Бојан Драшковић1
Београд
ЛАВ ТРОЦКИ И (ПОСТ)СРБИ
Резиме: Чланак говори о утицају Лава Троцког на формирање наратива о
примитивизму и геноцидности српског народа на Косову и Метохији у време Првог
балканског рата. Утицај Лава Троцког на српску социјалдемократију био је несумњив
и поклапао се са политиком Аустроугарске према Србији. Главни циљ комуниста пре
Великог рата на Балканском полуострву био је разбијање панславистичких осећања
код балканских народа: Срба и Бугара. Панславизам је још од времена Маркса и
Енгелса, сматран за продужену руку руске спољне политике. Троцки је на основу ове
политичке концепције био велики противник панславизма. Та политичка концепција
била је пангерманска и њу је усвојила Коминтерна и југословенски комунисти који
су се залагали за распад Југославије на основу права народа на самоопредељење до
отцепљења, али не само народа него и народности, чиме су југословенски комунисти
још 1924. године дали идеолошку и политичку, основу за осамостаљење Косова
и Метохије од Србије и прикључење ове територије Великој Албанији. Основна
политичка теорија Лава Троцког о перманентној револуцији, у данашње време
изузетно популарна на Западу (пре свега, међу неоконсима у САД) имала је за циљ
распад царске Русије и стварање вештачких инстант нација, морала је доћи у сукоб
с државотворном и империјалном доктрином Јосифа Висарионовича Стаљина
који је у великој мери успорио, али не и зауставио теденције за које се залагао
Троцки. У данашњој Србији, наследници некадашњих комуниста су у великој мери
аутошовинисти и другосрбијанци који су, а тога најчешће нису ни свесни, следбеници
Лава Троцког.
https://humskizbornik.com/bojan-draskovic-zbornik-3/