[sagus]

Господине Самарџић како си се снашао у комуникацији са самопрозваним командантом одбране Кошара, пуковником Ђурковићем? Због његове неспособности је изгинуло доста младих момака...АЛи ваљда је то тако у Србији...Они који треба да буду поменути нема их нигде, а они неспособни се трпају на све стране. Интересантан је податак да је управо самопрозвани командант запослио ћерку на РТС-у, и цензурисао је филм Досије Кошаре у којем се прави хероји и јунаци не помињу, а они који су провели пар дана или побегли се појављују у филму. Извињавам се на дигресији

[Бенито]

Господине Самарџић како си се снашао у комуникацији са самопрозваним командантом одбране Кошара, пуковником Ђурковићем? Због његове неспособности је изгинуло доста младих момака...АЛи ваљда је то тако у Србији...Они који треба да буду поменути нема их нигде, а они неспособни се трпају на све стране. Интересантан је податак да је управо самопрозвани командант запослио ћерку на РТС-у, и цензурисао је филм Досије Кошаре у којем се прави хероји и јунаци не помињу, а они који су провели пар дана или побегли се појављују у филму. Извињавам се на дигресији

Напротив, напиши нешто више о овоме.

[sagus]

Када је сниман документарни филм Досије Кошаре, редитељке Милице Зарић, зашто не постоје коментари водника Пламена тј Томислава Рачића, који је био директан учесник битке, за разлику од потпуковника Ђурковића који је на Кошарама провео 3 дана. Био је у дебелој позадини.Постоје још многи борци који су износили коментаре, своја искуства и учествовали у снимању али њихове приче нису уврштене. А разлог је што су у том документарцу учествовали појединци који подржавају Ђурковића. Без било каквог омаловажавања тих сабораца, али појединци су побегли са Кошара, а учествовали су у документарцу са својим причама.Конкртно садашњи народни посланик из СНС Иван Антић, који је био возач Ђурковића, у круговима ветерана је познат као неко ко је узео новац који је скупљен за помоћ борцима. Побегао је из Београда за Нови Сад, где је добио четворособан стан, основао је удружење у којем се углавном налазе људи који метка нису испалили. Затим појављује се Војислав Вукашиновић, који је био на Кошарама сат времена, када је рањен у главу. Не може он неке приче да прича када није био присутан. Наравно његова жртва је велика.Не умањује се његово рањавање, али дискутабилно је како може да прича приче где није био присутан.Наведено је да је најмлађи учесник битке, а на пример Саша Васиљевић који је погинуо на Кошарама је био млађи 6 месеци.Он се не помиње. У документарцу је поменуто о погибији Тибора Церне ( Миле Росић који је последњи био са Тибором ) испричао је како је дошло до сукоба између њих двојице јер је постојало наређење да се не прилази стени јер константно гађају тај део.У том тренутку су код стене самовољно отишли неки добровољци, и Тибор је отишао да их спашава. Нема говора о оној чувеној изреци коју користе За ову земљу вреди погинути. Миле Росић који је био члан организације Србска част, сада је добио неку државну функцију). Оно што је цензурисано од стране Ђурковића а везано за Тибора, обзиром да му је био предпостављен, јесте тај да када су после 3 дана извукли погинуле са тог положаја код стене, Тиборов сандук су донели и оставили испред капије куће у Дебељачи.Нико се није удостојио да тим родитељима изјави саучешће.Поготово тај командант, као његов предпсотављени официр. Много ствари постоји, не бих да износим јер нисам био припадник 125. мтбр којом је командовао Ђурковић, али смо у многим акцијама учествовали са момцима из 125,53. граничног батаљона, војном полицијом, 63.падобранском,549.мтбр, добровољцима,резервистима. Тасмо где сма био присутан и видео својим очима и чуо о томе могу да причам и то причам јер истина треба да се сазна.Где нисам био присутан не причам о томе, јер никада нисам износио рекла казала коментаре или шта сам чуо. Наравно знам да су се неке ствари дешавале, али једнсотавно о томе не причам, јер као што рекох нисам био присутан. Момци који су учествовали у документарцу, припадници 125.мтбр, 53. граничног батаљона су браћа, који су се показали као велики борци...А говорити о нама као херојима...Хероји су сотавили своје кости по Проклетијама,Паштрику,Косову и Метохији и целој територији Србије ...
Господин Самарџић то може да провери обзиром да Тома и његов брат живе у Крагујевцу и сигурно их познаје и може чути подробније о овоме ако буду желели да говоре као учесници битке на Кошарама.

