[Митић]

Надам се ће овај део наше блиске историје бити записан у неком научном чланку или у некој књизи о историји странака у Србији.

Или је можда својевремено био текст у часопису "Погледи" 1991. године?

А што се тиче данашње странке СНС, требало би да је Радош Љушић био кум, јер је тако рекао у једном скорашњем интервјуу.

[Милослав Самарџић]

Није ово било у Погледима.

[sagus]

Био је адвокат, вицегувернер Народне банке и истакнути фотограф аматер.Родитељи су му били скромног стања али угледни. Гимназију је завршио у Београду као и правни одсек Лицеја, издржавајући се послуживањем и ношењем порција. Служио је код војводе Узун-Мирка а доцније код Kосте Протића, краљевског намесника. По завршетку школе био је неко време у служби, па је постао адвокат. Године 1884, учествовао је у оснивању Народне банке, а 1895. године постао је вицегувернер. Први је у Београду користио писаћу машину за коју је сам наручио ћирилична слова. Судови су били неко време у недоумици да ли да примају те представке, које по закону и правилу треба да су „написмено“ поднесене.

Ко је у питању?

[Митић]

Био је адвокат, вицегувернер Народне банке и истакнути фотограф аматер.Родитељи су му били скромног стања али угледни. Гимназију је завршио у Београду као и правни одсек Лицеја, издржавајући се послуживањем и ношењем порција. Служио је код војводе Узун-Мирка а доцније код Kосте Протића, краљевског намесника. По завршетку школе био је неко време у служби, па је постао адвокат. Године 1884, учествовао је у оснивању Народне банке, а 1895. године постао је вицегувернер. Први је у Београду користио писаћу машину за коју је сам наручио ћирилична слова. Судови су били неко време у недоумици да ли да примају те представке, које по закону и правилу треба да су „написмено“ поднесене.

Ко је у питању?

Адвокат Стојановић беше, јел тако?

А име сам заборавио.

[sagus]

Шапчанин Марко Стојановић био је адвокат, вицегувернер Народне банке и истакнути фотограф аматер.

Родитељи су му били скромног стања али угледни. Гимназију је завршио у Београду као и правни одсек Лицеја, издржавајући се послуживањем и ношењем порција. Служио је код војводе Узун-Мирка а доцније код Kосте Протића, краљевског намесника. По завршетку школе био је неко време у служби, па је постао адвокат. Године 1884, учествовао је у оснивању Народне банке, а 1895. године постао је вицегувернер. За време И. св. рата спасио је банчину имовину.
Први је у Београду користио писаћу машину за коју је сам наручио ћирилична слова. Судови су били неко време у недоумици да ли да примају те представке, које по закону и правилу треба да су „написмено“ поднесене.
Фотографијом се почео бавити почетком деведесетих година 19. века. С обзиром да се на његовим фотографијама често појављује Анастас Јовановић, врло је вероватно да се под утицајем овог фотографског ентузијасте и сам почео бавити фотографијом. Био је фотограф-реалиста а његове фотографије би се могле уклопити у савременог схватања фотографије, која се назива лајф-фотографијом.
Преко пет стотина оригиналних фотографија — контакт копија говоре о скромном уметнику који је „за своју душу“ фотографисао живот уз Београду, не водећи рачуна да ли ће оне бити уметност или не. Баш тиме он је створио не само изванредне фотографије већ и истинске документе с краја деветнаестог и с почетка 20. века.
Најбројније фотографије које је М. Стојановић оставио су портрети: Анастас Јовановић, фотограф и литограф: Милован Глишић, књижевник; Љубомир Kовачевић и Драгиша Станојевић историчари, Владан Ђорђевић лекар и политичар, Ђока Јовановић вајар, Kонстантин Јовановић архитект, Исак Леви трговац и фотограф аматер, и многи други. Многе фотографије бележе Београд који је данас заборављен.
О фотографском опусу Марка Стојановића Архив Народне банке Србије, у чијим се збиркама чува преко 300 његових снимака, 2009. године приредио је изложбу под називом „Одраз стварности. Изложба фотографија Марка Стојановића, вицегувернера Народне банке“.

[sagus]

Потиче из образоване и угледне породице. Његов отац био је познат учитељ, судија и писац педагошких текстова, али и политички опредељен човек – веран династији Обреновић. Због тога је породица била изложена политичким притисцима, што је довело до њиховог прогонства. Отац је најпре морао да напусти Шабац и пресели се у Земун, а потом у Ириг. У новембру 1843. године, његова мајка са децом је протерана из Шапца и одлази у Ириг, где ће наша личност провести детињство. Био је један од најистакнутијих српских књижевника 19. века – песник, приповедач, драмски писац и културни радник.

О коме је реч?

