[ексрежисер]

https://n1info.rs/biznis/interkontinenra...3j2gGLWg0A

Још је непознат будући власник тог хотела.Типовао сам на Делту,али судећи по овим најавама градње њихових хотела,"Југославија",је ван њиховог плана.

Видећемо.

[Бенито]

Прво:
Колико је становника имао Београд пред Балканске ратове, а колико има данас на истом географском простору?

[Monarhist]

Прво:
Колико је становника имао Београд пред Балканске ратове, а колико има данас на истом географском простору?

Негде између 100 и 200 хиљада можда, а сада око милион.

[Monarhist]

Само један Србин православац је био командант крсташког похода. Који?

Можда неки против богумила тј, Босне 1230-их.

Вук Бранковић је био код Никопоља на крсташкој страни.

Не, ово је било у 15-том веку.

Милославе, просветлите нас...

[Бенито]

Прво:
Колико је становника имао Београд пред Балканске ратове, а колико има данас на истом географском простору?

Негде између 100 и 200 хиљада можда, а сада око милион.

Отприлике је тачно.
Дакле, Београдски округ имао је 157 хиљада становника 1911. године.
На попису из 2020. године, градске општине, односно: Стари Град, Врачар, Савски Венац, Звездара, Вождовац, Нови Београд, Чукарица, Раковица, Земун и Палилула, имају око 1200000.
На први поглед јасно је да се не поклапају географски облици Београда из 1911 и данашњег, па се из овог поређења морају избацити садашње општине Нови Београд и Земун, као и делови општине Палилула, који се налазе на левој обали Дунава, али и да одбијемо тих око 400 хиљада становника тих области, јасно је да је Београд за 110 година увећан по броју становника за око 4,5 пута.

[пек.]

Дунавска дивизија је имала три пука : 7. који је обухватао београдски округ 8. у коме су били смедеревски округ и део пожаревачког (данашње општине Пожаревац и Жабари) и 9. у коме је био остатак пожаревачког округа. То значи да су те територије имале сличан број становника. Сада је тај однос 800000 према 250000 према 75000.

[Бенито]

Прво:
Колико је становника имао Београд пред Балканске ратове, а колико има данас на истом географском простору?

Негде између 100 и 200 хиљада можда, а сада око милион.

Отприлике је тачно.
Дакле, Београдски округ имао је 157 хиљада становника 1911. године.
На попису из 2020. године, градске општине, односно: Стари Град, Врачар, Савски Венац, Звездара, Вождовац, Нови Београд, Чукарица, Раковица, Земун и Палилула, имају око 1200000.
На први поглед јасно је да се не поклапају географски облици Београда из 1911 и данашњег, па се из овог поређења морају избацити садашње општине Нови Београд и Земун, као и делови општине Палилула, који се налазе на левој обали Дунава, али и да одбијемо тих око 400 хиљада становника тих области, јасно је да је Београд за 110 година увећан по броју становника за око 4,5 пута.

Колико је Хрвата живело у Београду 1911, а колико их живи данас у Београду?

[Милослав Самарџић]

Само један Србин православац је био командант крсташког похода. Који?

Можда неки против богумила тј, Босне 1230-их.

Вук Бранковић је био код Никопоља на крсташкој страни.

Не, ово је било у 15-том веку.

Милославе, просветлите нас...

Деспот Ђурађ Бранковић командовао је крсташким походом 1433. године, после првог пада Деспотовине Србије. Било је 8.000 српских и 25.000 католичких војника, већином мађарских. Циљ је био да се заузме Једрене и протерају Турци са Балкана. Дакле други поход на Једрене, после краља Вукашина 1371.
Војска је прешла Дубв код Београда у јесен 1433. и онда наносила поразе Турцима све до половине Бугарске. Дакле Смедерево, Ниш, Пирот, Софија, итд, су ослобођени.
Али у јануару 1434. крсташи су почели да се жале Ђурђу да су уморни, велика зима, итд. Он је нудио силан новац да се не врате, да презиме у Србији. Задржали су се неко време око Прокупља, али већ у фебруару 1434. сви су били у Будиму. И Ђурађ. Али после мировних преговора, Турци су се повукли из Србије, тако да је поход био успешан. Поред осталог и зато што су на окупираним подручјима, укључујући и Грчку, током овог похода, избили устанци. И наравно што су Турци имали огромне губитке.

[Monarhist]

Баш занимљиво, нисам знао.

[Бенито]

Прво:
Колико је становника имао Београд пред Балканске ратове, а колико има данас на истом географском простору?

Негде између 100 и 200 хиљада можда, а сада око милион.

Отприлике је тачно.
Дакле, Београдски округ имао је 157 хиљада становника 1911. године.
На попису из 2020. године, градске општине, односно: Стари Град, Врачар, Савски Венац, Звездара, Вождовац, Нови Београд, Чукарица, Раковица, Земун и Палилула, имају око 1200000.
На први поглед јасно је да се не поклапају географски облици Београда из 1911 и данашњег, па се из овог поређења морају избацити садашње општине Нови Београд и Земун, као и делови општине Палилула, који се налазе на левој обали Дунава, али и да одбијемо тих око 400 хиљада становника тих области, јасно је да је Београд за 110 година увећан по броју становника за око 4,5 пута.

Колико је Хрвата живело у Београду 1911, а колико их живи данас у Београду?

Хрвата у Београду, 1911. године, било је 200 лица.
По попису из 2020. године, у Београду живи 11000 Хрвата.

[Бенито]

Нови трилинг:
Који Србин је био најдуговечнији члан Централног комитета КПЈ/СКЈ?

[Лука Калиманац]

Само један Србин православац је био командант крсташког похода. Који?

Можда неки против богумила тј, Босне 1230-их.

Вук Бранковић је био код Никопоља на крсташкој страни.

Не, ово је било у 15-том веку.

Милославе, просветлите нас...

Деспот Ђурађ Бранковић командовао је крсташким походом 1433. године, после првог пада Деспотовине Србије. Било је 8.000 српских и 25.000 католичких војника, већином мађарских. Циљ је био да се заузме Једрене и протерају Турци са Балкана. Дакле други поход на Једрене, после краља Вукашина 1371.
Војска је прешла Дубв код Београда у јесен 1433. и онда наносила поразе Турцима све до половине Бугарске. Дакле Смедерево, Ниш, Пирот, Софија, итд, су ослобођени.
Али у јануару 1434. крсташи су почели да се жале Ђурђу да су уморни, велика зима, итд. Он је нудио силан новац да се не врате, да презиме у Србији. Задржали су се неко време око Прокупља, али већ у фебруару 1434. сви су били у Будиму. И Ђурађ. Али после мировних преговора, Турци су се повукли из Србије, тако да је поход био успешан. Поред осталог и зато што су на окупираним подручјима, укључујући и Грчку, током овог похода, избили устанци. И наравно што су Турци имали огромне губитке.

Зар тај поход није био 1444 године?

[Милослав Самарџић]

Није. Године 1444. ишли су без Ђурђа и изгубили. Битка код Варне, погинуо је и мађарски краљ.

[пек.]

Турци су тек 1439.први пут освојили Смедерево.