Министарство просвете, као и уџбенички задате лекције, које би:
Поставили питање ученицима који су на завршним годинама школовања, а конкретно се не налазе у лекцијама, за најбољу оцену?

[Monarhist]

Да сте наставник историје, уз услов да пратите план и програм наставе како га је зацртало Министарство просвете, као и уџбенички задате лекције, које би:
Поставили питање ученицима који су на завршним годинама школовања, а конкретно се не налазе у лекцијама, за најбољу оцену?

 Не знам какав је програм и градиво за Србију, ал питање би било отприлике ово:
Улога Срба и Србије у Наполеонској и пост-Наполеонској Европи? Дакле не таксативно издекламовати догађаје који су се одиграли у Србији у томе периоду (1804-1816), већ објаснити њихов утицај на Европу, али и објаснити како су догађаји из Европе, пре свега Наполеонски ратови у неколико коалиција, утицали на судбину Срба и Србије.
Питање не би имало зацртан одговор, већ би ми било важно да видим како ученици резонују.
Ово би било више питање за мој узраст, тј. оне који завршавају средњу школу.

[Бенито]

Рецимо, то је једна одлична примедба.

[Бенито]

Видим да нико други осим Монархисте не жели да покуша.
На пример, понудио би матурантима да упореде суђење Гаврилу Принципу и Стјепану (Стевану) Филиповићу и објасне сличности и разлике између њих двојице, па да ми одговоре на питања:
Да ли су они били терористи?
Да ли је Гаврило био, а Филиповић није био терориста?
Да ли Филиповић јесте, а Принцип није био терориста?
Или, можда, како је тврдила југословенска комунистичка историографија, а што влада и данас, ниједан од њих двојице није био терориста, већ су обојица били борци за слободу?
То је само један од примера како би требало учити ђаке у школама о историји. Под условом да предавачи о томе нешто знају, што није баш чест случај.

[Митић]

Ми смо имали у средњој школи питање о краљу Александру Карађорђевићу и утицају међуратног периода на данашњицу. Шта је било добро, а шта је било лоше у међуратном периоду.

Наравно, све оно што има по интернету да је било лоше, то је било и на школским часовима.

Требало је тада да буде и питање о утицају Броза на данашње стање.