[Бесеровић]

Немац ко да је неки Маршал у опште се не уклапа у композицију догађаја,још гледа негде скроз   далеко од Фотоапарата,што није логично када се неко слика изблиза,ваљда гледа у Апарат?То што си поставио Ватхра бољу резолуцију овог глупавог Немачког Фалсификата-фотомонтаже може само теби да шкоди и твојим истомишљеницима!!!

[Бесеровић]

Холивудска продукција -Том Хенкс глуми Немца.

[Бесеровић]

Ево линк:
https://forum.axishistory.com/viewtopic....w#p2563860

[Бесеровић]

Човек који је објавио слике пише да је на полеђини уклоњен оригиналан опис из непознатог разлога и да је додато да је Немац у ствари преводилац.А зашто је текст на полеђини слике написан на Енглеском?То нема шансе да је могућее јер знамо сви да су Немци писали искључиво на Немачком.

[Бесеровић]

Немац је Принц иначе у улози Преводиоца на том догађају!Значи Принц Вреде знао Српски одлично!!

[luka.luke]

И даље ми је Вреде сумњив, поготово његове руке које делују танке и непропроционалне спрам његовог тела.

Обратите пажњу на десну руку, дјелује као да је испред шајкаче

[Милослав Самарџић]

Овде је детаљно, са сликама од 11. августа:

https://www.pogledi.rs/24255-2.html

Кључни фактор, камера у висини четвртог степеника, свакако руши причу.
Остаје да је и ова слика мутна у односу на ону на којој је Калабић сам.

[Шумадинац]

Ипак, још није у потпуности доказано да је ова слика фалсификат, а нити да није. Штета што нема оног Гокса на форуму, па да се настави полемика од пре пар година.

[Милослав Самарџић]

Како није?
Има у оном чланку по тачкама. Само прођеш садржај, ниже је чланак.
А свака тачка је довољан доказ.

[Шумадинац]

Ал паз' те ово шта пише у вези спорне фотографије у "Bandenkampf in Jugoslawien 1941-1945"


"Четнички команданти Калабић, Рачић и Недић позирају загрљени немачком фотографу у присуству капетана фон Вредеа на степеништу једне куће у Тополи 11. августа 1944. године – фотографија небројено пута објављивана и злоупотребљавана у послератној Југославији, пре свега у Србији, како у штампаним тако и у дигиталним публикацијама; следбеници партизанског покрета већином су је користили као (лажни) доказ сарадње својих ривала четника са окупатором, док су следбеници четничког покрета (безуспешно) оспоравали њену аутентичност, или је просто објављивали у цензурисаној варијанти (одсецајући или зацрњујући немачког официра). Којим поводом, у којим условима и где је тачно ова контроверзна слика настала: 4. августа 1944. године, партизанска Оперативна група дивизија (Дапчевић) успешно је форсирала Ибар и продрла у Србију, стигавши до подножја Копаоника; 5. августа, командант четничке IV групе јуришних корпуса (Рачић) наређује својим јединицама покрет у циљу заустављања даљег продора партизанске групе; командант напомиње да је наступајућа борба судбоносна и од пресудне важности, јер партизански вођа Тито покушава да се угнезди на простору са којег би пресудно утицао на судбину Балкана; 8. августа, после жестоких борби, четничка група је потучена; четници још увек имају довољно људства за борбу, али немају довољно оружја и опреме (помоћ коју су добијали од својих савезника Енглеза већ је увелико преусмерена на све јачи партизански покрет); у потрази за (пре свега) новим извором наоружања, четнички вођа Михаиловић задужује водеће команданте IV групе јуришних корпуса, мајора Драгослава Рачића (команданта групе), капетана Нешка Недића (начелника штаба групе) и капетана Николу Калабића (команданта II корпуса), да извиде могућности састанака са двојицом политичких званичника: министром-председником Миланом Недићем и др Херманом Нојбахером, специјалним опуномоћеником немачког Министарства спољних послова за Југоисток (сматраним потенцијално корисним и цењеним због његове успешне борбе против репресалија над српским цивилима); 10. августа, тројица четничких команданата састају се у Аранђеловцу са шефом београдске полиције, Драгим Јовановићем, и преко њега уговарају састанак између Михаиловића и Недића; 11. августа, иста тројица се састају у Тополи са немачком делегацијом предвођеном капетаном Карлом фон Вредеом, шефом обавештајне службе војноуправног команданта Југоистока (Фелбера), и разматрају могућност састанка између Михаиловића и Нојбахера; састанак није уговорен, нити је овом приликом икакав споразум склопљен; у исто време, седамдесетак километара даље, четници јачају везе са OSS-ом, учествујући у евакуацији америчких пилота; према поверљивим немачким изворима, циљ америчке подршке Михаиловићу је стварање противтеже совјетским, односно Титовим тежњама у стратегијском срцу Балкана; очекује се савезничка инвазија и одлазак Немаца; 13. августа, Михаиловић и Недић се састају у селу Ражани код Косјерића и склапају (али не и потписују) споразум да се од Немаца тражи наоружање, као и дозвола за обједињавање националних снага (под Михаиловићевом командом) ради заједничке борбе против комуниста, а да се заузврат обећа обустављање свих активности уперених против немачких војних власти; 17. августа, Недић се у Београду састаје са немачким командантом Југоистока, фон Вајхсом, и износи своју и Михаиловићеву понуду; 22. августа, фон Вајхс преноси понуду Хитлеру; Хитлер понуду без колебања одбија, чврсто уверен да Енглези Михаиловићу оружје не испоручују само из страха пред својим (неупоредиво битнијим) савезником Стаљином, чији је изасланик у Хрватској Тито, претпостављајући да су управо Енглези и сугерисали Србима да оружје потраже од Немаца; Хитлер изричито наглашава да би оружје дато четницима касније било употребљено против Немаца; на крају месеца, командант СС-а и полиције у Србији (Берендс) извештава да су у међувремену преко Михаиловићевих илегалних радио-станица немачке трупе позване да положе оружје, да се лецима позивало на активност, да су се препади на припаднике окупационих трупа и њихове интересе сваким даном умножавали, и да се широм Србије врши мобилизација (1. септембра 1944. године, Михаиловић је званично прогласио општу мобилизацију против сила Осовине). (Нојбахер је после рата написао следеће о Михаиловићевом ставу према Немцима [цитат из његове књиге "Специјални задатак Југоисток"]: "Он је остао непријатељ окупатору, који је, због Титовог успона, постао његов непријатељ број два. Савезници су Дражу оставили на цедилу, па је зато покушао да од Немаца – који су за њега сада били само непријатељ број два – добије што је могуће више оружја.") Фотографија је, дакле, настала приликом састанка делегација Драже Михаиловића и Хермана Нојбахера, уговореног ради разматрања могућности састанка између југословенског генерала и немачког дипломате, који је завршен без склапања икаквог споразума (овом приликом је помињана иста [српска] понуда која је немачким властима послата преко министра-председника). Степениште на којем су делегати усликани и данас се налази на улазу у Краљеву вилу на Опленцу, у којој је састанак одржан. Немачки официр са слике, Карл фон Вреде, био је племић (кнез) и чукунунук чувеног и истоименог баварског фелдмаршала из Наполеонових ратова. Погинуо је пет дана пред крај рата, 3. маја 1945. године. Под земљом му се истог месеца придружио Нешко Недић, а до краја године и Драгослав Рачић. Судбина Николе Калабића никада није разјашњена. Краљеву вилу на Опленцу после рата су користили Јосип Броз Тито и високи функционери КПЈ."