[Тодоровић]

Потиче из образоване и угледне породице. Његов отац био је познат учитељ, судија и писац педагошких текстова, али и политички опредељен човек – веран династији Обреновић. Због тога је породица била изложена политичким притисцима, што је довело до њиховог прогонства. Отац је најпре морао да напусти Шабац и пресели се у Земун, а потом у Ириг. У новембру 1843. године, његова мајка  са децом је протерана из Шапца и одлази у Ириг, где ће наша личност провести детињство. Био је један од најистакнутијих српских књижевника 19. века – песник, приповедач, драмски писац и културни радник.

О коме је реч?

Љубомир Ненадовић.

[sagus]

Потиче из образоване и угледне породице. Његов отац био је познат учитељ, судија и писац педагошких текстова, али и политички опредељен човек – веран династији Обреновић. Због тога је породица била изложена политичким притисцима, што је довело до њиховог прогонства. Отац је најпре морао да напусти Шабац и пресели се у Земун, а потом у Ириг. У новембру 1843. године, његова мајка  са децом је протерана из Шапца и одлази у Ириг, где ће наша личност провести детињство. Био је један од најистакнутијих српских књижевника 19. века – песник, приповедач, драмски писац и културни радник.

О коме је реч?

Љубомир Ненадовић.

Није. Ево још мало података
Био је и културни радник и један од уредника часописа који су обликовали српску књижевну сцену тог доба. Његово стваралаштво обухвата теме из народне историје, традиције и свакодневног живота, а кроз његов рад провејава дух народа и времена којем је припадао.

[sagus]

ПЕСНИK KОЈИ ЈЕ ШАБАЦ  НОСИО У ИМЕНУ
Милорад Поповић Шапчанин био је један од најистакнутијих српских књижевника 19. века – песник, приповедач, драмски писац и културни радник. Рођен је 7. јула 1841. године у Шапцу, граду који је дубоко обележио његов идентитет, па је уз своје име и презиме додао и „Шапчанин”, што ће постати нераздвојни део његовог јавног и књижевног живота.
Потиче из образоване и угледне породице. Његов отац Сава Поповић био је познат учитељ, судија и писац педагошких текстова, али и политички опредељен човек – веран династији Обреновић. Због тога је породица била изложена политичким притисцима, што је довело до њиховог прогонства. Сава је најпре морао да напусти Шабац и пресели се у Земун, а потом у Ириг. У новембру 1843. године, Милорадова мајка Јелисавета Поповић са децом је протерана из Шапца и одлази у Ириг, где ће Милорад провести детињство.
Иако је рано напустио родни град, Милорад никада није заборавио своје порекло. Додавањем надимка „Шапчанин” свом имену желео је да сачува везу са градом из ког потиче. Током целог живота остао је привржен родном крају, а та припадност често се осети и у његовом књижевном изразу.
Милорад Поповић Шапчанин дао је значајан допринос српској књижевности, нарочито у областима поезије, прозе и драме. Био је и културни радник и један од уредника часописа који су обликовали српску књижевну сцену тог доба. Његово стваралаштво обухвата теме из народне историје, традиције и свакодневног живота, а кроз његов рад провејава дух народа и времена којем је припадао.
Умро је 1895. године, оставивши иза себе богат књижевни опус и снажан траг у српској култури.

[Митић]

Који књижевници су на последњи починак изнели ковчег Ђуре Јакшића?

[sagus]

Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Ђура Даничић, Милан Ђ. Милићевић..Били су ту и Абердар,Милорад Шапчанин, Драгашевић..Ако се не варам говор је одржао Гига Гершић

[Митић]

Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Ђура Даничић, Милан Ђ. Милићевић..Били су ту и Абердар,Милорад Шапчанин, Драгашевић..Ако се не варам говор је одржао Гига Гершић

Да. 

Абердар, Драгашевић, Змај и Шапчанин су из куће изнели ковчег Ђуре Јакшића.

И Гига Гершић јесте одржао говор.

[Митић]

Коју поштапалицу или узречицу је најчешће користио Вук Караџић у свом говору?

[Митић]

Коју поштапалицу или узречицу је најчешће користио Вук Караџић у свом говору?

МАЈН ГОТ! (нем. Mein Gott!).

Цитат:

"Како било, многе знамените личности XIX века данас су познате и по својим поштапалицама. Тако је вожд Карађорђе Петровић често изговарао: КОЈЕКУДЕ или ПО ДУШИ ТЕ. Кнез Милош Обреновић надалеко је знан по чувеној поштапалици ЧИНИШ 'ВОЛИКО, док је данас мање познато да је начешћа поштапалица коју је користио Вук Караџић била МАЈН ГОТ! (нем. Mein Gott!)."

https://www.facebook.com/photo/?fbid=124...9660098308

Извор: Музеј Вука и Доситеја