[Митић]

Треће:
Због оца га нису волели радикали, због Драге га нису волеле жене и београдска варош, због тога што су под њим оскудевали у свему, замрзли су га официри и војска, висока интелигенција млађе генерације је  сматрала династију Обреновића за реликт прошлости који је само терет Србији....
Али....
Нико од њих није пресудно утицао на велики "пад рејтинга" краља Александра Обреновића. То је, ипак, учинио само један човек.
Ко је био тај човек и шта је учинио да краљ Александар Обреновић постане опште неомиљен владар међу Србима?

Један од браће Луњевица? Или Никодије или Никола.

[Бенито]

Треће:
Због оца га нису волели радикали, због Драге га нису волеле жене и београдска варош, због тога што су под њим оскудевали у свему, замрзли су га официри и војска, висока интелигенција млађе генерације је  сматрала династију Обреновића за реликт прошлости који је само терет Србији....
Али....
Нико од њих није пресудно утицао на велики "пад рејтинга" краља Александра Обреновића. То је, ипак, учинио само један човек.
Ко је био тај човек и шта је учинио да краљ Александар Обреновић постане опште неомиљен владар међу Србима?

Један од браће Луњевица? Или Никодије или Никола.

Не, у питању је уметничко дело. (да олакшам мало, мада је ово најлакше питање)

[Бенито]

Треће:
Због оца га нису волели радикали, због Драге га нису волеле жене и београдска варош, због тога што су под њим оскудевали у свему, замрзли су га официри и војска, висока интелигенција млађе генерације је  сматрала династију Обреновића за реликт прошлости који је само терет Србији....
Али....
Нико од њих није пресудно утицао на велики "пад рејтинга" краља Александра Обреновића. То је, ипак, учинио само један човек.
Ко је био тај човек и шта је учинио да краљ Александар Обреновић постане опште неомиљен владар међу Србима?

Ово знате, али нико да проба. Дакле, 
управо у овом периоду, између 1898 и 1902. године, прославио се један писац, Радоје Домановић, који је у оквиру сатиричне приповетке успео да нађе књижевни стил у оквиру кога је знао да креира дела ангажоване књижевности, а који ће задржати вечиту вредност и проучавати се као вредност српске уметности, а књижевности посебно.
Прво је написао приповетку "Данга" описујући режим доцније названим "Владановштина", по председнику владе др Владану Ђорђевићу. Затим је уследила приповетка "Вођа", у којој је исмевао Николу Пашића и његово недостојно држање на Преком суду приликом изрицања пресуде оптуженима за "Ивандански атентат". 
А онда је уследило Домановићево најбоље дело "Страдија",  објављено у Српском књижевном гласнику, 1902. године. Приповетку нећу препричавати. Ко није прочитао ову приповетку, нека нађе времена да је прочита. Можда нешто схвати о Србији.
Углавном, приповетка је масовно читана и одмах је "легла као мелем на рану". Врло брзо су храбрији почели да је јавно читају по кафанама, уз опште одобравање присутних. Настао је општи преокрет у духу народном. Оно што је раније изгледало као баук, сада је изгледало као лакрдија. 
Да цитирамо део о феномену приповетке "Страдија" из чувеног дела Слободана Јовановића "Влада Александра Обреновића":
"Страдија је нанела Александровом деспотизму најтежи удар који се могао нанети: деспотизам се трпи докле се верује у његову просвећеност: "Страдија " је приказивала Александров деспотизам као деспотизам једног сметењака који је све окренуо тумбе, огласио лаж за истину, а лудост за мудрост. "Страдија" је бесумње била карикатура, али, на Александрову несрећу, у његовом животу и карактеру, било је доста ствари које су тој карикатури давале за право. Он се прогласио за пунолетна пре законог рока, и оженио из љубави женом 12 година старијом од себе. За осам година правио је три државна удара, клатећи се као шеталца између личног режима и уставности. Час под утицајем оца, час под утицајем мајке, час под утицајем жене, он је себи стално противуречио, и да би те противуречности забашурио, тражио је од света да пљеска његовим скоковима и превртањима. Све што је у Александра било извитоперенога и смушенога, Домановић је сабрао и осветлио у својој "Страдији". После "Страдије", Александар је изгледао један пајац од краља коме право место није у историји једног народа, него у једној шаљивој приповетки."

