[Громовник]

Како је радио током рата, како је био својеглав, ничију није слушао и уважавао, и како је водио сопствени рат, тако је прошао и завршио. Жао ми је само оних које насамари, превари и поведе са собом у сигурну смрт, а који је за разлику од њега, на такав начин нису заслужили.

Да, Дража је имао проблема јер му Црногорци окренуше леђа чим је постало "густо", међутим он је јасно рекао да никаквог покрета војних трупа ка Словенији неће бити, посебно не уз усташе и Немце. За цивиле се сложио да их треба евакуисати, што је Павле и урадио, а зашто је после и сам са својом војском пребегао усташама то ваљда најбоље објашњава његов карактер. Тако да је ка та "два противника" он сам кренуо у сусрет, нико га није терао, бејаше убеђен да му то нису противници, већ браћа која ће га пропустити кроз своју територију на лепе очи, па им зато и изађе на чистину Лијевча Поља са све војском, где су могли лако да га окруже и униште. И то све поред своје живе браће која су се и даље борила на другој обали Врбаса.

Срамно је брате бежати са бојног поља и сопствене територије чим наиђу надмоћније снаге, посебно кад ти је наређено да останеш и да се бориш. А Црногорци су се током рата показивали једино кад су били надмоћнији, тј. кад су Италијани били уз њих. Чим су остали сами, одмах их је хватала "манија бекства" са бојног поља, што ће рећи да им је борбена вредност била никаква. Цели рат су се изговарали на недостатак овога, онога, увек су каснили за акцију, и увек су у њој подбацивали, од Неретве до заједничких покрета и дејстава при крају рата. Е зато кад се реквирирала стока, и кад је требало да се једе, увек су били први.

Срамно је брате поред своје непредате војске ићи и потписивати споразуме са усташама, највећим Српским крвницима, поред сопствене браће које се боре, гледати само како побећи и извући се. Далеко срамније је положити оружје пред усташама и завршити живот у Јасеновцу, жив печен, него храбро, са пушком у руци, међу својима, бранећи свој дом и свој народ.

[Вук92]

Громовниче они који су се борили на Лијевче пољу и падинама Козаре нису били кукавице никако, нити неко ко се уздао ''у браћу усташе''. Зар те није срамота што тако неозбиљно тврдиш да су људима који су се од 1941. борили прса у прса са усташама по Фазлагића кули, Борчу, Бјелимићима у Санџаку и осталим мјестима, били ''браћа'' усташе. Зар није поп Радојица Перишић опалио пушку док су остали гледали и трпили зулум. Из Црне Горе је за вријеме устанка против усташа у Херцеговини, стизао велики број људи који су своју храброст исказали у многим борбама. У Фазлагића кули приликом напада устаника на то усташко упориште, погинуо је Жарко Радовић из Бањана. Усташе су са његовог тијела откинуле главу и хвалили се са њом, да су одјескли главу Црногорца. На сваки помен имена Црногорца херцеговачким усташама се ледила крв у жилама. То ја нисам измислио то ти је једноставно тако.
Ако је Дража био против повлачења са Њемцима и усташама ка Словенији, што онда не спомињеш Ђујића и његове који су такође утекли пут Словеније, са Њемцима и сви спасили главе. Чинили су касније гро српске емиграције. Ко је ту кога издао???
Мени је још више жалије, него теби људи који су кренули са Павлом, а свакако нису заслужили да заврше нечасно. Нешто си ти грдно заратио са Црногорцима

[Николај]

У регуларној војсци неки канцеларијски миш изда наредбу која, не знам како била глупа и бесмислена, без поговора се извршава. У герилском, герилски ђенерал изда најопштију наредбу, тј. општи правац у коме његови подређени имају дјеловати, а они сами на терену, који они (а не неко удаљен стотинама километара) најбоље познају, и према томе доносе одлуке и врше борбена дјеловања. Према томе, флексибилност у функционисању, иницијатива и самоиницијатива, различите су ко небо и земља кад је у питању герила наспрам регуларне војске.

Лупаш ко Максим по дивизији. Шта, у регуларној војсци се не доносе усмена наређења, на терену, у току борбе, по сопственој иницијативи? И нормално да ће наређења без поговора да се извршавају, то је војска, није кућни савет.

