Цитат:У Шкрљеву смо се сутрадан по први пут срели са војницима и официрима Српског Добровољачког корпуса, тзв „Љотићевцима или Зборашима”, који су у јесен 1944 стигли из Србије у словеначко Приморје, са главним седиштем у Бистрици и Постојни. Управо, њихова једна чета је дошла овде у сусрет ДЧД, чиме се хтео показати знак пријатељства, обзиром на њихов непријатељски однос према четницима у Србији. С њима је дошла и једна делегација четничке групе војводе Добросава Јевђевића на челу са Драгом Пејиновићем, која се такође налазила у тим крајевима од раније. Иначе, Димитрије Љотић, шеф Српског Добровољачког корпуса и политичког покрета „Збор”, радо је покушавао да хвата везе са четничким старешинама у српским покрајинама ван Србије, у Црној Гори и на Тромеђи, из политичких разлога, јер су четници у овим крајевима „били различити од оних у Србији”! У овој добровољачкој групи што нас је посетила, војници су били у чистим новим униформама, а официри са еполетама, што је било у супротности са слабом и разноликом четничком сељачком одећом, без старешинских и официрских ознака. Шајкаче су им биле мало изопачене у кроју. Приметили смо да су били извежбани и доста усиљено слаткоречиви људи, а о ратном стању у Србији су причали опрезно и уопштено, више у виду глуме него природно и о стварности. Код нас у Лици за време рата, није се тачно знало за тај толики непријатељски однос „добровољаца” према генералу Михаиловићу и четницима у Србији, нити о борбама које су они против четника водили и Немцима их потказивали и предавали. Није се довољно знало ни за учешће, по неким доказима, неких њихових старешина у Крагујевачкој трагедији, када су Немци стрељали око 7.000 ђака, учитеља и професора. За личке четнике било је несхватљиво и чудили се, каква друга војска у Србији је требала и могла бити осим четничке војске Драже Михаиловића, не узимајући у обзир српску државну Стражу?! Будући да су Личани по традиционалном васпитању високо ценили оно што потиче из Србије, српске матице, и не знајући тачно односе ових војника према четницима у Србији, овај први сусрет са „Зборашима” није био непријатељски, дапаче био је радознао, мада мало подозрив. Група ових војника и официра посетила је и грачачку бригаду и њен штаб. У разговору је било врло интересантних и наивних питања од стране четника, баш из разлога што су желели да што више упитају и чују о Србији. Носећи у души и у срцу генерала Дражу Михаиловића и сматрајући га симболом свега што је најлепше и највредније у српском народу, четници су их обасули разним питањима о њему и четницима у Србији. Један од старијих грачачких четника, сав радостан што види људе из Србије, отпочео је одједном са неколико питања: „Па када сте, драга моја браћо, из Србије недавно стигли, причајте нам све што знате о Дражи, јесте ли били с њим, када сте га последњи пут видели, какав изгледа”? Радознали четник се изненадио кад је видео пред собом збуњене официре, који су у лицу поцрвенели, нешто неодређено рекли, скренули разговор на други предмет и убрзо се извинили да журе, и отишли!
(12-09-2023, 04:11 PM)Вејвода2 Пише:(12-09-2023, 03:51 PM)Милослав Самарџић Пише: Има овде на сајту, линк Историја, подлинк Љотићевци. Хајде демантује нешто од тога, ова гомила придева и атрибута није од значаја.
Вас је демантовао војвода Момчило Ђујић (Ваше тврдње и импровизације за које немате доказе на релацији Николај - Љотић и Ђујић - Љотић итд) за шта постоје и докази а поред њега још неколико равногораца, а поред њих и прави историчари који су на равногорским а не на Љотићевским позицијама, дакле објективни историчари којима је то занимање и који се професионално баве истраживањем тих догађаја, поред Ђујића и директних учесника и сведока времена. Са једне стране докази, сведочења директих сведока, аргументи а са Ваше неаргументоване приче од којих више штете него користи за објективно сагледавање појединих догађаја и необоривих чињеница.
