[Мргуд]

Овом приликом не претендујем да осмислим филм „Ужичка република“, јер се не може осмислити са уметничког аспекта, то није уметничко дело. Овом приликом се питам, јер сам згранут, јер сам повређен, јер су повређени многи људи у Србији, наша деца, који је то болесни мозак у Јавном сервису (РТС) одлучио да прикаже тај сурови, чисто политички филм, баш 17.01. 2014. године

Комнен Коља Сератлић

http://www.pogledi.rs/zasto-rts-i-danas-...republika/

Овај чланак је смешан. Овакве чланке уопште не би требало користити у смислу некакве аргументације против Тита и његових "подвига".

Погледајте нпр. ово:

Додуше не спомиње да је он тај народ и војску оставио, да је побего са Никшићког аеродрома у авиону пуном злата.

Па управо су овакве ствари комунистичка ратна пропаганда којом су после рата и даље троване масе. Не треба свако ни да се бави анти-комунистичком аргуменатацијом.

[Милослав Самарџић]

Мргуде,
овде видимо рампу између зграда, што значи да граница пролази кроз град. Погледај на ГуглЕрт и видећеш неколико таквих градова на Француско Шпанској граници. Један од њих је Ирун-Хендај где је сликано.

Изволи покажи ми који се то град налази на самој граници Словеније и Аустрије.

На слици се види рампа и са једне стране се види зграда. Не знам како си ти дошао до закључка да се са обе стране виде зграде и да се ради о неком граду. Ако погледамо некадашње прометније граничне прелазе видећете да су на сваком ницале мање и веће зграде са разним занатским радионицама. Погледајте стару границу Шентиљ у ком је стању данас и шта се све налазило тамо некада.

Значи, овде је у питању да ли је уопште неки град на слици (што се са слике не може очитати) или обични гранични прелаз изграђен на прометној цести.
Имаш Мурек у Штајерској одмах уз границу. Мост је граница, а са друге стране моста имаш исто насеље у Словенији. То ми је некако најочитији пример. А таквих насеља имаш још уз Драву од Штајерске ка Корушкој.

И опет да додам, по ношњама видимо да ово није никаква граница између Аустрије и Југославије (предратна), већ вероватно као што ти кажеш нека француско-шпанска граница.

А зашто одбацујеш податак да је на слици/сликама Стојановић? Мислим да је то најважнији податак, а не где су сликани.

[Милослав Самарџић]

Радио Београд 2, 29. јануар 2015, 9 часова, емисија ''Демократски без муке''.
Аутор: Душанка Петровић
Гост: Милослав Самарџић
Тема: Годишњица Светосавског конгреса и 12. епизода документарног филма ''Краљевина Југославија у Другом светском рату'' (са звучним инсертима из епизоде)

[Бенито]

Добро ти нису заказали у четири ујутру, па да причаш о мрешћењу шарана.

[Милослав Самарџић]

Добро ти нису заказали у четири ујутру, па да причаш о мрешћењу шарана.

Јел си слушао? Има и твој глас тамо.

[Милослав Самарџић]

Ал да видиш који бункер... У приземљу радија уђе се у лифт, који иде на доле... у неки бетон, ваљда два спрата. А има и још. Онда кроз неки дугачак ходник, па се затворе дупла врата а све тапацирано. Нема шансе да ту чујеш дал се заратило, и сл. Тако да није чудно што је ''Мрешћење шарана'' ишло док су падале бомбе 1999...

[Vlad Alekš]

Tema je ekstraordinarna! To je već 70 godina od kongresa, je li da? Može li negde da se nađe snimak emisije? Ili neki transkript?

[Милослав Самарџић]

Биће ускоро на Јутјубу, поставићи овде.

[Бенито]

Студији за снимање емисија у којима си био, постојали су откад је зграда Радио Београда настала. Можда је само нека модернизација рађена скорије.
Драма Аце Поповића Мрешћење шарана, или тачније њен наслов као метафора, настала је као пишчево сећање на један догађај. Наиме, Радио Београд је недељом ујутру имао емисију о риболову, пре рата, наравно. Тог јутра, 6.априла 1941. године, у емисији је гостовао један стручњак за риболов и говорио о мрешћењу шарана, које је актуелно у то доба године. Видео си где су та студија. Радио Београд, наравно, није гађан , јер је требао Немцима кад заузму Београд. Тако да водитељ и овај стручњак уопште нису чули први талас бомбардовања, рано ујутру, него су наставили и завршили емисију. Сви који су још могли да чују радио чудили су се шта се догађа. Народ је причао:" Немци бомбардују Београд, а ови причају о мрешћењу шарана."
Тако је заправо Аца Поповић дошао на идеју за наслов драме која означава људе, народ или власт која се бави секундарним, неважним темама, док се судбоносне ствари за националну историју догађају испред њиховог носа.

[Вукашин Петковић]

Радио Београд се до 06. априла 1941. године налазио у згради Академије наука у Кнез Михаиловој улици, на петом спрату, зграда је погођена приликом немачког бомбардовања и целокупна фонотека радија је уништена.

[Бенито]

Користили су оба простора.

[Милослав Самарџић]

Студији за снимање емисија у којима си био, постојали су откад је зграда Радио Београда настала. Можда је само нека модернизација рађена скорије.
Драма Аце Поповића Мрешћење шарана, или тачније њен наслов као метафора, настала је као пишчево сећање на један догађај. Наиме, Радио Београд је недељом ујутру имао емисију о риболову, пре рата, наравно. Тог јутра, 6.априла 1941. године, у емисији је гостовао један стручњак за риболов и говорио о мрешћењу шарана, које је актуелно у то доба године. Видео си где су та студија. Радио Београд, наравно, није гађан , јер је требао Немцима кад заузму Београд. Тако да водитељ и овај стручњак уопште нису чули први талас бомбардовања, рано ујутру, него су наставили и завршили емисију. Сви који су још могли да чују радио чудили су се шта се догађа. Народ је причао:" Немци бомбардују Београд, а ови причају о мрешћењу шарана."
Тако је заправо Аца Поповић дошао на идеју за наслов драме која означава људе, народ или власт која се бави секундарним, неважним темама, док се судбоносне ствари за националну историју догађају испред њиховог носа.

Нешто смо помешали и ти и ја. У овој згради, Хиландарска 2, пре рата било је нешто сасвим друго, што су комунисти конфисковали и после ту ставили радио.

[Милослав Самарџић]

Користили су оба простора.

Мислиш и ове подруме у Хиландарској?

[Бенито]

Наравно.
У Општој ниси обратио посебну пажњу на Радио Београд. Познато је да је већина Срба за рат сазнала преко радија. Има доста сведочења о томе.
То значи да су имали посебне услове за прављење програма, независно напајање струјом и различите начине преноса сигнала.
Иначе, занимљива су тема. Посебно за Априлски рат, пошто се нико тиме није бавио.

---

Ајде, окачи емисију.Нема код њих на сајту.