[Милослав Самарџић]

Такође, није у реду сада, као и онда, сумњати на Пилетића и његове ратне записе (по вама, он је измислио и ултиматум и све остало). С друге стране, једну примедбу да сте ставили на мемоаре партизанских војно-политичких руководилаца који су претеривали у сваком погледу.

На партизанске момоаре не може се ставити једна примедба.
Просто, немогуће. Нема сврхе.
На њих се стављају све примедбе.

[ватхра]

Динчићу,
Учитавате ми нешто што нисам написао а избегавате одговор на питање.
Пилезић наводи да се чуо телефоном са немачким командантом Неготина и да му је предао некакав ултиматум. То нисам нигде спорио, мада је цела та ситуација чудна.

Код вас се у интервјуу појављује да је то некакав ултиматум Хитлеру, да је он о томе обавештен и да није дао да се предају четницима. За то нисте дали никакав извор односно просто речено измислили сте.

[ватхра]

Ово је део немачког документа о ситуацији на Дунаву 5. септембра.

5. 9. 44 po prvi put su se pojavile ruske izviđačke snage u Turn-Severinu, i jake snage, među kojima i motorizovane, u prostoru Krajove. Isprva su one, kroz dolinu Černe, okrenule sa većinom snaga prema severu. Jedan pokušaj slabijih snaga kod Kladova da dosegnu srpsku obalu bio je razbijen od strane Borbene grupe "Re".

U meduvremenu su jake snage Titovih bandi zaposele dolinu Timoka i posle žestokih borbi zauzele Zaječar. Time je bio prekinut jedini upotrebljivi put za dotur do Dunava kao i poprečna veza pozadi istočnog fronta, koji je trebalo tek organizovati. Daljnje banditske snage prodrle su iza leđa naših sopstvenih uporišta u dunavskom luku, da bi sadejstvovale sa nastupajućim sovjetskim snagama i da bi im olakšale formiranje jednog mostobrana. Kao protivmera naređeno je dovođenje i poslednjih delova 1. brd. div., korišćenjem svih sredstava transporta, u njen novi rejon, kao i napad na Zaječar, koji je zauzet 11. 9. Istovremeno je 2. puk "Brandenburg", koji je bio stigao u Beograd, doveden u moto-maršu u luk Timok — Dunav, drumom Požarevac — Žagubica — Bor, koji je bio preplavljen bandama.

Документ је објављен у Зборницима, преведен и доступан Динчићу. Зашто је игнорисан? 
Долазак Совјета на Дунав испред немачке флотиле је за Немце битан догађај, као и пресецање снабдевања од стране партизана. На то су Немци одговорили слањем свега што су могли из Србије.
Које су акције предузели против четника? 

Динчићу, 
У тексту сте навели да су само Румуни.и четници имали утицаја на потапање. Не спорим њихово учешће, сматрам да су Румуни имали велик утицај. Али не може се спорити и да су друге снаге имале утицаја, које игноришете.

[Мића Адмирал]

Пилетићеви мемоари, стр. 99 :

" 31. августа 1944. године добио сам од румунских официра за везу обавештење да један велики број пловних објекете - око 120 јединица Дунавске речне и Црноморске флоте - намерава да се пробије кроз Ђердапску клисуру...Посада је немачка и у униформама. Са Румунима , који су посели леву обалу Дунава, од Прахова до Турн Северина, утаначили смо план. Њихова ватра из артиљеријског оруђа, главна је ватрена снага. Ми ћемо ручним оружјем отварати ватру са десне обале Дунава.
Немци су 1. септембра покушали покрет од Прахова, у правцу с. Ртково. Враћени су ватром румунске артиљерије и нашим доприносом. Два до три брода су потонула. Сутрадан, поново су покушали покрет, али нису допрли до Брзе Паланке. Вратили су се. Поподне тога дана, упутио сам ултимативни захтев немачком ортскоманданту у Неготину да се све пловне јединице у року од 24 часа предају нама. Увече, тога дана, зачудио сам се кад ми је саопштено да је немачки командант из Неготина потражио телефоном у Брзој Паланци мене...Делегирао сам једног официра са добрим знањем немачког језика. На телефону, немачки командант је потврдио мој ултиматни захтев и обавестио ме да одговор не може дати пре 48 часова. То исто вече, одлази авионом у Берлин један контраадмирал код фирера, који је једини позван да донесе наређење о предаји флоте...
Пред зору, 3. септембра, настале су експлозије на делу Прахово - Михаиловац. Све пловне јединице пошле су на починак - на дно Дунава.
У овој опрерацији заробили смо више од 80 немачких војника. Њих смо после неколико дана пребацили, са још једном групом, на румунску страну..."