(12-09-2023, 06:19 PM)Почетник Пише: Војвода Ђујић и уопште сви четници са Тромеђе су се први пут са "добровољцима" срели приликом повлачења у Словенији. Пре тога нису имали никаквог личног контакта/сукоба, а о ситуацији у Србији и односима између Дражиноваца и Љотићеваца нико од Динараца није имао ни приближну представу. Зато није ни било проблема међу њима, јер су се у једном тренутку нашли у заједничкој муци, лично нису имали ранијих окршаја, а обашка Динарци нису ни зна
(12-09-2023, 05:22 PM)Милослав Самарџић Пише: Моји односи са Војводом били су наша ствар. У нечем смо се слагали, то јест, 99 посто, у нечем не, што је нормално. За тих један посто кад је написао критику, објавио сам у Погледима.Не ради се овде о Вашем личном односу са Ђујићем већ о томе да је Ђујић потврдио да је говор Николаја над Љотићевим одром тачан од речи до речи и да се десио, као и за шубару, и многе остале ствари које сте покушали да оспорите, за то Вас је Ђујић демантовао(све оне које покушавају да оспоре говор Николаја над Љотићевим одром ) и то лично у часопису који је сам уређивао "Србија" а који ја поседујем у оригиналу. Дакле Ђујић је демантовао све покушаје које доводе у питање говор Николаја над одром Љотићa..шубару..а као и остала дешавања у Словенији, понављам не ради се о Вашем личном односу између Вас и Ђујића (како Ви то хоћете да представите) већ о догађајима и дешавањима у Словенији 1945 (које Ви покушавате да оспорите и за које сте демантовани, сви ви који то покушавате). Дакле Ви сте ти који сте демантовани и то јавно од Ђујића, стога ово не покушавајте да сведете на "Ваш лични однос" јер се то није десило преко телефона између Вас и њега, нити на степеницама, нити у парку на клупи, то је његово јавно сведочење које потврђује Николајев говор, шубару и остале ствари и дешавања у вези ових догађаја а то његово сведочење демантује све вас који покушавате да оспорите говор Николаја над Љотићевим одром, шубару и остале ствари.
Остаје питање горе, чланци су ту, са фуснотама, то јест документима, јел може ту нешто да се демантује или не?
(12-09-2023, 10:41 PM)Милослав Самарџић Пише: Ево два документа изнад, ево овде много докумената:
https://www.pogledi.rs/category/istorija...ljoticevci
Ти епски постови ме не занимају.
(12-09-2023, 10:57 PM)Милослав Самарџић Пише: Да, говори да ме занима документована историја, од почетка до краја, цела прича.
(13-09-2023, 09:53 AM)Шумадинац Пише: ПРОБЛЕМ АУТЕНТИЧНОСТИ ГОВОРА ЕПИСКОПА НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НАД ОДРОМ ДИМИТРИЈА ЉОТИЋА 24. АПРИЛА 1945. ГОДИНЕ
З А К Љ У Ч А К
У целини посматрано, питање аутентичности говора Николаја Велимировића је превасходно политичко питање, подстакнуто јасним разлозима његове канонизације. Прво оспоравање које је покренуо Атанасије Јевтић било је много обазривије од његовог другог „таласа“ и текстова Велибора Џомића и Милослава Самарџића (Самарџић 2004).
Аргументи оспораватеља нам се не чине довољно убедљивим да би се говор могао одбацити као „љотићевски фалсификат“. Међутим, ми не желимо ни да тврдимо да је говор „од речи до речи“, како је то писао Момчило Ђујић, аутентичан. Међу исказима сведока постоји низ несугласица, непоклапања и различитих верзија. Практично све што је о говору написано било је пуно одступања. Као што смо приказали, постоје различите (понекад супротне) верзије његовог текста, али и чињеница као што су: ко га је записао или ко је служио црквени обред. Додуше, расправа је вођена тек четрдесет година по његовом изговарању и њу су водили, или људи који тада нису били присутни, или они који су били у дубокој старости. Чињеница да је говор записивало неколико стенографа могла би објаснити разлике у његовом тексту.
Коначан одговор на питање аутентичности овог говора веома је тешко дати, јер по свим исказима аутограф није постојао. Ми предлажемо хипотезу о његовој делимичној аутентичности. И сам Атанасије Јевтић је признавао да „ако ту и има Николајевих мисли и исказа, то је ствар само његових политичких ставова и опредељења или идејних слабости, то јест оне врсте грешака без којих има ли човека у историји рода људскога?“ (Јевтић 1986в, 56; Јевтић 2006). Са друге стране, Магазиновић је обазриво примећивао да је могуће да цео текст говора није аутентичан. «Николај је текст говора признао као свој. Рекао је да постоје неки мали недостаци, али да у суштини текст одговара ономе што је он рекао» (Magazinović 2010, 235). Сматрамо да се за његове поједине делове може тврдити са великим степеном вероватноће да су у питању речи Николаја Велимировића. Такође, уколико не постоје спорења око песме Николаја Велимировића о националној слози, а с обзиром на јасне сличности ова два текста, она може бити додатан аргумент о аутентичности говора. Поједини искази, попут оног да је Љотић „у својој идеологији обухватио све гране народног живота“, у супротности су са касније изреченим мислима Николаја Велимировића. Велибор Џомић је оправдано указивао на манипулацију говором Митрополита Јосифа у Новом Времену 1943. године, као доказу да су колаборационисти и раније дописивали и мењали реченице које су им биле битне (Џомић 2009, 90–91). У целини посматрано, наше је мишљење да се говор не може одбацити као фалсификат, али да је потребна извесна доза скепсе према томе да ли је он доиста одговара „од речи до речи“ мислима изреченим над Љотићевим одром 24. априла 1945. године.
Растко Ломпар
Балканолошки институт САНУ, Београд
(12-09-2023, 10:57 PM)Милослав Самарџић Пише: Да, говори да ме занима документована историја, од почетка до краја, цела прича.