[Милослав Самарџић]

Читао сам до "четнички вођа задужује главне четничке команданте..."
То је конструкција, као и цела ова прича.
Она слика је састављена од три слике. Ни на који начин она се не може реконструисати. Стави се камера у висини четвртог степеника и укосо 30 степени од степеништа и то је то. Степениште је оријентир, ту су погрешили. Поред осталог.

[Шумадинац]

Зашто сам поставио овај текст? И да је фотографија оригинална, то опет ништа не иде у прилог комунистима, јер како пише у тексту:

"11. августа, иста тројица се састају у Тополи са немачком делегацијом предвођеном капетаном Карлом фон Вредеом, шефом обавештајне службе војноуправног команданта Југоистока (Фелбера), и разматрају могућност састанка између Михаиловића и Нојбахера; САСТАНАК НИЈЕ УГОВОРЕН, НИТИ ЈЕ ОВОМ ПРИЛИКОМ ИКАКАВ СПОРАЗУМ СКЛОПЉЕН; у исто време, седамдесетак километара даље, четници јачају везе са OSS-ом, учествујући у евакуацији америчких пилота; према поверљивим немачким изворима, циљ америчке подршке Михаиловићу је стварање противтеже совјетским, односно Титовим тежњама у стратегијском срцу Балкана; очекује се савезничка инвазија и одлазак Немаца;"

[Милослав Самарџић]

Вреде није био шеф обавештајне службе Команде Југоистока. Могли би барем знати да то не може бити капетан. Био је неки пуковник, по сећању одељење Ic, на Дедињу.

[Бенито]

Најмање двојица од ове четворице нису били у Тополи 11. августа. Нешко Недић није био сигурно.
Тако да је свака даља анализа бесмислена.
Осим у контексту ратних или поратних фалсификата.
Уосталом, НКВД је једну од својих најважнијих служби, одељење за израду лажних докумената, поставио при Заводу за израду новчаница, касније постављену у Топчидеру, на месту где је некада био затвор. 
То одељење користила је и југословенска удба, која је била позната по квалитету израде лажних докумената других држава који су изгледали као прави. Прича се да су само у изради канадског пасоша имали проблем у изради. То одељење постоји и данас. 
Такође, војно одељење из кога је брзо настао "Застава филм" имао је могућности израде разних врста фалсификата, а што је обилно користила војна служба безбедности. 
Другим речима, могућност да се направи лажна, фалсификована фотографија или документ је толико велика да се пре треба чудити проналаску оригиналне фотографије из Другог светског рата него проналаску фалсификоване фотографије.
Но, све је то мање важно.
У доказивању аутентичности одређене фотографије, као и било ког другог историјског извора, полази се од укрштања историјских извора. Управо то укрштање не дозвољава ни промил шансе да се тог дана Нешко Недић, а вероватно ни Рачић налазили у Тополи. А сумњам да је био и Калабић. (Он јесте сигурно био у једном селу код Младеновца, у Јагњилу. То није далеко од Тополе, тако да постоји могућност, мада сумњам.)
То је мој коментар на ову "фотографију".