[Милослав Самарџић]

Какав ауто плав, какав Голф, каква фронтална војска?

Никад у своме животу нијесам чуо за тај израз. Постоји регуларна војска и "нерегуларна", углавном герилска, герилско-револуционарна, хајдучија, разбојници итд.

Постоји фронтални напад, бочни, заобилазни итд.
То је врста тактичког маневра, који море извршити регуларна војска, а могу и цивили, на примјер ђедови из сеоске страже, који немају везе са било каквом војском.

---

Не знам ђе се командант тад борио, ал' добро. Командант је имао проблема и у своме главном штабу тад, јер је пола његови команданата било за то да се иде ка Словенији, а друга пола није ни сама знала куд да се иде.
Срамно полагање оружја није, након крваве битке, против два противника у исто вријеме, који су били бројно, оружано и на сваки други начин, јачи, са тенковима и авионима, против пушака, као и с тиме да су четници са собом вукли силни народ, рањене и болесне. Ниђе везе.

Да је Павлова војска била без цивила, вјероватно би се пробили даље, а да су успјели доћи до Лике, вјероватно би изашли би са Ђујићем и Јевђевићем.
Срамотно је на такав начин говорити о томе. Павле је живот завршио, жив печен, као Србин од највећи српски душмана. Што се тиче предаје Дражине војске, па пола је прешло Титовцима.
Толико о томе да се једни храбро боре, а други срамно предају.

Ти и твоји подаци.
Одакле црпиш све то, леба ти?
Нпр. Павле јесте био без цивила. Сви цивили су месец дана раније - пре Лијевча Поља - пребачени на северну обалу Саве, на старање Дрљевићу и НДХ. Било је око 2.000 цивила.
Што се тиче предаје ''пола Дражине војске'', само један корпус је прешао у партизане, 2. вардарски.

[Громовник]

Громовниче они који су се борили на Лијевче пољу и падинама Козаре нису били кукавице никако, нити неко ко се уздао ''у браћу усташе''. Зар те није срамота што тако неозбиљно тврдиш да су људима који су се од 1941. борили прса у прса са усташама по Фазлагића кули, Борчу, Бјелимићима у Санџаку и осталим мјестима, били ''браћа'' усташе. Зар није поп Радојица Перишић опалио пушку док су остали гледали и трпили зулум. Из Црне Горе је за вријеме устанка против усташа у Херцеговини, стизао велики број људи који су своју храброст исказали у многим борбама. У Фазлагића кули приликом напада устаника на то усташко упориште, погинуо је Жарко Радовић из Бањана. Усташе су са његовог тијела откинуле главу и хвалили се са њом, да су одјескли главу Црногорца. На сваки помен имена Црногорца херцеговачким усташама се ледила крв у жилама. То ја нисам измислио то ти је једноставно тако.
Ако је Дража био против повлачења са Њемцима и усташама ка Словенији, што онда не спомињеш Ђујића и његове који су такође утекли пут Словеније, са Њемцима и сви спасили главе. Чинили су касније гро српске емиграције. Ко је ту кога издао???
Мени је још више жалије, него теби људи који су кренули са Павлом, а свакако нису заслужили да заврше нечасно. Нешто си ти грдно заратио са Црногорцима

Баћовић је насамарен од стране Ђуришића, који је први и ступио у контакт са Секулом Дрљевићем који му је гарантовао безбедност преко НДХ. Негде сам прочитао да су они били и у родбинским везама.

Што се Ђујића тиче, и за њега важи се повукао без команде, али је његова ситуација била далеко драматичнија с обзиром да се Динарска дивизија нашла окружена и одсечена, далеко од главнине трупа. Иако је и он имао избеглице, опет није преговарао са усташама, нити је положио оружје пред њима.

Што се Црногораца тиче, нијесам се ја одвојио од њи' но они од мене а како су се борили у Другом светском рату, нек' им је на част

[Felix]

Што се Ђујића тиче, и за њега важи се повукао без команде, али је његова ситуација била далеко драматичнија с обзиром да се Динарска дивизија нашла окружена и одсечена, далеко од главнине трупа. Иако је и он имао избеглице, опет није преговарао са усташама, нити је положио оружје пред њима.

