[Лука Калиманац]

Др Живко Топаловић је на конгресу тражио да будућа Југославија буде из четири федеративне јединице, која би била четврта?

[Митић]

[Милослав Самарџић]

Др Живко Топаловић је на конгресу тражио да будућа Југославија буде из четири федеративне јединице, која би била четврта?

Босна.

[Милослав Самарџић]

Хвала, баш сам хтео да поставим!
Много искуснији од секретара СКОЈ-а, друга Ђенића, Ратко Крсмановић је био један од оснивача ЈУЛ-а.

[Митић]

Баш сад гледам дебату, али ето Ратко Крсмановић признаје да не зна за четничке операције против окупатора према Вишеграду и Рогатици. И спреман је да се извини ако буде потврдио.

Може Крсмановић да узме објављене Зборнике нор-а и књигу "Срби против Вермахта" од гдина Милослава, па нек упореди.

А нек прелиста Зборник нор-а, том 4, књига 18, па може ово да се нађе. Ту су издвојени партизански, усташки, домобрански документи.

Цитат:

"Али на том сектору су врло активни и четници. Запажено је пребацивање четника из Србије према Вишеграду и Рогатици. На том сектору четници врше присилну мобилизацију.

Једна група четника под ком андом капетана Рачића прешла је из Србије2 и користећи повлачење окупатора и усташа из југоисточне Босне запосјела је, изгледа, градове у том крају, и то Вишеград, Рогатицу, Чајниче, Горажде, и прем а неким подацима креће се ка Соколцу

У Вишеграду, којега су заузели четници и Талијани било је много људских жртава, а прем а тврдњи избјеглица рачуна се око 2500 људи.

22, 23, 24, 25, октобар 1943 год.: По заузећу Вареша наша дивизија прем а наредјењу Штаба ИИИ К орпуса креће на Романију до линије: Мокро—Озрен6 (к. 1452), јер су четници, појачани из Србије, ушли у Вишеград и Рогатицу без отпора и крећу према Соколцу и Палам а. У Округлици било је око 300 четника, који су заузели Олово.

Јаке четничке снаге почеле су нападати Рогатицу8 топничком, бацачком и стројничком ватром. Услиед надм оћнијих снага, заповјеђено је повлачење наше посаде из Рогатице на обрам бену црту: Соколац—Мокро—Пале.

5. листопада: јаке четничке снаге врше нападај на Вишеград и на мост на Лиму. Вишеград је обкољен са свију страна. Милиција се разбјежала. Пучанство напушта град.

6. листопада: Вишеград пао у руке четника. Бојник Предојевић Берислав заповједник ИИИ. бојне 6. гор. пуковније, надпоручник Смиљанић Момир и Полић М аријан заробљени од четника. У борби са четницима у Вишеграду наши губитци: 2 дочастника и 14 домобрана м ртви, 1 частник, 7 дочастника и 31 домобран рањени и 3 частника, 3 дочасника и 37 дом обрана нестало или заробљено

Четници са свих страна врше нападај на Рогатицу. Наша посада у повлачењу из Рогатице. У борбам а приликом повлачења Рогатице 6. гор. пуковнија им а слиедеће губитке: 1 частник, 1 дечастник и 10 дом обрана м ртви, 3 дочастника и 16 домобрана рањених, 1 частник 13 дочастника и 185 домобрана заробљено и нестало".

Крај цитата.

[Лука Калиманац]

Бар је Крсмановић изгледао много културније од друга Ђенића.

[Митић]

Да, Ратко Крсмановић је деловао пристојно и рекао је да је спреман да се извини. Али сигурно неће променити причу.

Говорио је сличне ствари као Ђенић, четници су се борили заједно са Нецима против партизана, где су борбе четника против Немаца итд.

Такође је Крсмановић нагласио да су укупни партизански губици били 320.000, а постоји дисертација на ту тему која износи цифру од 173.549 партизанских губитака.

https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/7126

Ову дисертацију смо раније помињали.

[luka.luke]

Милославе, ја не знам тачно у ком периоду рата су на територији Требевићко-јахоринског платоа били присутни Херцеговци, конкретно у нашем селу су боравли Билећани. Бодирога је такође прелазио Јахорину. Све ми је ово познато из међусобних разговора (полемика) старих. Има ли неких података о томе? Је ли могуће да су били у припреми за операцију ослобађања Сарајева са јужне стране? Не видим други разлог њиховог боравка на том простору.

[Милослав Самарџић]

Били су од новембра-децембра 1944. па до краја фебруара или почетка марта 1945.

[luka.luke]

Били су од новембра-децембра 1944. па до краја фебруара или почетка марта 1945.

То је други пут. То је при повлачењу, али јесу ли били некада раније?

[Душан Вукашиновић]

Честитке Милославу Самарџићу на овако убедљивој аргументованости.
Ратко Крсмановић није имао овде шта да тражи.

[Милослав Самарџић]

Били су од новембра-децембра 1944. па до краја фебруара или почетка марта 1945.

То је други пут. То је при повлачењу, али јесу ли били некада раније?

Нисам наишао на други период, Ни у документима, нити Куреш пише.
Теоретски, могли су бити после 12. маја 1943, да се склоне од 7. СС дивизије.

[Лука Калиманац]

Занимљиво је, г Крсмановић је само једном поменуо Вранић и то на самом крају, обично комунисти стално причају о Вранићу.Није ни споменуо Друговац (вероватно се није сетио), обично та два села спомињу у пакету, штета што Павковић није питао за ,,Пасја гробља", то не могу никако да оправдају.
Занимљиво је још, раније комунисти нису ни спомињали четнике у бици на Сутјесци, а Ђенић и Крсмановић су споменули четнике на Сутјесци (иако знамо да су похватани четници из Црне горе, где чак има и снимак заробљених четника).

[Митић]

Опет гледам дебату, а стварно човек може да "овери" кад чује Ратка Крсмановића.

Гдин Милослав га пита да ли је познато колико је југословенских комуниста страдало у Стаљиновим чисткама, а Крсмановић каже да тога нема.

А Бранко Петрановић је, пре више од 30 година, објавио бројку од 800.

"Јосип Броз је на чело КПЈ ступио у време док су текле велике Стаљинове чистке, које су коштале живота велики број југословенских револуционара, а међу њима Филипа Филиповића, Милана Горкића, браћу Вујовић, Ђуру Цвијића, Симу Марковића, Владимира Чопића, Ивана Гржетића. Према до сада познатим подацима, у овим чисткама страдало је преко 800 југословенских комуниста, а међу њима и око 120 функционера, укључујући секретара КПЈ Милана Горкића".

https://www.scribd.com/doc/110870143/Bra...e-I-Knjiga

Извор: Бранко Петрановић, "Историја Југославије 1918-1988", прва књига, Нолит-Београд 1988, стр. 241