[Бенито]

Ајде један насумични трилинг о краљевским министрима. Прво:
Ко је био најмлађи министар у Влади Николе Пашића која је била на власти у тренутку почетка Првог светског рата?

Можда Велизар Јанковић.

Тако је, Митке.

[Бенито]

Друго:
Који бивши краљевски министар је погинуо за време Првог светског рата?

[Бенито]

Друго:
Који бивши краљевски министар је погинуо за време Првог светског рата?

Пуковник Милан Андрејевић (1853-1916) био је министар војни у Влади Саве Грујића, 1903/4. године.
Погинуо је од авио-бомбе, 1916. године, у Драчу.

[Бенито]

Треће: 
Једна краљевска влада умало се није распала због швалерације једног министра. Који је то министар био, с ким је био у швалерској вези и о којој Влади Краљевине Србије се радило?

[sagus]

Аферу је изазвао министар Унутрашњих дела у Влади Краљевине Србије Павле Џелатовић. Био је у љубавној вези са Новком Јовановић, удовицом аустријског дипломате, која је боравила у Београду. На челу Владе Краљевине Србије био је Петар Лубара.

[Бенито]

Аферу је изазвао министар Унутрашњих дела у Влади Краљевине Србије Павле Џелатовић. Био је у љубавној вези са Новком Јовановић, удовицом аустријског дипломате, која је боравила у Београду. На челу Владе  Краљевине Србије био је Петар Лубара.

Јел ово нека пошалица?

[sagus]

Ово сам чуо од пријатеља који је завршио историју пре неких 20 година...Њега сам баш питао и он ми је дао овај одговор. На моје питање, дао ми је овај одговор и да је имао прилике да о овоме чита у неким политичким хроникама. На моје питање ко је Петар Лубара јер нисам још наишао на овај податак, одговорио ми је да је кратко био председник владе и да је због ове афере поднео оставку. Нисам додатно проверавао, али опет човек завршио историју па да му поверујем.

[Бенито]

Ово сам чуо од пријатеља који је завршио историју пре неких 20 година...Њега сам баш питао и он ми је дао овај одговор. На моје питање, дао ми је овај одговор и да је имао прилике да о овоме чита у неким политичким хроникама. На моје питање ко је Петар Лубара јер нисам још наишао на овај податак, одговорио ми је да је кратко био председник владе и да је због ове афере поднео оставку. Нисам додатно проверавао, али опет човек завршио историју па да му поверујем.

Добро, није важно. Углавном, није тачан одговор.

[Бенито]

Треће: 
Једна краљевска влада умало се није распала због швалерације једног министра. Који је то министар био, с ким је био у швалерској вези и о којој Влади Краљевине Србије се радило?

Када је краљ Александар Обреновић објавио да ће се оженити Драгом Машин, искористивши одсуство ко-краља Милана и председника Владе др Владана Ђорђевића из Србије, многи угледници су били против тог брака, поготово међу напредњацима, официрима и људима на Двору. Једини који су били оберучке за тај брак били су радикали, али не због тога што су били одушевљени избором Драге за српску краљицу, него зато што су знали да је то дефинитиван раскид сина краља са оцем краљем, њиховим архи-непријатељем ко-краљом Миланом. Али, ивер не пада далеко од кладе.
Краљ Александар Обреновић је тада морао да се ослони на радикале, али му није падало на памет да демократизује Краљевину Србију преко мере која је њему одговарала. Била му је потребна помоћ напредњака, а они су се самоукинули још 1896. године, њихов неоспорни вођ Стојан Новаковић био је посланик Краљевине Србије у Цариграду, а и већина напредњака је већ била приклоњена Влади др Владана Ђорђевића, па су као присталице ко-краља Милана испадали из комбинације.
Међутим, тада се из небуха појавио Павле Маринковић, напредњак са којим је краљ Александар Обреновић већ раскидао све везе, и син Димитрија Маринковића, познатог напредњака, бившег министра и члана Државног Савета. Павле Маринковић предложио је краљу Александру једну фузиону Владу у којој ће бити и напредњаци и радикали, и која би доцније могла прерасти у јединствену политичку странку. Овај смели, помало сулуди план о фузији две политичке странке које су важиле не само за опоненти, него и за отворене непријатеље, свега неколико недеља раније наишао би на општу спрдњу. У новонасталим околностима, то није звучало толико лоше.
Павле Маринковић успева да утиче на краља Александра Обреновића да Стојан Новаковић остане посланик Краљевине Србије у Цариграду, а свог оца Димитрија Маринковића је прогутао на место председника Државног Савета. 
Краљу Александру је хитно био потребан нови Устав, из себичних разлога, али и због инсистирања радикала на уставној владавини. И ту се умешао Павле Маринковић. Ствара се фузионашка Влада радикала и напредњака, а и заједничка изборна листа која убедљиво побеђује на изборима.
Потом је реконструисана Влада др Михаила Вујића, вођа Народне радикалне странке, у којој је опет министар просвете и црквених дела био Павле Маринковић. Али, Маринковић није био само обичан министар. Он је био, практично, вођа напредњака од јула 1900 до маја 1901. године. Постао је за кратко време највећа политичка звезда у Краљевини Србији.
Међутим, како то обично бива, звезде које нагло улете у орбиту, прве и изгоре. Један министар Вујићеве Владе, пред свим министрима, оптужио је министра Павла Маринковића да је спавао са његовом женом. Претило је да та брука, непојмљива за тадашњи пуритански Београд, који је једва прогутао Драгу Машин за краљицу, ако је уопште и прогутао, сруши не само ту Владу, него доведе у питање положај и самог краља Александра Обреновића. Углавном, да је могао да изабере гори тренутак да му се деси афера, Павле Маринковић није могао да изабере него што је био тај.
Пресудио је сам краљ Александар Обреновић. Наредио је да обојица министара одмах буду најурени са места министара, а да ако буду о томе причали у јавности, да ће остати и без државне службе. Павле Маринковић послат је у Софију на место посланика Краљевине Србије, како би био склоњен из Србије. Бивши министар војни, пуковник Милош Васић се развео од прве супруге, и отишао у провинцију у прекоманду, док се ствари не слегну.
Убиством краљевског пара Обреновића, две године доцније, на ову љубавну аферу, за коју није ни знала шира јавност, потпуно се заборавило.