[Митић]

Не постоје записи о Хитлеровим конференцијама о поморским пословима од 20. јула до 13. октобра 1944, а изгледа да се ниједна није ни одржала, пошто се током овог периода Хитлер опорављао од повреда које је задобио у Растенбургу.

Извор: BRASSEY’S NAVAL ANNUAL 1948, Edited by REAR-ADMIRAL H. G. THURSFIELD, THE MACMILLAN COMPANY NEW YORK 1948, стр. 413

[Митић]

Везано за оно што цитира Ватра, то се изгледа дешавало 13. и 14. септембра 1944. године.

Чело колоне "Брандебурга" је стигао у Прахово 13. септембра у 18:25.

У ствари, борбена група "Рехе" је известила током поподнева 12. септембра о нападу јаких руских снага из правца Турну Северина уз подршку партизана.

Ово сам преузео из извора "Ратни дневник немачког поморства (оперативни одсек), део А, том 61 - септембар 1944"

[Александар Динчић]

Како се зове захтев када се тражи предаја снага? Ултиматум, јел тако? А ако о томе може одлучивати само један човек, шта је то него директан ултиматум њему?

Извештај на који упућујете није важан за догађаје. Овде се каже да су партизанске снаге заузећем Зајечара пресекле једини употребљиви пут за снабдевање до Дунава. Па је ли он пресечен уколико је град држан мање од једног и по дана? Такође, ако су јединице биле у приличном расулу након што су их немачка појачања из Ниша протерали из Зајечара. И зашто онда ово цитирати или пак узимати у разматрање?

„Пресецање снабдевања од стране партизана. На то су Немци одговорили слањем свега што су могли из Србије“.

Не знам где су им пресекли снабдевање када су били потпуно деморалисани због огромниих губитака  после слома код Зајечара и Књажевца и када нису могли у сусрет Русима. Па су морали да за помоћ моле Бугаре и буквално да их враћају са границе; ови нису стигли чак ни ознаке да промене. Јединице које су дошле да их протерају из Зајечара су рашчистиле Дунавски пут, али су зато исте имале да реше нове препреке северозападно од Зајечара. Тако да, ако ипак узмемо у разматрање овај извештај, онда је и логично питање: које су то „бандитске снаге које су продрле иза леђа наших сопствених упоришта у дунавском луку“? Уопште, ко је држао Мајданпек, Кучево, Петровац, Жагубицу а опседао Пожаревац, Голубац, Доњи Милановац, Кладово и Брзу Паланку (дунавски лук)? И којим то „бандама“ је преплављен пут Пожаревац-Жагубица-Бор? Тј. друга линија опсаде дунавског лука.

Митићу, Совјети и Титови партизани се први пут сусрећу 13. септембра недалеко од Радујевца. Само сусрећу, а војно садејство успостављају касније. А до тог времена, већина бродова је била потопљена.

[Митић]

Митићу, Совјети и Титови партизани се први пут сусрећу 13. септембра недалеко од Радујевца. Само сусрећу, а војно садејство успостављају касније. А до тог времена, већина бродова је била потопљена.

То сам хтео да кажем. Бродови су већ били потопљени, јер постоји разлика од 10 дана између потапања бродова и борбеног контакта Немаца са Совјетима.

Нек је било тог борбеног контакта и 12. септембра, то је опет разлика од девет дана.

[Александар Динчић]

Румуни су имали неку своју герилу која је деловала као партизанска. Тако да се вероватно мисли на Румуне.
Не, 3. септембра је било мало потопљених бродова - 3-4, 9. септембра, нешто више. Прави расплет је уследио од 12. септембра, како сам писао.

[Митић]

Румуни су имали неку своју герилу која је деловала као партизанска. Тако да се вероватно мисли на Румуне.
Не, 3. септембра је било мало потопљених бродова - 3-4, 9. септембра, нешто више. Прави расплет је уследио од 12. септембра, како сам писао.

Могуће да су мислили на румунску герилу, јер се 14. септембра помиње борба групе "Штелтер" против Руса и Румуна, па у следећој реченици се помињу Руси и партизани. 

