[Potporucnik1]

Пошто неће Монархист да постави питање, ајмо онда нови трилинг:
Прво питање:
Колико је, по проценама историчара, Краљевина Југославија имала становника уочи Другог светског рата?

15.839.364 становника.

Извор: Завод за статистику

https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePubli...454001.pdf

Чудо је српски завод за статистику. 
Дакле, да узмемо да је бројка од око 15,5 милиона становника негде приближна.

Мислим да су бројке мало мање од правих, сматрам да је природни прираштај у Србији био већи од прорачунатог.

[Митић]

Кад су комунисти избацили реч "Метохија" из назива покрајине "Косово и Метохија"?

[Лука Калиманац]

Кад су комунисти избацили реч "Метохија" из назива покрајине "Косово и Метохија"?

Уставом из 1972-ге?

[sagus]

Априла 1963. године је уздигнута на ниво покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Новембра 1968. године име покрајине је промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива.

[Митић]

Да, у питању је 1968. година, само што је месец децембар, тако нађох у једном раду.


"Избацивање речи „Метохија“ из назива покрајине у тексту уставних амандмана извршено је на дан њиховог доношења у Већу народа Савезне скупштине 16. децембра 1968. године.

Савезно веће Савезне Скупштине СФРЈ је на седници 18. децембра 1968. једногласно усвојило измене Предлога уставних амандмана, које је претходно усвојило Веће народа, према којима је назив покрајине промењен у „Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово“."

https://tokovi.istorije.rs/lat/uploaded/...NOVICc.pdf

Извор: Игор Вукадиновић, "Уклањање речи „Метохија“ из назива Аутономне покрајине Косовa и Метохијe 1968–1969. године", Токови историје 2/2024, стр. 263, 260

[Бенито]

Не може "около" или "око", око моје.
Србија са Косметом до 6,5 милиона, реално 5,5 милиона; Хрватска 4,5 милиона, реално 3,5 милиона (неке процене чак и 3 или мање од 3 милиона);
Босна и Херцеговина максимум 2,6 милиона; Црна Гора 600 хиљада; Маћедонија 1,2 милиона;
Словенија 2 милиона, реално 1 и 600 хиљада.
Дакле:
Званично негде око 17, 4 милиона, а реално око 14, 5 милиона.
Дакле, има нас на простору бивше СФРЈ отприлике онолико колико је становника имало уочи Другог светског рата (с тим да нису исте биле границе, јер Ријека и Истра нису биле део Краљевине Југославије).
Ако знамо да је у Другом светском рату нестало (побијено, расељено, трајно исељено) најмање око 2,5 милиона становника, односно да се број становника нове комунистичке Југославије није у почетку бројао бројем већим од 13 милиона; да је после увођења личних пасоша из Југославије, за две и по деценије побегло најмање 3 до 4 милиона становника, а да је и пре тога било бежања из земље;  ако данас имамо број становника на истој територији који је горе наведен, а у ратовима за заоставштину СФРЈ је погинуло до 200 хиљада становника, и још око милион је интерно или екстерно исељено;
Поставља се круцијално питање:
Како је СФРЈ могла да има 22 милиона становника у тренутку свог распада, када је то математички немогуће????
Ово није питање за само тај податак, него за све могуће податке које су званични органи СФРЈ давали у јавност, а данас се узимају здраво за готово.

Ако је број држављана СФРЈ надуван, поставља се питање:
Који је главни разлог да се то чинило?

[Лука Калиманац]

Не може "около" или "око", око моје.
Србија са Косметом до 6,5 милиона, реално 5,5 милиона; Хрватска 4,5 милиона, реално 3,5 милиона (неке процене чак и 3 или мање од 3 милиона);
Босна и Херцеговина максимум 2,6 милиона; Црна Гора 600 хиљада; Маћедонија 1,2 милиона;
Словенија 2 милиона, реално 1 и 600 хиљада.
Дакле:
Званично негде око 17, 4 милиона, а реално око 14, 5 милиона.
Дакле, има нас на простору бивше СФРЈ отприлике онолико колико је становника имало уочи Другог светског рата (с тим да нису исте биле границе, јер Ријека и Истра нису биле део Краљевине Југославије).
Ако знамо да је у Другом светском рату нестало (побијено, расељено, трајно исељено) најмање око 2,5 милиона становника, односно да се број становника нове комунистичке Југославије није у почетку бројао бројем већим од 13 милиона; да је после увођења личних пасоша из Југославије, за две и по деценије побегло најмање 3 до 4 милиона становника, а да је и пре тога било бежања из земље;  ако данас имамо број становника на истој територији који је горе наведен, а у ратовима за заоставштину СФРЈ је погинуло до 200 хиљада становника, и још око милион је интерно или екстерно исељено;
Поставља се круцијално питање:
Како је СФРЈ могла да има 22 милиона становника у тренутку свог распада, када је то математички немогуће????
Ово није питање за само тај податак, него за све могуће податке које су званични органи СФРЈ давали у јавност, а данас се узимају здраво за готово.

