[Бенито]

Горанци?

Логично, то су Горанци, некада најбројнији становници Призрена, царског града цара Душана, који су били Срби при његовом двору и осећали су посебан идентитет који су везивали за Гору, изнад Призрена.
У позном периоду османске владавине прешли су у мухамеданство, али нису изгубили српски идентитет.
Њега су изгубили под комунистима ЈБТ, у оквиру САП Косово, да би данас били под страховитим ударом асимилације Арбанаса, коме ће се тешко одупрети без помоћи Србије.

[Vlad Alekš]

Док са нестрпљењем очекујемо Бенитово треће питање из триптиха, ево још једног кошаркашког питања - да се мало опустимо у овим тешким временима.
Кошаркашко првенство је неславно завршено за нашу репрезентацију. Било како било, питање има везе са кошаркашима и Косметом. У НБА лиги играју барем три кошаркаша који су пореклом са Косова и Метохије. Од ове тројице, двојица су наступала за "несрпске" репрезентације на овом европском првенству. Један је чак и играо против Србије. Како се зову ови кошаркаши?

[Бенито]

Лука Дончић и Дени Авдија.
ПС било је треће питање из овог триптиха

[Vlad Alekš]

Лука Дончић и Дени Авдија.
ПС било је треће питање из овог триптиха

Тако је. И трећи је Алексеј Покушевски.
Лукин отац Саша је пореклом са Космета, док је Денијев отац Зуфер рођен у Приштини. Зуфер је вероватно Горанац, који се потом оженио Јеврејком, тако да Дени наступа за Израел. Обојица су, и Саша и Зуфер, једно време играли кошарку у Звезди.
Породица Покушевски је своју одисеју започела 1903. када се из Галиције (тада Аустроугарска, сада бивша совјетска република Украјина) доселила у Прњавор (тада Аустроугарска, сада Република Српска). 1921. године су се из Прњавора преселили у село Врело код Липљана. Живели су у Приштини до 1999. године, када су избегли у Подгорицу. Потом су се преселили у Београд, где је 2001. рођен Алексеј, да би се потом коначно настанили у Новом Саду. Алексеј тренутно игра за Оклахому, а из неког разлога на овом првенству није играо за репрезентацију. Његов отац, такође по имену Саша као и Лукин, играо је кошарку за Приштину.

[Бенито]

Друго из триптиха:
Колико различитих "нација" је тада, по попису, живело у Призрену?
а) од 2 до 4
б) од 4 до 8
в) преко 8

Тачан одговор је под в), односно 9:
Јевреја - неколико десетина
Цинцара - 700
Цигана - 800
римокатоличких Арбанаса - 1200
арбанашких Срба - 1500
мухамеданских Арбанаса - 3000
Османлија - 6000
хришћанских Срба - 11000
мухамеданских Срба - 36000
Укупно: преко 6000 кућа.
Ово је турски попис.

Морам да нагласим да су слични пописи били и у доцнијем периоду, у Краљевини Југославији. Радикално различити пописи у Призрену долазе после доласка комуниста на власт.
Да ли има неко жељу да то протумачи?

[Vlad Alekš]

Друго из триптиха:
Колико различитих "нација" је тада, по попису, живело у Призрену?
а) од 2 до 4
б) од 4 до 8
в) преко 8

Тачан одговор је под в), односно 9:
Јевреја - неколико десетина
Цинцара - 700
Цигана - 800
римокатоличких Арбанаса - 1200
арбанашких Срба - 1500
мухамеданских Арбанаса - 3000
Османлија - 6000
хришћанских Срба - 11000
мухамеданских Срба - 36000
Укупно: преко 6000 кућа.
Ово је турски попис.

Морам да нагласим да су слични пописи били и у доцнијем периоду, у Краљевини Југославији. Радикално различити пописи у Призрену долазе после доласка комуниста на власт.
Да ли има неко жељу да то протумачи?

Ја имам велику жељу, али знања су ми скромна.
Идемо таксативно.
Јевреји су се одселили у Израел.
Турци у Турску.
Цинцари у Београд.
Католички Шиптари су прешли у Ислам.
Горанци су постали Шиптари.
Цигани су отишли у Костолац.
Срби који су протерани за време окупације нису могли да се врате.
Тако да су на крају остали само Шиптари муслимани као доминантно већинско становништво.

