31-01-2026, 01:25 PM
Тужно ...
Милутин на ломачи
31-01-2026, 05:42 PM
Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић
31-01-2026, 05:51 PM
(31-01-2026, 05:42 PM)sagus Пише: https://www.youtube.com/watch?v=9LssgxP0Gmg
Ево га и на РТС је причао
А има испод и занимљивих коментара.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
31-01-2026, 07:17 PM
(31-01-2026, 05:51 PM)Шумадинац Пише:(31-01-2026, 05:42 PM)sagus Пише: https://www.youtube.com/watch?v=9LssgxP0Gmg
Ево га и на РТС је причао
А има испод и занимљивих коментара.
Један занимљив коментар испод видеа РТС-а:
"Чуди ме да нико не спомену жестоке критике “Књиге о Милутину” од стране Српске православне цркве конкретно митрополита Амфилохија Радовића, епископа Атанасија Јевтића или Данила Крстића. Књига о Милутину је један дефетистички и историјски нетачан роман једног крајње лимитираног главног јунака који не гледа даље од свог плота и Шумадије, као да Срби једино у Шумадији живе. То је апологетско дело прве ранковићевско-милошевићевске Србије које изједначава четнике и партизане, обезвредњује јунаштво и јуначка дела и тривијализује личности и догађаје".
31-01-2026, 09:37 PM
Нисам хтео раније да коментаришем, иако сам гледао ову емисију ОКО на РТС посвећену Данку Поповићу и његовом делу "Књига о Милутину", док неко не постави овде ту емисију. Препоручио бих свим заинтересованим да добро погледају ову емисију, али не како би постали фанови овог најкласичнијег примера како један народ посвоји туђе мишљење о себи самоме, и то управо оног којег је победио у рату.
Треба емисију погледати због два детаља:
1. у овој емисији налази се и архивски прилог РТВ Београд, из 1985. године, када је била прва промоција "Књиге о Милутину" Данка Поповића. На том снимку виде се многе занимљиве личности: сликар Мића Поповић, један од чувених "Симинаца" пројектованих српских интелектуалаца под титоистичком влашћу; Миодраг Булатовић, тадашњи председник Удружења књижевника Србије, један отворени и добровољни припадник Службе државне безбедности, који је многе писце винуо у незаслужене висине, али многе послао у заборав, а неке и на робију; Вук Драшковић, тада већ познати писац романа "Нож", не много жељен у овом друштву; професор Новица Петковић, са Филолошког факултета Универзитета у Београду, који је нахвалио књигу на сва уста; и Војислав Шешељ, тада тек пуштен из Зеничког затвора ("....ко преживи 12 година у КП дому Зеница, тај је прави хаџија....), мршав и неугледан, који је једини на ту промоцију "Књиге о Милутину " дошао да једе.... Крка Шешоња, боли га леви бели бубрег за муке неког тамо Милутина. Иапнако се нико из његове фамилије никада није одазивао на име Милутин.
Али, кад човек помисли да је овај архивски снимак главни квалитет емисије о делу Данка Поповића"Књига о Милутину", појављује се, ниоткуда, Роландо Блекмен.
Непризнати унук Добрице Ћосића, доктор комунистичких наука, прича како је хтео да проникне где су пориви, где су они извори на којима се напајао Данко Поповић, како би на тако супериоран начин схватио српску историју у 20-ом веку. И био је сигуран да је то био деда, јер у Шумадији, а он то много добро зна, сви Срби историју науче од деде. Али, ћорак.
Није био у питању деда - него баба!
У преводу, један српски историчар, са ФФ УБгд, чији су професори читав један век и фртаљ, иступели језике као столар турпију да објасне студентима да је највећи непријатељ праве спознаје прошлости она историја "које су причале бабе", да усхићењем констатује да је Данко Поповић открио историјске истине захваљујући баби!
Аферим Срби и само напредно!
Треба емисију погледати због два детаља:
1. у овој емисији налази се и архивски прилог РТВ Београд, из 1985. године, када је била прва промоција "Књиге о Милутину" Данка Поповића. На том снимку виде се многе занимљиве личности: сликар Мића Поповић, један од чувених "Симинаца" пројектованих српских интелектуалаца под титоистичком влашћу; Миодраг Булатовић, тадашњи председник Удружења књижевника Србије, један отворени и добровољни припадник Службе државне безбедности, који је многе писце винуо у незаслужене висине, али многе послао у заборав, а неке и на робију; Вук Драшковић, тада већ познати писац романа "Нож", не много жељен у овом друштву; професор Новица Петковић, са Филолошког факултета Универзитета у Београду, који је нахвалио књигу на сва уста; и Војислав Шешељ, тада тек пуштен из Зеничког затвора ("....ко преживи 12 година у КП дому Зеница, тај је прави хаџија....), мршав и неугледан, који је једини на ту промоцију "Књиге о Милутину " дошао да једе.... Крка Шешоња, боли га леви бели бубрег за муке неког тамо Милутина. Иапнако се нико из његове фамилије никада није одазивао на име Милутин.
Али, кад човек помисли да је овај архивски снимак главни квалитет емисије о делу Данка Поповића"Књига о Милутину", појављује се, ниоткуда, Роландо Блекмен.
