[Бенито]

Ко-краљ Милан, Командант Активне војске, успео је да утиче на политичке прилике у Србији, и уведе "лични режим" као начин владања у Србији, крајем 19-ог века. Међутим, није он био носилац "личног режима", иако је био његов идеолошки и у добром делу и практични креатор, зато што није био краљ Србије. Краљ Александар Обреновић био је прави носилац "личног режима".
Питање:
Коју границу је прешао краљ Александар Обреновић када је из "личног режима" прешао у диктатуру?
Или да преформулишем:
Када "лични режим" прелази у диктатуру? 
Који предуслов је неминован да би се неки систем власти могао назвати диктатуром?

Краљ Александар Обреновић је суспендовао Устав током ноћи на пар сати кад је укинуо законе, па га после вратио на снагу. 

Можда је то био услов.

Не. То је само један од његових "државних удара", који је извршио за време своје владавине. "Државне ударе" вршио је и у периоду парламентаризма (један), и у време "личног режима" (два) и у време "диктатуре" (један).
Али, понављам:
Којим чином је краљ Александар Обреновић прешао из система "личног режима" у режим "диктатуре"?

[Ђорђе]

Укидањем тзв. Априлског устава 7. априла 1903. године тј. по Мартовским демонстрацијама?

[Бенито]

Укидањем тзв. Априлског устава 7. априла 1903. године тј. по Мартовским демонстрацијама?

И то је "државни удар". И то четврти који је починио.
Али, то није појам диктатуре. "Државни удари" могу се учинити и у парламентарном систему, додуше ретко, али могу.
Намерно сам ово питање поставио јер је очигледно да се овде мешају појмови. Дакле, поново:
Шта је потребно да би се неки режим назвао "диктатуром"?
Управо такав потез учинио је краљ Александар Обреновић.

[Бенито]

"Лични режим" је систем када се власт у некој држави оличава у једној личности. Да би се то десило, неопходно је да законодавна, судска и извршна власт буду суспендоване или до те мере компромитоване да не могу да функционишу осим кроз једну политичку личност - владаоца. То је успео да учини краљ Милан за свог сина краља Александра Обреновића, од 1897 до 1900. године, уз свесрдну помоћ свог сина краља Александра. Да не пишем овде како је то тачно текло, јер би заузело превише простора. Међутим, то још увек није била диктатура, односно деспотизам.
Деспотизам (диктатура) није онај режим који насилним начином ради за државу; него онај који личне прохтеве владаоца ставља испред државних интереса. 
Краљ Александар постао је деспот, 8. јула 1900. године, оног тренутка када је открио тајну да ће се оженити Драгом удовом Машин. 
Тог тренутка краљ Александар Обреновић отворено је показао да ће употребити сву власт коју има, а у том тренутку контролисао је све најважније државне установе, у корист своје женидбе. 
Тада је краљ Александар Обреновић постао деспот/диктатор.

[Митић]

Генчић је завршио у затвору због увреде части краља Александра Обреновића, а у вези са женидбом са Драгом Машин.

[Бенито]

То је, рецимо, један од примера. Лежао човек 7 месеци робије само зато што је молио Драгу да се не уда за краља.
Али, то није једини пример... Међутим:
Није то била поента мога питања и доцнијег одговора. Било је антиправних робија, па чак и убистава које је спровођено и под "личним режимом",  који наравно није био омиљен.
Али, када је краљ Александар Обреновић почео такав "лични режим" да употребљава због тога да би се оженио женом коју нико не жели да види на месту краљице, највећи део српског народа врло правилно је видео да он злоупотребљава "лични режим", односно целу државу у своју сопствену личну корист и почео краља Александра Обреновића да опањкава и ословљава као деспота/диктатора.
Ту је кључна разлика која се мора разумети када се прича о ауторитарним владарима, који званично или незванично уведу "лични режим", и оних који постају диктатори/деспоти.

[Monarhist]

То је, рецимо, један од примера. Лежао човек 7 месеци робије само зато што је молио Драгу да се не уда за краља.

А Ви Бенито никад нисте били заљубљени...

И даље ми је несхватљиво да су му женидбу највише замерали.