Ако је број држављана СФРЈ надуван, поставља се питање:
Који је главни разлог да се то чинило?

Ваљда, бољи стандард=више становника...то им је ваљда била логика.

[Бенито]

Број припадника "синтетичких" нација, како их је правилно назвао академик Милорад Екмечић, требао је бити увећан, док је број Срба правилно или приближно пребројан. Не треба заборавити ни важан елемент тзв Југословена, односно оних који су се тако изјаснили јер су били из мешовитих бракова или су једноставно желели да се умиле државним органима те државе. 
Дакле, увећање броја становника те државе чињено је најчешће преко елемента становништва које је на "привременом раду у иностранству", а радило се, у огромном проценту, о трајном одсељеном становништву. Други елемент су Југословени. Затим следи становништво које се тешко статистички прати, попут Цигана или Рома. Трећи елемент су Шиптари, који су бројани по више пута, и на Космету и у Маћедонији, па чак и у Црној Гори. То идентично раде и данас на пописима. Тада је почело драстично увећавање броја Арнаута, статистички немогуће, али на комунистичким пописима врло могуће. Босански муслимани су, такође, у великом броју случајева бројни по два пута, и као Муслимани и као Југославени. Исто важи и за Хрвате из Херцеговине  и Далмације, који су били одсељени у Славонију и Срем, али се нису одрекли својих имања у старом крају, за разлику од Срба из Лике, Херцеговине или Црне Горе. Осим, наравно, ако су се изјашњавали као Црногорци, што је иначе било пожељно.
Углавном, не ради се о малој разлици, или статистичкој грешци, него о намери. Намера је била да се пред распад Југославије подигне морал "синтетичким" нацијама, а Србима смањи мобилизациони потенцијал. То је био основни разлог. Други разлог био је много далекосежнији - да се ствара једна или група од више "синтетичких" нација које ће створити "близанац" нацију која ће заменити главну улогу коју има претежна српска нација на Балканском полуострву.
Важно је знати да ово није први пут. Руси су, у 19 веку, то исто покушали да ураде Србима наметавши Бугаре као кључну балканску нацију. Уосталом, тада је простор Хелма и добио назив Балканско полуострво по једној не превише значајној планини у Бугарској.
Према свему наведеном, Срба има негде око 10 милиона. Толико их је било и пре 100, а вероватно и пре 200 година. Једина битна разлика је у томе да данас не живе на истим просторима као пре 100 година. На нама је да схватимо да покушавају стално да нас учине безначајном нацијом и тако избаце из система одлучивања о будућим догађајима који се, заправо, само нас и тичу. И да такав сценарио спречимо.

[Бенито]

220 година је од почетка Карађорђевог рата. Ред је да се подсетимо ко је био родоначелник модерне српске државе и слободе, или "отац нације" како га је назвао Његош.
У данашње време када смо сведоци биографија наших политичара и државника којима не можемо утврдити занимање, ред је да се подсетимо:
Прво питање:
Шта је по занимању био Карађорђе?

[Митић]

220 година је од почетка Карађорђевог рата. Ред је да се подсетимо ко је био родоначелник модерне српске државе и слободе, или "отац нације" како га је назвао Његош.
У данашње време када смо сведоци биографија наших политичара и државника којима не можемо утврдити занимање, ред је да се подсетимо:
Прво питање:
Шта је по занимању био Карађорђе?

Трговац, фрајкор.

[Шумадинац]

Војник, трговац, земљорадник, пчелар, шумар ....

[Бенито]

220 година је од почетка Карађорђевог рата. Ред је да се подсетимо ко је био родоначелник модерне српске државе и слободе, или "отац нације" како га је назвао Његош.
У данашње време када смо сведоци биографија наших политичара и државника којима не можемо утврдити занимање, ред је да се подсетимо:
Прво питање:
Шта је по занимању био Карађорђе?

Био је по занимању:
земљоделац, сточар, калемар, воћар, колар, ковач, зидар, столар ,тесар, каменоклесар, циглар, трговац, ужар, вртлар, корпар, оружар, лугар, видар, пчелар, коњоводац, војник, официр и на крају - Вожд.

[sagus]

Пчелар је био сигурно, да ли се бавио још нечим врло вероватно. Зна се да је иамо доста кошница. Када му се једна од сестара удавала поклонио јој кошнице за свадбу

[Бенито]

Друго питање:
Живео је у месту Крћевац. У ком месту је желео да купи имање, али је све било заузето, па је морао да одустане од тог места. Купио је имање у суседном месту.
У ком месту је желео да купи имање, а у ком је купио?