Непризнати унук Добрице Ћосића, доктор комунистичких наука, прича како је хтео да проникне где су пориви, где су они извори на којима се напајао Данко Поповић, како би на тако супериоран начин схватио српску историју у 20-ом веку. И био је сигуран да је то био деда, јер у Шумадији, а он то много добро зна, сви Срби историју науче од деде. Али, ћорак.
Није био у питању деда - него баба!
У преводу, један српски историчар, са ФФ УБгд, чији су професори читав један век и фртаљ, иступели језике као столар турпију да објасне студентима да је највећи непријатељ праве спознаје прошлости она историја "које су причале бабе", да усхићењем констатује да је Данко Поповић открио историјске истине захваљујући баби!
Аферим Срби и само напредно!
18-02-2026, 04:17 PM
Нисам читао овај роман који би сигурно представљао противтежу "Књизи о Милутину", да је био одштампан током осамдесетих година двадесетог века:
ЧА-ДОБРИВОЈЕ „КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАР“, Зарија Д. Вукићевић
Међу рукописима Зарије Д. Вукићевића налази се и необични роман о борби шумадијског сељака са комунистичким поретком – Ча-Добривоје „Контрареволуционар”.
Роман прати судбину шумадијског сељака Добривоја, учесника ратова 1912–1918, након ослобођења од нациста 1944. па све до смрти. Носилац Обилићеве медаље за храброст, човек који сматра да се унутрашња и спољашња слобода српског народа не могу одвајати, у новим околностима принуђен је на лукаву борбу за опстанак породице и имања. Колективизација, стварање задруга, притварање „контрареволуционара“, бекство сина преко границе – све су то искушења која су на пробу ставила класичне вредности на којима је засновао свој живот.
Оно што овај роман чини важним јесте што те вредности нису само његове. На њима је почивао читав модерни период у историји Србије. Другим речима, ова књига, која из издеолошких разлога није могла бити објављена у време кад је написана, сведочанство је о судару тоталитаризма и српске националне и демократске идеје. Да је објављена на време, могла би се сматрати претечом Књиге о Милутину Данка Поповића.
Данас, она је сведочанство о неумрлом континуитету једног културног обрасца и идеала.
https://srpskaknjizevnazadruga.rs/shop/c...vukicevic/
ЧА-ДОБРИВОЈЕ „КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАР“, Зарија Д. Вукићевић
Међу рукописима Зарије Д. Вукићевића налази се и необични роман о борби шумадијског сељака са комунистичким поретком – Ча-Добривоје „Контрареволуционар”.
Роман прати судбину шумадијског сељака Добривоја, учесника ратова 1912–1918, након ослобођења од нациста 1944. па све до смрти. Носилац Обилићеве медаље за храброст, човек који сматра да се унутрашња и спољашња слобода српског народа не могу одвајати, у новим околностима принуђен је на лукаву борбу за опстанак породице и имања. Колективизација, стварање задруга, притварање „контрареволуционара“, бекство сина преко границе – све су то искушења која су на пробу ставила класичне вредности на којима је засновао свој живот.
Оно што овај роман чини важним јесте што те вредности нису само његове. На њима је почивао читав модерни период у историји Србије. Другим речима, ова књига, која из издеолошких разлога није могла бити објављена у време кад је написана, сведочанство је о судару тоталитаризма и српске националне и демократске идеје. Да је објављена на време, могла би се сматрати претечом Књиге о Милутину Данка Поповића.
Данас, она је сведочанство о неумрлом континуитету једног културног обрасца и идеала.
https://srpskaknjizevnazadruga.rs/shop/c...vukicevic/
27-03-2026, 12:53 AM
(18-02-2026, 04:17 PM)Митић Пише: Нисам читао овај роман који би сигурно представљао противтежу "Књизи о Милутину", да је био одштампан током осамдесетих година двадесетог века:
ЧА-ДОБРИВОЈЕ „КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАР“, Зарија Д. Вукићевић
Међу рукописима Зарије Д. Вукићевића налази се и необични роман о борби шумадијског сељака са комунистичким поретком – Ча-Добривоје „Контрареволуционар”.
Роман прати судбину шумадијског сељака Добривоја, учесника ратова 1912–1918, након ослобођења од нациста 1944. па све до смрти. Носилац Обилићеве медаље за храброст, човек који сматра да се унутрашња и спољашња слобода српског народа не могу одвајати, у новим околностима принуђен је на лукаву борбу за опстанак породице и имања. Колективизација, стварање задруга, притварање „контрареволуционара“, бекство сина преко границе – све су то искушења која су на пробу ставила класичне вредности на којима је засновао свој живот.
Оно што овај роман чини важним јесте што те вредности нису само његове. На њима је почивао читав модерни период у историји Србије. Другим речима, ова књига, која из издеолошких разлога није могла бити објављена у време кад је написана, сведочанство је о судару тоталитаризма и српске националне и демократске идеје. Да је објављена на време, могла би се сматрати претечом Књиге о Милутину Данка Поповића.
Данас, она је сведочанство о неумрлом континуитету једног културног обрасца и идеала.
https://srpskaknjizevnazadruga.rs/shop/c...vukicevic/
Зарија Вукићевић - писац, начелник Краљеве канцеларије у Београду, био у организацији Драже Михаиловића.
Извор из британског документа.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)