... већ је смело ударио по средини комунистичке дивизије крчећи себи пут и то тако силно да нису знали шта их је задесило.

Да, то јесте разлика између јунака и кукавице.

[Вук92]

Истина је да је Павле Ђуришић одвео Црногорске и Херцеговачке четнике на касапницу, јер је слијепо вјеровао Дрљевићу да ће га тек тако пустити кроз територију НДХ. Или је био наиван или је нешто друго било у питању, не бих знао.
Рече Милослав да је Павле био без избјеглица и рањеника, што је тачно јер их се отарасио прије Лијевча поља, сходно споразуму са Дрљевићем.
Громовниче кажеш '' како су се борили у Другом свјетском рату нек им је на част''. Е па извини, али стиди се ријечи!
Ево Милослава овдје, па га позивам да каже како су се борили поједини Црногорци, а зна он на коју бригаду мислим. Та бригада је била непосредно под Врховном командом, а у оперативном смислу под командом Оперативних јединица источне БиХ. Нису били под командом Ђуришића, али их је он повео са собом и доживјели су шта су доживјели.
Громовниче брате ја Павла не браним, далеко од тога. Сматрам да није требао никакве споразуме да склапа са Дрљевићем и усташама. Због тог његовог споразума, многи су страдали ни криви ни дужни. И када је склопио споразум, онда га је прекршио и ископао себи јаму....не схватам његово понашање, да ли је то неко очајничко понашање... Касније је он спремио себи један одред, покупио најбоље оружје и кренуо да се пробија кроз комунистички обруч. А овамо остадоше храбри Херцеговци и остали Црногорци. Остави их Павле да се сами сналазе, а повео их је са собом.

[Милослав Самарџић]

Да, Вучедолска бригада, одлична!
Када је реч о територији данашње ЦГ, Вучедолска, Пљеваљска и Бококоторска бригада - касније корпус - били су међу најбољима уопште. Исто тако, биле су бројније него што је било прописано за бригаде, Вучедолска чини ми се 850 људи, Пљеваљска до 1.500.
Занимљиво је да све три ове јединице нису биле под Ђуришићевом командом до самог краја - негде до октобра 1944.
Са Ђуришићем су кренули и Калаитови и Рајлићеви - 1. и 2. милешевски корпус, затим део Дринског корпуса, као и део Романијског, онда и херцеговачки четници. У Босну је стигло око 6.000 војника и око 2.000 цивила. Било би занимљиво установити колико је било Ђуришићевих, с обзиром на све побројане јединице.

[Вук92]

Из извјештаја од 14. 03. 1944 год. види се да је Вучедолска бригада имала 1035 бораца. У свакодневним тешким борбама ова бригада је изгубила велики број људи, па је на Лијевче поље стигло свега око 200 бораца. Колико је било са Ђуром Иветићем не знам, ал' вјероватно доста више од Вучедолске.

[Игмански Четник]

Нека је ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА ХЕРЦЕГОВЦИМА!

[Николај]

Црногорске јединице су заслужне за уништење муслиманске милиције у Чајничком, Фочанском, Пљеваљском и Бјелопољском срезу, и то је највећа корист коју су Срби за време рата имали од њих. Што наравно, није мало.

[херцеговац]

Громовниче они који су се борили на Лијевче пољу и падинама Козаре нису били кукавице никако, нити неко ко се уздао ''у браћу усташе''. Зар те није срамота што тако неозбиљно тврдиш да су људима који су се од 1941. борили прса у прса са усташама по Фазлагића кули, Борчу, Бјелимићима у Санџаку и осталим мјестима, били ''браћа'' усташе. Зар није поп Радојица Перишић опалио пушку док су остали гледали и трпили зулум. Из Црне Горе је за вријеме устанка против усташа у Херцеговини, стизао велики број људи који су своју храброст исказали у многим борбама. У Фазлагића кули приликом напада устаника на то усташко упориште, погинуо је Жарко Радовић из Бањана. Усташе су са његовог тијела откинуле главу и хвалили се са њом, да су одјескли главу Црногорца. На сваки помен имена Црногорца херцеговачким усташама се ледила крв у жилама. То ја нисам измислио то ти је једноставно тако.
Ако је Дража био против повлачења са Њемцима и усташама ка Словенији, што онда не спомињеш Ђујића и његове који су такође утекли пут Словеније, са Њемцима и сви спасили главе. Чинили су касније гро српске емиграције. Ко је ту кога издао???
Мени је још више жалије, него теби људи који су кренули са Павлом, а свакако нису заслужили да заврше нечасно. Нешто си ти грдно заратио са Црногорцима

Један забиљежен долазак Црногораца на Берковиће при офанзиви усташа је плаћен од народа у живој стоци која је отјерана за Црну Гору. Да Дабрани нису имали стоке да плате помоћ, они не би ни дошли.