[Драган]

Милославе, шта мислите о Апису, да ли је праведно проглашен кривим и о његовој рехабилитацији од стране комуниста?

[Милослав Самарџић]

Милославе, шта мислите о Апису, да ли је праведно проглашен кривим и о његовој рехабилитацији од стране комуниста?

Јесте. На жалост и Танкосић би био ту да је преживео. Он је највише претио краљу, још пре рата, да ће да му се котрља глава и сл. У рату се за то иде на војни суд.

[Бенито]

Када је сниман документарни филм Досије Кошаре, редитељке Милице Зарић, зашто не постоје коментари водника Пламена тј Томислава Рачића, који је био директан учесник битке, за разлику од потпуковника Ђурковића који је на Кошарама провео 3 дана. Био је у дебелој позадини.Постоје још многи борци који су износили коментаре, своја искуства и учествовали у снимању али њихове приче нису уврштене. А разлог је што су у том документарцу учествовали појединци који подржавају Ђурковића. Без било каквог омаловажавања тих сабораца, али појединци су побегли са Кошара, а учествовали су у документарцу са својим причама.Конкртно садашњи народни посланик из СНС Иван Антић, који је био возач Ђурковића, у круговима ветерана је познат као неко ко је узео новац који је скупљен за помоћ борцима. Побегао је из Београда за Нови Сад, где је добио четворособан стан, основао је удружење у којем се углавном налазе људи који метка нису испалили. Затим појављује се Војислав Вукашиновић, који је био на Кошарама сат времена, када је рањен у главу. Не може он неке приче да прича када није био присутан. Наравно његова жртва је велика.Не умањује се његово рањавање, али дискутабилно је како може да прича приче где није био присутан.Наведено је да је најмлађи учесник битке, а на пример Саша Васиљевић који је погинуо на Кошарама је био млађи 6 месеци.Он се не помиње. У документарцу је поменуто о погибији Тибора Церне ( Миле Росић који је последњи био са Тибором ) испричао је како је дошло до сукоба између њих двојице јер је постојало наређење да се не прилази стени јер константно гађају тај део.У том тренутку су код стене самовољно отишли неки добровољци, и Тибор је отишао да их спашава. Нема говора о оној чувеној изреци коју користе За ову земљу вреди погинути.  Миле Росић који је био члан организације Србска част, сада је добио неку државну функцију). Оно што је цензурисано од стране Ђурковића а везано за Тибора, обзиром да му је био предпостављен, јесте тај да када су после 3 дана извукли погинуле са тог положаја код стене, Тиборов сандук су донели и оставили испред капије куће у Дебељачи.Нико се није удостојио да тим родитељима изјави саучешће.Поготово тај командант, као његов предпсотављени официр. Много ствари постоји, не бих да износим јер нисам био припадник 125. мтбр којом је командовао Ђурковић, али смо у многим акцијама учествовали са момцима из 125,53. граничног батаљона, војном полицијом, 63.падобранском,549.мтбр, добровољцима,резервистима. Тасмо где сма био присутан и видео својим очима и чуо о томе могу да причам и то причам јер истина треба да се сазна.Где нисам био присутан не причам о томе, јер никада нисам износио рекла казала коментаре или шта сам чуо. Наравно знам да су се неке ствари дешавале, али једнсотавно о томе не причам, јер као што рекох нисам био присутан. Момци који су учествовали у документарцу, припадници 125.мтбр, 53. граничног батаљона су браћа, који су се показали као велики борци...А говорити о нама као херојима...Хероји су сотавили своје кости по Проклетијама,Паштрику,Косову и Метохији и целој територији Србије ...
Господин Самарџић то може да провери обзиром да Тома и његов брат живе у Крагујевцу и сигурно их познаје и може чути подробније о овоме ако буду желели да говоре као учесници битке на Кошарама.

