[Милослав Самарџић]

И треће:
Које је најмасовније професионално занимање у Срба, збирно и у Србији и ван њених граница, после сељака, 2025. године?

Државни службеник.

[Бенито]

Милослав Самарџић

И треће:
Које је најмасовније професионално занимање у Срба, збирно и у Србији и ван њених граница, после сељака, 2025. године?

Државни службеник.



Не, наравно.

[Бенито]

Видим да неће нико, а врло је једноставно.
Данас су Срби, поред сељака, што су били у највећем броју и пре 200 и пре 100 година, најбројнији у оном занимању у којем су били други и пре 200, а не пре 100 година. 
У Србији и широм света, када се саберу службени возачи, у државном и приватном сектору, возачи аутобуса, у градском и међуградском саобраћају, возачи-трговачки путници, а нарочито камионџије Срби, који возе камионе по Србији, Европи, САД, Канади, Русији, Аустралији и ко зна где још, долазимо до броја од преко 100, а можда и преко 200 хиљада Срба који се баве овим занимањем. Тиме су по распрострањености свог занимања међу Србима, заузели место испред: конобара, трговаца, просветних радника, чиновника.... И чини савремене рабаџије најраспрострањенијом професијом међу Србима, после сељака.
Међутим, то ипак није тачан одговор, јер постоји једно непрофитно занимање, које је међу Србима масовније чак и од возача.
Е, сад ако не знате....

[Бенито]

Видим да неће нико, а врло је једноставно.
Данас су Срби, поред сељака, што су били у највећем броју и пре 200 и пре 100 година, најбројнији у оном занимању у којем су били други и пре 200, а не пре 100 година. 
У Србији и широм света, када се саберу службени возачи, у државном и приватном сектору, возачи аутобуса, у градском и међуградском саобраћају, возачи-трговачки путници, а нарочито камионџије Срби, који возе камионе по Србији, Европи, САД, Канади, Русији, Аустралији и ко зна где још, долазимо до броја од преко 100, а можда и преко 200 хиљада Срба који се баве овим занимањем. Тиме су по распрострањености свог занимања међу Србима, заузели место испред: конобара, трговаца, просветних радника, чиновника.... И чини савремене рабаџије најраспрострањенијом професијом међу Србима, после сељака.
Међутим, то ипак није тачан одговор, јер постоји једно непрофитно занимање, које је међу Србима масовније чак и од возача.
Е, сад ако не знате....

Није ни чудо што не знате, с обзиром како сте испратили полугодишњу кризу у Србији коју је повела управо ова професија.
Дакле, после сељака, најраспрострањеније занимање међу модерним Србима је студентарија. Када се сабере број српских студената на државним и приватним факултетима у Србији, а посебно Универзитета у Београду, који сам има преко 100 хиљада студената, затим српских студената на тлу бивше Југославије, али и великог броја српских студената широм светских универзитета, долазимо до броја не мањег од 250, а ближа процена је и преко 300 000 студената Срба у овом тренутку. 
То их, без сумње, ставља на убедљиво друго место најчешћег занимања у Срба у данашњем времену.

[sagus]

Студент није запалио жито

[Митић]

Званични податак са РЗС-а је да је 2021/2022. године било уписано 243 730 студената

https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20...razovanje/

А вештачка интелигенција избаци податак за 249.626 студената уписаних у школској 2023/2024.

У ствари, има и вести

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/upis-studenata-rzs/

https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/1...enata/vest

[sagus]

Био је пионир српског ваздухопловства и један од најистакнутијих авијатичара свог времена. Након завршене Војне академије, са само 23 године постао је члан 8. пешадијског пука. Ипак, права историја почиње 1912. године када постаје један од шест чланова који су отишли у Француску како би похађали пилотску школу.Учествовао је у првом бомбардовању у историји српске авијације. Тај чин остао је забележен у историји као допринос борбама око Скадра, у подручју где је Есад Паша пружао отпор црногорским трупама.

О коме се ради?

[Ђуро]

Милош Илић, капетан прве класе.