Та брука се и дан данас спомиње.

Није ми јасно толико бусања и гордости код наших сународника!? Када им се наведе овај примјер они одмахују руком.

Истина је да је Дража очекивао Ђуришића на Неретви док је овај палио и пљачкао Рашку (наравно чистио муслиманску милицију), што тада није било ни потреба ни преча.

А гдје је рођен поп Радојица Перишић?

Очигледно си нешто побркао!

Поп Радојица Перишић је рођен у селу Казанци код Гацка.

А и племе Бањана је дискутабилно, јер их је Црна Гора приграбила тек послије Берлинског конгреса.



Стару Црну Гору чине четири нахије: Катунска, Љешанска, Ријечка и Црмничка. Свака од њих се дијели на племена:

Катунска нахија има девет племена: Цетиње, Његуши, Ћеклићи, Бјелице, Цуце (Веље и Мале), Озринићи (Чевљани), Пјешивци (Горњи и Доњи), Загарач (Горњи и Доњи) и Комани (Комани у ужем смислу и Бандићи);

Љешанска нахија у недовршеном племенском груписању има "племена": Дражевина, Градац и Буроње;

Ријечка нахија има пет племена: Косијери, Добрско село, Цеклин (Горњи и Доњи), Љуботињ (Горњи и Доњи), Грађани,

Црмничка нахија се дијели на: Подгор, Дупило, Брчели, Сотонићи, Глухи До, Лимљани и Бољевићи.

Брате мој добри,
мора се мало прво нешто прочитати па улазити у дискусију.

А Даре је мало претјерао са оним 'браћа'.

[Громовник]

Нек је слава и част свим храбрим Црногорцима који се јуначки борише и дадоше животе своје за Краља и Отаџбину!

На жалост, у питању су само часни изузеци. Црна Гора се у Другом светском рату ставила на страну црвене Совјетије, уместо братске Србије, па је тако партизанима дала неке од најбољих команданата, Арса Јовановића и Пека Дапчевића, док су се националној опцији приклонили неодлучни Станишић и својеглави Ђуришић, који нанесоше више штете него користи. И чим је загустило, опет су Црногорци у Дражином главном штабу издали, одвојили се и водили рат на своју руку. "Издајници" је преблага реч за њих.

[Ратко]

Нек је слава и част свим храбрим Црногорцима који се јуначки борише и дадоше животе своје за Краља и Отаџбину!

На жалост, у питању су само часни изузеци. Црна Гора се у Другом светском рату ставила на страну црвене Совјетије, уместо братске Србије, па је тако партизанима дала неке од најбољих команданата, Арса Јовановића и Пека Дапчевића, док су се националној опцији приклонили неодлучни Станишић и својеглави Ђуришић, који нанесоше више штете него користи. И чим је загустило, опет су Црногорци у Дражином главном штабу издали, одвојили се и водили рат на своју руку. "Издајници" је преблага реч за њих.

Нису изузеци. Хиљаде црногорских Срба дале су животе за Краља и Отаџбину. Комунисти су били далеко од бројчане преваге у Црној Гори, а то што су од јесени 1943. доминирали великим њеним делом, пре свега је заслуга лошег вођства и племенске свести становништва. Многи су у периоду четничке доминације чували комунистичке илегалце из рођачких, комшијских и људских обзира. То је било врло распрострањено, а комунисти, разуме се, нису имали сличну праксу. Наравно, комунисти су у Црној Гори имали много јачу базу него у Србији, па су се и фактори који су општијег типа (важе за целу земљу) више одразили на ситуацију у Црној Гори. То се пре свега односи на промену савезничке политике и оно што је пратило: огромна војна и пропагандна помоћ комунистима.