Цитат:Не бих рекао, у тим ситуацијама увек нагласим ''на територији данашње Србије'', док си ти овде написао само ''у Србији''.
Мало је апсурдна та поставка ''тада бановине нико није помињао'', а да се истовремено говори о унутрашњим границама које нису постојале.
Када сам написао у Србији, јасно је да мислим на територију данашње Р. Србије. Иначе, бих логично нагласио "Недићеве Србије". Мада гледано реално гро четничких снага се и налазио на територији окупиране Недићеве Србије, па и то није нека грешка када се прича о омеру снага.
Цитат:Ниси, али јасно произилази из контекста, барем мени.
Можда Вама, али то је произвољна констатација. "У другим деловима КЈ" обухвата све оне делове КЈ осим Србије.
Цитат:Ако су такође имали лош глас, зар није то паралела у смислу - симетрија?
Не може нико да порекне лош глас четника у појединим деловима КЈ, па и Србије. Тога је било. Разлика је само у "висини тог гласа". Партизани су изгубили добар део упоришта и симпатизера у ЦГ након терора који су спровели у ЦГ, Херцеговини и И. Босни. С друге стране, четницима свакако није ишао у корист покољ који су Ђурушићеве јединице направиле у Подрињу. Или убиства "партизанских породица" која су се дешавала у неким селима по Србији и Босни и сл. Ја овде само указујем на чињеницу да то није баш тако, да су партизани били на злом гласу, а четници као нека добра екипа, већ да је то варирало од регије до регије, од села до села, од бановине до бановине, итд. И у складу са тим, ту су једини или други прикупљали људство.
Цитат:Важнији су порази партизана од Немаца, били су неупоредиво већи него од четника.
Да су они ''често тражили сукобе са окупатором'', то је чињенична грешка. Прочитао сам све томове њиховог Врховног штаба до доласка Црвене армије. Не да се сукоби са окупатором не траже често, него се често избегавају, ради борбе против четника - то се увек наређује. Код њих уопште нема офанзивних планова везаних за окупатора, само одбрана и избегавање сукоба ''за сада''.
Њих су Немци тако тукли из другог разлога - због погрешне тактике. Наиме, били су герила а проглашавали су тзв. слободне територије, које су аутоматски постајале границе фронта, а герила нема шансе у фронталном рату. То се понављало више пута, са ужасним последицама.
То није радила ни герила у Совјетском Савезу.
Зашто су то радили? Због рекламе - да се чује за њих у свету.
Немачке операције и усташки масакри који су следили, или одмазде стотину за једнога, нису доводиле до повећања бројног стања партизана - напротив, због тога су им се јединице расипале.
То што пишеш радили су на територији данашње Србије 1941, али условно, јер су само хтели да увуку четнике у сукобе са окупатором, тј. нису они тражили те сукобе.
Слажем се са Вама да је њима рат за четницима био приоритет и да су у складу са тиме избегавали сукобе са Немцима, усташама, итд. То су и директиве које је Ј. Броз давао директно својим потчињенима. Али се не слажем да је тражење сукоба са окупатором чињенична грешка. Јасно је да је КПЈ итекако тражила сукобе са окупатором, ради придобијања нових бораца. Како другачије објаснити нереално стварање слободних територија које су јасно имале за циљ да изазову реакцију окупатора. Па онда разне диверзије и напади на патроле, са циљем да се изазове реакција окупатора (одвођење у логоре, стрељање, паљење села, прогон становништва које нема где, него право у герилу на коју прву наиђе, итд.). Па имамо организоване напада не Италијане у ЦГ, који су заузврат палили села и стварали на тај начин избеглице подробне за укључивање у партизанске јединице. Или рецимо Козара је типичан пример изазивања непријатељске реакције у смислу придобијања нових војних снага. О томе постоје такође бројна сведочанства и директиве врха партије потчињеним комадантима. Нисам баш сигуран да су им се јединице после тога распадале. Долазило је до осипања током рата и код партизана и код четника, али за разлику од четника, партизани нису имали проблем да изазову репресију да би им пар преживелих попунило празан ред у војсци. То је битна чињеница.
Цитат:Није у питању хијерархија, већ оно прво - немогућност да се зада одлучујући ударац. Како су нпр. четници могли да савладају партизански Загребачки корпус, када се налазио на усташкој територији?
Четници су током већег дела рата држали већи део територија настањен Србима, више од тога није било могуће.