[Бенито]

Овај горе поменути попис има одлике империјалног схватања државе, што је Османлијама остало још од Римског царства. Зато је попис тако колоритан, без потребе да се неко смести у неку другу категорију или да се прескочи, или преименује.
Већ код пописа у Краљевини СХС и Југославији, иде се, због политичких разлога, на категорије пописаних лица у оквиру вероисповести, што је сигурно знатно непрецизније у односу на поменути попис.
Са комунизмом стиже и западњачки републиканизам, који избацује вероисповест као основну карактеристику пописаног лица, а инсистира на нацији. У титоистичком случају, то је народ или народи и националне мањине. Дакле, иде се у даље упрошћавање.
Са идеологијом која иде "благо на штету највећег народа у федерацији", јасно је да су Срби мухамеданци постали Горанци, а да су сви Арбанаси, разних вера, постали само Албанци. 
Уместо колорита дошло је до дуалитета, а од српске већине дошло се до албанске већине, која је само повећавана под контролом партије која је све време била на страни Албанаца.
Све кулминира ратом и прогоном Срба, и тако после једног века, од 9 народа који живе у Призрену стигосмо до само једне нације која чини становништво Призрена.

[Милослав Самарџић]

Дакле пре 110 година, а и пре комуниста, Албанци су чинили 10 посто становништва Призрена.

[Бенито]

Таман сам мислио да само ја (будала) ово читам.
Не 10% него мање.
Од 56-7 хиљада становника, Арбанаса, мухамеданских и римокатолика заједно, било је 4200. Дакле, око 8%.
Па, Ти види...

[Vlad Alekš]

Таман сам мислио да само ја (будала) ово читам.
Не 10% него мање.
Од 56-7 хиљада становника, Арбанаса, мухамеданских и римокатолика заједно, било је 4200. Дакле, око 8%.
Па, Ти види...

Ниси једина будала, има нас још, не очајавај.
Елем, мени је интересантан и однос између броја становника и кућа. Однос је отприлике 10:1. То значи да је свака кућа или домаћинство у просеку имала 10 чланова. Шта да кажемо данас ми, људи модернога доба, када сваки други стан у солитеру има за станара бабу без деде, а са две пудлице и три мачке?!
Твоје текстове читају сви, а моје нико. Хоћу да поновим за Цигане са Космета. Велики број је њих је за време Титоизма премештен у Костолац и њих данас зову шиптарски Цигани. Зашто су их селили баш тамо? Не знам, али могу да претпоставим - да би копали угаљ и радили у електрани. Они су углавном муслимани и имају чак и малу џамију у Костолцу. А будући да имају велики природни прираштај, вероватно су сад већ већина у основној школи. Ми смо дошли дотле да смо постали мањина не само на Космету, већ и у оквирима "авнојевске централне Србије". Аферим и бујрум, желим нам свима џенетски рахатлук.

[Бенито]

У основној школи у Гучи, центру Драгачева, крају познатом по готово стопроцентним српским становништвом, у први разред основне школе, 1. септембра 2022. године, кренуло је:
21 ђак првак
а од тог броја
11 Циганчића
?????????????

[Mekenzi]

У основној школи у Гучи, центру Драгачева, крају познатом по готово стопроцентним српским становништвом, у први разред основне школе, 1. септембра 2022. године, кренуло је:
21 ђак првак
а од тог броја
11 Циганчића
?????????????

Целу Србију је захватила незапамћена бела куга.

Београдизација Cрбије и одлазак у иностранство дају резултате..

Има тема овде "Демографски пад" па прозбори коју о малом броју српчади у Драгачеву

https://www.pogledi.rs/forum/thread-517.html

[Митић]

Живео је у 15. веку, био је улцињски епископ, ро­дом Ко­то­ра­ни­н а по­ре­клом Ср­би­н из Но­во­га­мон­та друк­чи­је Но­во­бр­да на­зва­ног.

Па­па Сикст IV га је 1485. године упутио да пу­ту­је Бал­ка­ном и ис­пи­ту­је оне прав­це на ко­ји­ма би се мо­гли пре­сре­сти Тур­ци.

О коме се ради?

[Почетник]

Живео је у 15. веку, био је улцињски епископ, ро­дом Ко­то­ра­ни­н а по­ре­клом Ср­би­н из Но­во­га­мон­та друк­чи­је Но­во­бр­да на­зва­ног.

Па­па Сикст IV га је 1485. године упутио да пу­ту­је Бал­ка­ном и ис­пи­ту­је оне прав­це на ко­ји­ма би се мо­гли пре­сре­сти Тур­ци.

О коме се ради?

О Мартину Сегону ?