Ако је то Вукашиновић из Краљева, који је рањен у главу, њега познајем. Добар је човек, мада никада дубље нисмо разговарали о Кошарама. Глупо ми је било да то помињем човеку на коме се и данас виде ране од пре 25 година. Тамо где смо се виђали, биле су потпуно друге теме у питању.
Такође, упознао сам једном приликом и Ђурковића, Гурија, генерала Диковића, и још њих, али нисмо конкретније разговарали о рату, него су они били присутни једном културном догађају.
Изненађује ме ово што си написао. Али, и не чуди ме, јер сам се тога и наслушао и начитао о многим протеклим ратовима. 
Прави ратници и ветерани увек кажу:"Јунаци су само они који су погинули." Хвала Ти на тој реченици коју сам често слушао од преживелих четника из Другог светског рата.

[Милошев Лако]

Да ли је оргинално писмо мајора Лашића од 25. новембра 1943. Величку Бојовићу?

[sagus]

Како је званично злочинац Марисав Петровић умро? Нисам нашао на форуму (или нисам добро тражио). Наилазим на опречне информације. На пример на википедији се помиње да је убијен 1974, у текстовима да је умро...И ако је убијен да ли је то организовала УДБА или емиграција?

[Бенито]

Како је званично злочинац Марисав Петровић умро? Нисам нашао на форуму (или нисам добро тражио). Наилазим на опречне информације. На пример на википедији се помиње да је убијен 1974, у текстовима да је умро...И ако је убијен да ли је то организовала УДБА или емиграција?

Убио га удбаши секиром. Има у књизи Славка и Здравка Маслара "Рујна слобода".

[Патриот]

Какво је Ваше мишљење о операцији Сомот из 1948/9? Зашто је Тито одлучио да наоружа Јеврејску државу?

[Potporucnik1]

Да ли је тачно да је црногорски град Колашин проглашен привременом престоницом Краљевине Југославије након капитулације Италије?
Овдје се то наводи:
Четнички штаб путем општинских администрација објавио је народу да је Италија капитулирала и да је пришла савезницима. Исти дан 9. септембра објављена је, наводно по наређењу Дражине врховне команде, наредба о општој мобилизацији, па се по тексту дало закључити, да се наредба односи на цијело Југословенско подручје. Колашин је проглашен за привремену престоницу Краљевине Југославије, а 11. септембра у Колашину на Његошевом тргу, обављен је дефиле трупа уз парадне маршеве.

[Милослав Самарџић]

Какво је Ваше мишљење о операцији Сомот из 1948/9? Зашто је Тито одлучио да наоружа Јеврејску државу?

Нисам наишао не нешто посебно, није то мој период. Претпостављам под утицајем Америке, која му је тада давала паре. Око пола милијарде ондашњих долара била је донација. Пута 16 отприлике да би се добила данашња цифра.

[Милослав Самарџић]

Да ли је тачно да је црногорски град Колашин проглашен привременом престоницом Краљевине Југославије након капитулације Италије?
Овдје се то наводи:
Четнички штаб путем општинских администрација објавио је народу да је Италија капитулирала и да је пришла савезницима. Исти дан 9. септембра објављена је, наводно по наређењу Дражине врховне команде, наредба о општој мобилизацији, па се по тексту дало закључити, да се наредба односи на цијело Југословенско подручје. Колашин је проглашен за привремену престоницу Краљевине Југославије, а 11. септембра у Колашину на Његошевом тргу, обављен је дефиле трупа уз парадне маршеве.

Нисам чуо, али је могуће.

[Potporucnik1]

Да ли је тачно да је црногорски град Колашин проглашен привременом престоницом Краљевине Југославије након капитулације Италије?
Овдје се то наводи:
Четнички штаб путем општинских администрација објавио је народу да је Италија капитулирала и да је пришла савезницима. Исти дан 9. септембра објављена је, наводно по наређењу Дражине врховне команде, наредба о општој мобилизацији, па се по тексту дало закључити, да се наредба односи на цијело Југословенско подручје. Колашин је проглашен за привремену престоницу Краљевине Југославије, а 11. септембра у Колашину на Његошевом тргу, обављен је дефиле трупа уз парадне маршеве.

Има ли ко да зна нешто о овоме?