А 1. септембра Немци извештавају ко држи источни део Србије:

BR. 121
DNEVNI IZVEŠTAJ KOMANDANTA JUGOISTOKA OD 1.
SEPTEMBRA 1944. VRHOVNOJ KOMANDI VERMAHTA O
DEJSTVIMA NA PODRUČJU JUGOISTOKA

.....................................

3.) Srbija:

a) Situacija na Dunavu:

Odsek Oršava — Gvozdena vrata: minobacačka i art. vatra (do 15 cm) otvara se i dalje.
Otok Ada Kale je u rumunskim rukama.

Četnički odredi, koji su prilikom razoružavanja bugarskih
jedinica zaplenili 8 mitraljeza, 24 puškomitraljeza, 8 minobacača
i 540 pušaka, zauzeli su, na južnom dunavskom predpolju, rejon Petrovac — Žagubica — Kučevo.

Izvor: ZBORNIK DOKUMENATA I PODATAKA NOR-a, tom XII, knjiga 4: 1944-45, DOKUMENTI JEDINICA I USTANOVA NEMAČKOG RAJHA, str. 556

[пек.]

1944. до доласка Руса у пожаревачком округу није било партизана јер су крајем 1943. остаци пожаревачког партизанског одреда прешли Мораву и придружили се космајском партизанском одреду.

[ватхра]

Како се зове захтев када се тражи предаја снага? Ултиматум, јел тако? А ако о томе може одлучивати само један човек, шта је то него директан ултиматум њему?

Занимљива акробатика, али погрешна.
Ако неко наводи да је Хитлер обавештен о нечему и донео одлуку о томе - а испостави се да се Хитлер у то време није ни бавио тим стварима - можемо да се вратимо на то да је навод измишљен.

Извештај на који упућујете није важан за догађаје. Овде се каже да су партизанске снаге заузећем Зајечара пресекле једини употребљиви пут за снабдевање до Дунава. Па је ли он пресечен уколико је град држан мање од једног и по дана? Такође, ако су јединице биле у приличном расулу након што су их немачка појачања из Ниша протерали из Зајечара. И зашто онда ово цитирати или пак узимати у разматрање?

Ваше мишљење је да није важан, али не можете да игноришете такав извештај, већ треба да образложите зашто није битно.

„Пресецање снабдевања од стране партизана. На то су Немци одговорили слањем свега што су могли из Србије“.

Не знам где су им пресекли снабдевање када су били потпуно деморалисани због огромниих губитака  после слома код Зајечара и Књажевца и када нису могли у сусрет Русима.

Добро, како можемо да тумачимо да сте намерно променили оно што сам навео?
Цела реченица је:
"Долазак Совјета на Дунав испред немачке флотиле је за Немце битан догађај, као и пресецање снабдевања од стране партизана. На то су Немци одговорили слањем свега што су могли из Србије."
Партизанске снаге код Зајечара је поразио пук Бранденбурга (ако се добро сећам). То јесте био мањи проблем, али су Немци морали да привуку снаге да га реше. Да ли је стање на локалним путевима захтевало да Немци ангажују јаче снаге? Очигледно није. Зашто онда мислите да је то било битније за ситуацију?

Остале снаге које су Немци послали у Источну Србију су биле ту због Совјета. Груписање партизана код Зајечара је показало Немцима на могући правац где би Совјети могли да се споје са НОВЈ. Испоставило се да је то био тачан правац.

[ватхра]

Иначе, код нас је сачувано неколико машина за шифровање Енигма.
Биле су у поседу Југословенске армије после рата, коришћене су за вежбу.
Не зна се кад и где су заробљене. Али захваљујући томе што је међу Енигмама и једна морнаричка са 4 ротора, вероватно је да је она заплењена током повлачења морнаричких јединица. Јединице које су се повлачиле из Црног мора су добар кандидат, јер је њихово повлачење било најхаотичније.

[Милослав Самарџић]

Иначе, код нас је сачувано неколико машина за шифровање Енигма.
Биле су у поседу Југословенске армије после рата, коришћене су за вежбу.
Не зна се кад и где су заробљене. Али захваљујући томе што је међу Енигмама и једна морнаричка са 4 ротора, вероватно је да је она заплењена током повлачења морнаричких јединица. Јединице које су се повлачиле из Црног мора су добар кандидат, јер је њихово повлачење било најхаотичније.

Запленили партизани?
Немцима је наређено од стране великих сила да стану где јесу и да се предају на том месту.
То што се Вулин хвали да су партизани заробили Лера, то је друга ствар.