[sagus]

Тако је Ђуро

Милош Илић, рођен 1884. године у Шапцу, био је пионир српског ваздухопловства и један од најистакнутијих авијатичара свог времена. Након завршене Војне академије, са само 23 године постао је члан 8. пешадијског пука. Ипак, права историја почиње 1912. године када постаје један од шест чланова који су отишли у Француску како би похађали пилотску школу.
Исте године, 1913., Илић је учествовао у првом бомбардовању у историји српске авијације. Тај чин остао је забележен у историји као допринос борбама око Скадра, у подручју где је Есад Паша пружао отпор црногорским трупама.
Током Великог рата, Милош Илић је био командант Аеропланске ескадре, а након тога је основао прву авијатичарску школу у Србији, у Пожаревцу. Такође је основао механичарске радионице распоређене широм земље, чиме је значајно доприносио развоју српске војне авијације.
Његова храброст и посвећеност нису стали ни након рата. Прошао је Голготу Албаније, а након доласка на Kрф, служио је у 9. пешадијском пуку и учествовао у свим кључним борбама од Солунског фронта па до ослобођења Србије.
После рата, отишао је у пензију са чином капетана прве класе, али није мировао. Активно је радио на побољшању животних услова у својој средини. Био је оснивач читаонице, певачког друштва, али и веслачко-пливачког клуба, препознајући важност пливања, с обзиром на то да је многим војницима током рата то била велика слабост.
Милош Илић је, осим што је оснивач спортског друштва Чукарички, уписан златним словима у историју српске авијације и спорта. Живео је у Београду до своје смрти 7. фебруара 1960. године.

[sagus]

Био је писац прве енциклопедије речног бродарства. Био је дописник са Солунског фронта.После рата једно време је био и заповедник пароброда који је крстарио Савом и Дунавом...Такође је био оснивач многих листова који су излазили између два рата...
О коме је реч?

[Митић]

Био је писац прве енциклопедије речног бродарства. Био је дописник са Солунског фронта.После рата једно време је био и заповедник пароброда који је крстарио Савом и Дунавом...Такође је  био оснивач многих листова који су излазили између два рата...
О коме је реч?

Младен Ђуричић.

[sagus]

Тако је Митке...


Младен Миловановић Ђуричић је био капетан речног бродарства, капетан речне пловидбе, књижевник и публициста. Основну школу завршио је у Накучанима (1900) а нижу гимназију у Шапцу (1904), у задњој деценији деветнаестог века запослен у колонијало-бакалској радњи на Малом пијацу, Шабац. У Београд је отишао 1907. У служби Српског паробродарског друштава од 1909, већ 1913. постаће дипломирани капетан. За време Првог светског рата је био дописник са Солунског фронта.
После рата запослен је као помоћник команданта Београдског пристаништа и заповедник пароброда. Референт постаје 1920, шеф речне пловидбе 1925, административни секретар Народне скупштине 1927. и библиотекар Министарства просвете 1929. Оснивач је и уредник листова Подрински весник (1920) и часописа за бродарство и овавештајну службу Бродар (1923). Један је од оснивача књижевних клубова и удружења Полет (1907), Друштва књижевника (1924), Kњижевног круга (1925), Kосовка (1926), Kлуба независних књижевника (1930). Члан је Удружења књижевника Србије.
Kористио је псеудониме Млад - Милтијад, Огњен Палигорић, Сава Дринчић, Дриносавић, Дринко Савић. Прву песму објављује у листу Чивија под уредништвом Светозара Грданичког (1906). Сарађује у преко 70 часописа. Написао је десетине романа, а само у рукопису му је остало 14 романа и драмских дела. Дела су му превођена на есперанто, француски, немачки, руски и словачки. Носилац је Албанске споменице.
Између осталог Младен Ст. Ђуричић је писац прве енциклопедије речног бродарства, прве речне приповетке, а нарочито је познат његов Kапетан Тисе. Пише надахнуту поему о одважности ваздухопловног наредника Орестија Kрстића.
Заслужан је за остварења шабачке Чивије, у коме ће заједно са познатим јагодинским хумористом, Живојином Павловићем Жикишоном, објављивати песме и текстове шаљиве и сатиричне садржине

[sagus]

Ајде да наставимо у сличном правцу

Био је успешан члан Првог српског велосипедског друштва у Београду. Заједно са браћом, штампао је опозициони лист Мали журнал. Током 1912. оснива лист Балкан, где му се крајем двадесетих година прикључује Kрста Цицварић.
О коме је реч?

[Митић]

Ајде да наставимо у сличном правцу

Био је успешан члан Првог српског велосипедског друштва у Београду. Заједно са браћом, штампао је опозициони лист Мали журнал. Током 1912. оснива лист Балкан, где му се крајем двадесетих година прикључује Kрста Цицварић.
О коме је реч?

Ово питање стварно нисам знао, па сам позвао у помоћ Дигиталну НБС

https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:S...D411543EDE

https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:S...5404570DAD

И закључио сам да је Светолик Савић.

Или сам лоше закључио.