[Митић]

Који високи комунистички функционер је у једном свом писму поменуо да су српски комунисти ухватили у коштац Дражу Михаиловића и заклали га зубима?

[Митић]

Који високи комунистички функционер је у једном свом писму поменуо да су српски комунисти ухватили у коштац Дражу Михаиловића и заклали га зубима?

Владимир Дедијер.

Цитат:

Уочи 1. маја 1987. Дедијер је написао једно врло оштро писмо Петру Стамболићу, у којем између осталог помиње и друге руководиоце и грехове Комунистичке партије Србије: „Бакарић заборавља да су српски комунисти ухватили у коштац Дражу Михаиловића, вођу великосрпске буржоазије и заклали га зубима. Истовремено су Бакарић и Хебранг на дан 17. априла 1941. потписали уговор са Лорковићем и Будаком о стварању Комунистичке партије Независне Државе Хрватске“.56

56 АЈ 803, 803-32, Седница Савета за заштиту уставног поретка, Анализа активности Владимира Дедијера и Јосипа Копинича, 27. новембар 1987,15–30."

-----------------------------------

Погледати стр. 522 у следећем раду Цветковића и Николића

https://istorija20veka.rs/wp-content/upl...05-524.pdf

[Бенито]

Митке, хвала Ти што си ово питање поставио, али бојим се да ће данашњи читаоци тешко разумети шта је, у ствари, проблем са овим питањем и овом расправом коју су потписали историчари Цветковић и Николић. Због низа разлога....

[Митић]

Митке, хвала Ти што си ово питање поставио, али бојим се да ће данашњи читаоци тешко разумети шта је, у ствари, проблем са овим питањем и овом расправом коју су потписали историчари Цветковић и Николић. Због низа разлога....

Мени је то било најзанимљивије што је писао Дедијер својим партијским друговима. Зато сам поставио питање, да се људи информишу.

А како стоји у том раду, Шешељ је добио пролаз у Америку на основу Дедијерових препорука.

[Бенито]

Митке, хвала Ти што си ово питање поставио, али бојим се да ће данашњи читаоци тешко разумети шта је, у ствари, проблем са овим питањем и овом расправом коју су потписали историчари Цветковић и Николић. Због низа разлога....

Мени је то било најзанимљивије што је писао Дедијер својим партијским друговима. Зато сам поставио питање, да се људи информишу.

А како стоји у том раду, Шешељ је добио пролаз у Америку на основу Дедијерових препорука.

О томе Ти и говорим. Владимир Дедијер, у тренутку смене Стамболића, стаје на страну Милошевића, због мига ЦИА-е. То је кључно да се овде схвати. Он овом реченицом убеђује другове комунисте Хрвате и Словенце да су они, српски комунисти, већи комунисти од њих и да су једино српски комунисти, чији је нови вођа Слободан Милошевић, заправо једини прави следбеници Јосипа Броза Тита и политике КПЈ. 
Најлуђе у тој целој игри је да је то тачно. 
Али, пошто су, у овом међувремену, удбаши успели да проперу памет Србима наново, данашњим Србима из овога ништа није јасно, јер они мучени мисле да је Милошевић био неки борац за српска национална права, а не комуњара кога је директно ЦИА-е довела на власт у Србији. А што вуче корене још од Ранковића и тако даље....