[Бенито]

И треће и завршно питање:
Какви су били резултати избора на којима је учествовала "Четврта странка"?

[Митић]

И треће и завршно питање:
Какви су били резултати избора на којима је учествовала "Четврта странка"?

Можда 2% или 3%.

[Бенито]

И треће и завршно питање:
Какви су били резултати избора на којима је учествовала "Четврта странка"?

Можда 2% или 3%.

Мислиш - освојили су толико гласова?

[Митић]

И треће и завршно питање:
Какви су били резултати избора на којима је учествовала "Четврта странка"?

Можда 2% или 3%.

Мислиш - освојили су толико гласова?

Да, на гласове сам мислио да је освојила "Четврта странка".

[Бенито]

И треће и завршно питање:
Какви су били резултати избора на којима је учествовала "Четврта странка"?

Можда 2% или 3%.

Мислиш - освојили су толико гласова?

Да, на гласове сам мислио да је освојила "Четврта странка".

Не, Митке.
Избори су одржани 19. маја 1903. године. Избори су били први у историји Србије у којима се није користила чувена куглица, него се заокруживало име на листићу. Ко није био писмен, могао је овластити члана бирачког одбора да уз његову сагласност заокружи кандидата којег му овај каже. Опозиционих посматрача у изборним одборима није било.
Самостални радикали, радикали и десни напредњаци су бојкотовали изборе. Од опозиције је учествовала само листа либерала верних Рибарац-Авакумовићевој струји, и то само у два округа и шест вароши. 
Краљева или Владина листа, односно Четврта странка освојила је 180 000 гласова. Опозиција је освојила 1500 гласова. На изборима свега две године раније, заједничка радикалско-напредњачка листа која је и била доносилац и заштитник Априлског устава, освојила је 130 000 гласова. 
Дакле, јасно је било и радикалима и самосталцима да је полиција наместила изборе, али и поред тога, полиција није шибом терала радикале из села да иду и гласају кандидате Четврте странке, који су освојили највећи број гласова у дотадашњој историји Србије. 
Дакле, 20. маја ујутру, краљ Александар Обреновић могао је спокојно да доручкује и прави нове политичке планове, јер је опет пронашао пут како да доака радикалима и самосталцима.
Свега неколико дана доцније, био је покојни и он и његова "наложница", како су је називали завереници.

[Бенито]

За помињање "Четврте странке" понукала ме изјава професора Чедомира Антића, који је рекао да не мисли да је добра идеја председника Србије о оснивању Покрета за народ и државу, јер су сличне организације тој били и Савез комуниста Југославије, који је дошао као надорганизација КПЈ, као и Југословенска левица - ЈУЛ која је била надорганизација за време Милошевића. Обе су донеле поражавајуће резултате.
Чуди ме, да се уважени професор није сетио Четврте странке као једног од првих примера у нашој политичкој историји када један владар узима из свих постојећих странака људе који су верни њему, било идеолошки, било материјално, и ствара над политичку или свеопшту политичку организацију.

[Митић]

Које хрватске комунистичке руководиоце је Дедијер окривио за пропусте у утврђивању броја Срба који су убијени у Јасеновцу?

[Aleksandar S]

Које хрватске комунистичке руководиоце је Дедијер окривио за пропусте у утврђивању броја Срба који су убијени у Јасеновцу?

Бакарић,Крајачић?

[Митић]

Које хрватске комунистичке руководиоце је Дедијер окривио за пропусте у утврђивању броја Срба који су убијени у Јасеновцу?

Бакарић,Крајачић?

Да, Крајачић је један од њих.

А остали су били Хебранг и Врховец.

"За дотадашње пропусте у утврђивању броја Срба страдалих у логору Јасеновац Дедијер је оптуживао челне лидере послератне Хрватске: Андрију Хебранга, Стеву Крајачића и Јосипа Врховца". 20

20 АЈ, 803–1.854, Владимир Дедијер, Како је дошло до књиге Ватикан и Јасеновац – текст који је Владимир Дедијер припремио за разговор са словеначким писцем Тонетом Партрљичем у Марибору 17. децембра 1987.

https://www.2.muzejgenocida.rs/images/zb...%C4%87.pdf

Извор: др Петар Драгишић, "Српска јавност осамдесетих о геноциду над Србима у НДХ", Зборник радова са конференције са међународним учешћем „80 година од појма геноцид – Студија случаја: Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској“, Београд 2024, стр. 211

[Aleksandar S]

Хтео сам рећи и Хебранг али није поживео много после рата.