[Павле Васиљевић]

Жив је Домановић, умро није, док је Данге, Вође и Страдије.

[пек.]

То је суштина у Србији нису постојала правила о женидби владара и неком успешном владару би таква женидба прошла. Толико пута сам читао Домановића а нисам знао на кога тачно мисли.

[Бенито]

Нови триптих:
На измаку је март месец, који сваке године Србима, а нарочито Београђанима донесе бојазан од "крвавих демонстрација". У општој политичкој јавности често се подстрекује прича да је март, у ствари, месец када се дешавају "крваве демонстрације". 
Питање гласи:
Када су се десиле најкрвавије мартовске демонстрације у историји Београда?

[Митић]

Нови триптих:
На измаку је март месец, који сваке године Србима, а нарочито Београђанима донесе бојазан од "крвавих демонстрација". У општој политичкој јавности често се подстрекује прича да је март, у ствари, месец када се дешавају "крваве демонстрације". 
Питање гласи:
Када су се десиле најкрвавије мартовске демонстрације у историји Београда?

Март 1903. године.

Било је пет или шест погинулих.

[Бенито]

Нови триптих:
На измаку је март месец, који сваке године Србима, а нарочито Београђанима донесе бојазан од "крвавих демонстрација". У општој политичкој јавности често се подстрекује прича да је март, у ствари, месец када се дешавају "крваве демонстрације". 
Питање гласи:
Када су се десиле најкрвавије мартовске демонстрације у историји Београда?

Март 1903. године.

Било је пет или шест погинулих.

Тако је, Митке. 
Демонстрације од 23. марта 1903. године, биле су "најкрвавије мартовске демонстрације" у историји Београда. Можда се ово прећуткује због тога што су оне по новом календару биле 5. априла. Ко ће га знати!
Али, оно што се зна је да је погинуло 5 демонстраната. Двојица су погинули на лицу места, а тројица још од последица рањавања. Још је рањено шесторица, али је ране преболео - укупно 11. Сви убијени и рањени демонстранти били су жртве ватреног оружја , односно пуцњева из пушака жандармерије. Са друге стране, повређено је 17 жандарма, два члана кварта и два полицијска писара - укупно 21. 
Ово су званични подаци управника града - Боже Маршићанина. 
Оно што је потпуно варош београдску окренуло ка омрази краља Александра Обреновића због крви на улицама Београда, односно пре свега на Кнез Михаила улици, где се све и догодило, биле су саме жртве: један калфа (18 година), један ученик светосавске школе (20), а међу рањенима један гимназијалац петог разреда (то је практично прва година средње школе, од када имамо несрећну осмољетку) и један матурант. 
Другим речима, најкрвавије мартовске демонстрације у историји Београда нису биле организоване, ни вођене од политичких странака, него су се десиле сасвим другим поводом и изродиле у нереде, потпуно непримереном реакцијом жандармерије. Да ли је краљ Александар Обреновић стварно, преко телефона, викао "Пуцај у месо!" или је то измишљено тек после његове смрти, је ирелевантно, јер после таквог догађаја народ неминовно стаје на страну жртве, поготово ако су у питању деца или изузетно млади људи. 
Следи друго питање.....

[Бенито]

Друго:
Да ли неко зна шта значи појам "Четврта странка" и шта је он означавао у српској историји?

[Митић]

Да ли је краљ Александар Обреновић стварно, преко телефона, викао "Пуцај у месо!" или је то измишљено тек после његове смрти, је ирелевантно, јер после таквог догађаја народ неминовно стаје на страну жртве, поготово ако су у питању деца или изузетно млади људи. 
Следи друго питање.....

И ја сам негде прочитао ту верзију да је краљ Александар Обреновић преко телефона викао "Пуцај у месо". Чак има и верзија да је то викала краљица Драга кад му је узела телефон из руку.

Заборавио сам који је извор за то и не бих знао колико је тачно.