[Ђорђе]

То је, рецимо, један од примера. Лежао човек 7 месеци робије само зато што је молио Драгу да се не уда за краља.

А Ви Бенито никад нисте били заљубљени...

И даље ми је несхватљиво да су му женидбу највише замерали.

Драга баш али баш није била за краљицу, ни по чему. Владарима се кроз историју свашта толерисало али неке наизглед баналности, никада нису.

[Бенито]

То је, рецимо, један од примера. Лежао човек 7 месеци робије само зато што је молио Драгу да се не уда за краља.

А Ви Бенито никад нисте били заљубљени...

И даље ми је несхватљиво да су му женидбу највише замерали.

Гледај овако: краљ Александар Обреновић није ни први ни последњи крунисани владар који се заљубио у жену која није достојна да буде краљица. Сви ти случајеви завршавали су се на два начина: краљ или престолонаследник би "охладио" своје срце и пристао да се ожени неком принцезом зарад виших, монархијских интереса; или се одрицао од круне, јер није могао да се одрекне своје љубави. Краљ Александар Обреновић је био сплеткарош, који је увидео да су му прошла два државна удара до тада, да нико није реаговао на тихо увођење "личног режима" коме је он лично знатно кумовао , па је помислио да може да искористи ту моћ и да се ожени женом недостојном круне и да задржи круну.
У монархијама, као што Ти је наравно познато, суверени су носиоци државности. Али, то не значи да могу владати без икаквог легитимитета, односно без икакве подршке поданика. Краљ Александар Обреновић је покушао управо то да учини. Један од главних елемената његовог "личног режима" била је снажна војска, чији статус му је обезбедио отац ко-краљ Милан. Пошто је он оцу окренуо леђа, због недостојне жене, војска је њему окренула леђа, иако је он, опет сплеткама, покушао да створи језгро њему оданих официра на врху војске. 
И тако, управо тамо где су започели тихо увођење "личног режима*, а то је била војска, испоставило се - била је друштвена група која је укинула не само "лични режим ", него и диктатуру, тако што су ликвидирали диктатора.

[Митић]

Британски краљ Едвард Осми се одрекао престола због брака са Американком која је била разведена.

[Бенито]

Друго: 
Којег политичара је краљ Александар Обреновић волео и ценио?

[пек.]

Можда Владана Ђорђевића али и њега се одрекао.

[Бенито]

Краљ Милан је много ценио Јована Ристића, свог намесника и учитеља, иако га није волео. То је и логично, јер је његову владавину обележио успесима који су више прославили краља и династију, него њега самог. Волео је Христића, вечно спремног да састави министарство и кад нико неће, а поготово Владана Ђорђевића. Било их је још. Не много, али било их је.
Краљ Александар није подносио Ристића, који је и њему био намесник, а и учитељ. Али, није га ни ценио. О односу према радикалима не треба ни трошити речи. Владана Ђорђевића нити је ценио, нити је волео икада. Трпео га је само због оца. Ипак, можда је највише мрзео Воју Вељковића, који му је био лични секретар до 8. јула 1900. године, када му је рекао да ће се оженити Драгом Машин. Вељковић је поднео моменталну оставку. Вељковић је, после тога, био толико упорни и доследни опозиционар не само владама под краљем Александром Обреновићем, него и самом краљу. 
Једном речју, краљу Александру Обреновићу није ваљао ниједан политичар. Ниједног није волео, нити ценио.
По томе је апсолутно јединствен у нашој модерној историји, јер свим другим нашим владарима је макар по неки политичар био драг или га је ценио. Краљу Александру Обреновићу није ваљао ама баш нико.
Осим Драге, наравно.

[Бенито]

Треће:
Због оца га нису волели радикали, због Драге га нису волеле жене и београдска варош, због тога што су под њим оскудевали у свему, замрзли су га официри и војска, висока интелигенција млађе генерације је сматрала династију Обреновића за реликт прошлости који је само терет Србији....
Али....
Нико од њих није пресудно утицао на велики "пад рејтинга" краља Александра Обреновића. То је, ипак, учинио само један човек.
Ко је био тај човек и шта је учинио да краљ Александар Обреновић постане опште неомиљен владар међу Србима?