Ја опет сматрам да је ово друго у питању и то због следећег. Четници нису могли да униште Загребачки корпус, али коначни ударац сигурно не би био уништење Загребачког корпуса, већ уништење партизанске главнине, пролетерских бригада и Врховног штаба. Врховни штаб и Тито су се сво време рата (до оног одласка Броза у Бари после Дрвара) кретеао и налазио на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне, те на територији Средње и Западне Босне. А то су све териротије са великим процентом (добрим делом и већинским процентом) српског становништва. Ако се осврнемо на пропале операције по питању Бихаћке републике (када је изгледно могао да се зада коначан ударац комунистима) и огромних пропуста приликом битке на Неретви, онда је јасно да много тога у тој хијерархији није било уредно и добро.
Цитат:Дакле, и у Пољској и Чехословачкој су проглашени победницима, а бројно стање било им је симболично. Чак и да је било нула свело би се на исто.
Понављам, на војном пољу партијско мешање само шкоди, као и у свакој струци - а ма колико мало да је било партизана на крају рата, није играло улогу. Да није било ни јдног, Совјети су за сваки случај водили оне усташе заробљене на Стаљинграду са собом.
Не слажем се да је бројно стање комуниста у Пољској било симболично, иако је покрет генерала Коморовског био далеко надмоћнији. Али поготово у оним граничним деловима Пољске ка СССР-у постојао је велики број комуниста. За Чехословачку се слажем. Међутим, мислим да нисте најбоље разумели мој цитат:
Цитат:да је војно устројство показало већу надмоћ од партијског у тадашњим оквирима не би партизани ни имали шансе да се на крају рата прогласе победницима, јер би били разбијени већ раније.
.
Мој упис се односи на тадашње окриве у КЈ. Значи на државу састављену од много народа, међусобно издељених на разноразне идеолошке стране. Значи то није Пољска са јасном националном већином или Чешка и Словачка са јасном националном већином, већ земља у коме се три народа и три вере кољу до максимума. У таквом односу снага очигледно да војно устројство није дало резултате које је требало. ЈВуО је у Словенији постојала само симболично, док је партизански покрет успео да окупи око себе највећи део словенске гериле, укључујући и антикомунистичке делове, чије су водеће фигуре током рата ликвидирали, а људство задржали. Изгледа да је тај рад "на терену" више давао резултата код партизана, него код четника из простог разлога што је то било време идеологије, а не војске. Значи обичан народ није хтео да буде пуки војник у строју, него да буде елемент једне нове идеологије, једног новог устројства и то је оно што је КПЈ лажно (као и што је комунизам у својој основи лаж) понудила народима широм КЈ, а који су то прихватали. Не треба заборавити да је 90% партизанске војске долазило из српског народа и поред очигледног антисрпског деловања КПЈ. Војна хијерархија јесте сигурно надмоћнија у односу на партијску на бојном пољу, али на политичком ни приближно није тако ефикасна, а управо је политика та која је решила грађански рат у КЈ. И сами сте написали:
Цитат:Зашто су то радили? Због рекламе - да се чује за њих у свету.
А такво размишљање је резултат надмоћи политичке хијерархије над војном у партизанским редовима. Прочитали сте сигурно много више докумената од мене, па мора да Вам је познато да понекад ни партизанским комадантима (тада већ мање-више искусним борцима) понекад није било јасно зашто се од њих тражи да изврше неки задатак, који је са војног аспекта био сулуд подухват, али су они ти углавном извршавали. Значи, параметри мерења који се користе у Пољској (или Грчкој, у којој су комунисти бројчано били надмоћнији, али су ипак изгубили) не могу бити пренесени на КЈ, јер је конфигурације државе далеко другачија. Значи, ја овде не кажем да је партијско устројство генерално боље од војног, али мислим да је партијско устројство у оним околностима у КЈ дало веће резултате, него војно.
Приде, Совјети јесу са собом водили усташе, али сигурно те усташе не би могле да уведу комунизам у КЈ да у земљи није постојала јака база. А не треба да заборавите да је границе Србије на Дрини тада покушало да пробија неколико десетина хиљада партизана из правца Босне, Санџака и Црне Горе. Значи, није то била само шака јада, већ у том тренутку релативно озбиљна војна формација, која то сигурно не би била, да је на време уништена.
Цитат:Не бих рекао. Прихватам сваку аргументовану критику. Ако докажеш да је партијско устројство у војсци боље од војног, и то ћу прихватити.
Поздрав!
Ја сам аргументовао своје тврдње на начин за који ја мислим да је адекватан. Прихватам и Вашу контра-аргументацију, али не прихватам да ме неко жигоше као поборника комунистичке и љотићевске идеологије. Не можете некога, ко се не слаже са Вама у некој тврдњи, да аутоматски означите као особу потпалу под утицај комунистичке литературе (што код мене сигурно није случај), јер овде смо на форуму да дискутујемо и размењујемо мишљења,а не да се играмо лова на вештице.
Поздрав.