[Бенито]

Да ли је краљ Александар Обреновић стварно, преко телефона, викао "Пуцај у месо!" или је то измишљено тек после његове смрти, је ирелевантно, јер после таквог догађаја народ неминовно стаје на страну жртве, поготово ако су у питању деца или изузетно млади људи. 
Следи друго питање.....

И ја сам негде прочитао ту верзију да је краљ Александар Обреновић преко телефона викао "Пуцај у месо". Чак има и верзија да је то викала краљица Драга кад му је узела телефон из руку.

Заборавио сам који је извор за то и не бих знао колико је тачно.

Божа Маршићанин написао у својим мемоарима.

[Бенито]

Друго:
Да ли неко зна шта значи појам "Четврта странка" и шта је он означавао у српској историји?

[Митић]

Друго:
Да ли неко зна шта значи појам "Четврта странка" и шта је он означавао у српској историји?

Можда нова странка после радикала, напредњака и либерала.

[Бенито]

Друго:
Да ли неко зна шта значи појам "Четврта странка" и шта је он означавао у српској историји?

Можда нова странка после радикала, напредњака и либерала.

Па, јесте... Али, то није права странка.
Наиме, када су се десиле крваве демонстрације, 23. марта 1903. године, краљ Александар Обреновић био је већ одлучан да нешто мора урадити како би повратио сву власт у своје руке. 
После женидбе Драгом, њему су дворски политичари окренули леђа, јер су или били људи краља Милана или су се плашили његове реакције. Војска му је скоро потпуно окренула леђа, јер је била верна краљу Милану, а не њему. Војска је под командом краља Милана постала класа за себе у друштву, са својим нормама и својим моралним начелима, које је Александар Обреновић потпуно срушио женидбом са недостојном женом. 
Како би се одбранио од војске, краљ се окренуо радикалима. Радикали су се поделили на старе и нове, односно на радикале и самосталне радикале. Једни су били за споразум са краљем, а други нису. И једни и други су тражили Устав. Краљ Александар Обреновић је удовољио радикалима, али под условом да се они споразумеју са напредњацима око текста тог Устава. Краљ је успео у тај Устав да угура установу Горњег дома, односно Сената, надајући се да ће радикали победити на изборима и освојити Скупштину, али да ће их он преко напредњака и својих посланика контролисати у Сенату. Испоставило се да је потпуно промашио.
Управо захваљујући његовим и Милановим акцијама на гушењу странака, још тамо 1897. године, напредњаци су на изборе, после доношења Априлског устава, 1901. године, изашли подељени на леве и десне напредњаке. Исти случај био је и са либералима, који су се делили на струју Андоновића и на струју Рибарац-Авакумовић. Али, главни проблем за Александра представљала је подела Народне радикалне странке. Подела међу радикалима била је главна тема код бирача, тако да се ту водила главна битка за гласове. Радикали су освојили тесну већину, а самосталци су били потпуно изненађење, јер су били убедљиво најјача групација у Скупштини после радикала. Тако су напредњаци отишли у трећи план, и потпуно је растурен план који је имао Александар.
Радикали и самосталци освајају већину и у Сенату, а не само у Скупштини. Око начела радикализма они се никада и нису свађали, већ само око морала и брзине промена у Србији. 
Тако су кроз Скупштину и Сенат прогурали лако своја два најважнија закона: Закон о штампи и Закон о удружењима. Уследиле су промене на законима о просвети, закона о правосуђу и слично. Краљу Александру ништа се ово није свидело.
Он је и пре крвавих демонстрација планирао да стане радикалима на реп. Планирао је да то уради путем избора, али се плашио да их не изгуби, јер није контролисао ни министарство унутрашњих послова, нити општине. 
Зато се одлучио на четврти "државни удар". Извршио га је на Благовести, 25. марта 1903. године, када је суспендовао Устав на 45 минута, променио све законе који су били донети за две године, а потом вратио Устав из 1901. године на снагу. 
Тек тада је расписао нове изборе.
За те изборе обезбедио је своју листу. На њу су ушли леви напредњаци, леви Андоновићеви либерали и дворски радикали (они су били одвојени и од радикала и од самосталаца) и одређени број чиновника и обреновићеваца из унутрашњости. 
Народ је такву листу назвао "Четврта странка".