[Aleksandar S]

Хтео сам рећи и Хебранг али није поживео много после рата.

То ме је одвукло да не наведем њега.

[sagus]

Хајде да покушамо са једним питањцем
Његова каријера, испуњена политичким интригама и изазовима, оставила је траг у историји српске државности, нарочито у превирању током владавине династије Обреновић. Обављао је низ значајних функција у српској администрацији, укључујући и место управника београдске вароши, што му је омогућило близак контакт с владарским круговима. Његова способност управљања финансијама довела га је на позицију министра финансија, а потом и министра унутрашњих послова. Био је познат по својој привржености државним интересима и залагању за јачање институција младе српске државе.

О којој личности се ради?

[Митић]

Хајде да покушамо са једним питањцем
Његова каријера, испуњена политичким интригама и изазовима, оставила је траг у историји српске државности, нарочито у превирању током владавине династије Обреновић. Обављао је низ значајних функција у српској администрацији, укључујући и место управника београдске вароши, што му је омогућило близак контакт с владарским круговима. Његова способност управљања финансијама довела га је на позицију министра финансија, а потом и министра унутрашњих послова. Био је познат по својој привржености државним интересима и залагању за јачање институција младе српске државе.

О којој личности се ради?

Можда Раја Дамњановић?

[sagus]

Хајде да покушамо са једним питањцем
Његова каријера, испуњена политичким интригама и изазовима, оставила је траг у историји српске државности, нарочито у превирању током владавине династије Обреновић. Обављао је низ значајних функција у српској администрацији, укључујући и место управника београдске вароши, што му је омогућило близак контакт с владарским круговима. Његова способност управљања финансијама довела га је на позицију министра финансија, а потом и министра унутрашњих послова. Био је познат по својој привржености државним интересима и залагању за јачање институција младе српске државе.

О којој личности се ради?

Можда Раја Дамњановић?

Тако је Митке

Радован Дамњановић, име које данас није толико познато широј јавности, био је један од истакнутих политичких актера Србије у 19. веку. Његова каријера, испуњена политичким изазовима и интригама, оставила је траг у историји српске државности, нарочито у периодима превирања током владавине династије Обреновић.
Успон у Државној Служби
Рођен 29. августа 1811. године у селу Синошевић код Шапца, Дамњановић је већ у младости показао склоност ка јавној служби и политичком деловању. Обављао је низ значајних функција у српској администрацији, укључујући и место управника београдске вароши, што му је омогућило близак контакт с владарским круговима.
Његова способност управљања финансијама довела га је на позицију министра финансија, а потом и министра унутрашњих послова. Био је познат по својој привржености државним интересима и залагању за јачање институција младе српске државе.
Политичке Интриге и Хапшење
Међутим, политички преврати и борба за власт нису га заобишли. Дамњановић се умешао у такозвану Тенкову заверу, покушај свргавања кнеза Милоша Обреновића. Ова завера, која је добила назив по војводи Тени, била је део ширег незадовољства владавином кнеза Милоша и његове ауторитарне политике.
Због учешћа у завери, Дамњановић је ухапшен и затворен у озлоглашеној Гургусовачкој кули у Kњажевцу. Овај затвор био је познат по тешким условима, а многи политички противници су ту провели године у заточеништву.
Трагичан Kрај
Радован Дамњановић је преминуо 14. марта 1858. године, у тамници, само неколико дана пре планираног ослобађања. Његова смрт оставила је многа питања без одговора, а његова улога у српској политичкој сцени остала је потиснута у сенку већих историјских личности.
Иако данас није у фокусу историјских анализа, његов допринос развоју српске управе и политичке мисли у 19. веку не сме бити заборављен. Дамњановићев животни пут представља огледало турбулентних времена у којима је Србија обликовала своју модерну државност, а његова прича служи као подсећање на цену коју су многи политичари тог доба плаћали у борби за промене.