[Vlad Alekš]

Tema je ekstraordinarna! To je već 70 godina od kongresa, je li da? Može li negde da se nađe snimak emisije? Ili neki transkript?

[Милослав Самарџић]

Биће ускоро на Јутјубу, поставићи овде.

[Бенито]

Студији за снимање емисија у којима си био, постојали су откад је зграда Радио Београда настала. Можда је само нека модернизација рађена скорије.
Драма Аце Поповића Мрешћење шарана, или тачније њен наслов као метафора, настала је као пишчево сећање на један догађај. Наиме, Радио Београд је недељом ујутру имао емисију о риболову, пре рата, наравно. Тог јутра, 6.априла 1941. године, у емисији је гостовао један стручњак за риболов и говорио о мрешћењу шарана, које је актуелно у то доба године. Видео си где су та студија. Радио Београд, наравно, није гађан , јер је требао Немцима кад заузму Београд. Тако да водитељ и овај стручњак уопште нису чули први талас бомбардовања, рано ујутру, него су наставили и завршили емисију. Сви који су још могли да чују радио чудили су се шта се догађа. Народ је причао:" Немци бомбардују Београд, а ови причају о мрешћењу шарана."
Тако је заправо Аца Поповић дошао на идеју за наслов драме која означава људе, народ или власт која се бави секундарним, неважним темама, док се судбоносне ствари за националну историју догађају испред њиховог носа.

[Вукашин Петковић]

Радио Београд се до 06. априла 1941. године налазио у згради Академије наука у Кнез Михаиловој улици, на петом спрату, зграда је погођена приликом немачког бомбардовања и целокупна фонотека радија је уништена.

[Бенито]

Користили су оба простора.

[Милослав Самарџић]

Студији за снимање емисија у којима си био, постојали су откад је зграда Радио Београда настала. Можда је само нека модернизација рађена скорије.
Драма Аце Поповића Мрешћење шарана, или тачније њен наслов као метафора, настала је као пишчево сећање на један догађај. Наиме, Радио Београд је недељом ујутру имао емисију о риболову, пре рата, наравно. Тог јутра, 6.априла 1941. године, у емисији је гостовао један стручњак за риболов и говорио о мрешћењу шарана, које је актуелно у то доба године. Видео си где су та студија. Радио Београд, наравно, није гађан , јер је требао Немцима кад заузму Београд. Тако да водитељ и овај стручњак уопште нису чули први талас бомбардовања, рано ујутру, него су наставили и завршили емисију. Сви који су још могли да чују радио чудили су се шта се догађа. Народ је причао:" Немци бомбардују Београд, а ови причају о мрешћењу шарана."
Тако је заправо Аца Поповић дошао на идеју за наслов драме која означава људе, народ или власт која се бави секундарним, неважним темама, док се судбоносне ствари за националну историју догађају испред њиховог носа.

Нешто смо помешали и ти и ја. У овој згради, Хиландарска 2, пре рата било је нешто сасвим друго, што су комунисти конфисковали и после ту ставили радио.

[Милослав Самарџић]

Користили су оба простора.

Мислиш и ове подруме у Хиландарској?

[Бенито]

Наравно.
У Општој ниси обратио посебну пажњу на Радио Београд. Познато је да је већина Срба за рат сазнала преко радија. Има доста сведочења о томе.
То значи да су имали посебне услове за прављење програма, независно напајање струјом и различите начине преноса сигнала.
Иначе, занимљива су тема. Посебно за Априлски рат, пошто се нико тиме није бавио.

---

Ајде, окачи емисију.Нема код њих на сајту.

[Мргуд]

Мргуде,
овде видимо рампу између зграда, што значи да граница пролази кроз град. Погледај на ГуглЕрт и видећеш неколико таквих градова на Француско Шпанској граници. Један од њих је Ирун-Хендај где је сликано.

Изволи покажи ми који се то град налази на самој граници Словеније и Аустрије.

На слици се види рампа и са једне стране се види зграда. Не знам како си ти дошао до закључка да се са обе стране виде зграде и да се ради о неком граду. Ако погледамо некадашње прометније граничне прелазе видећете да су на сваком ницале мање и веће зграде са разним занатским радионицама. Погледајте стару границу Шентиљ у ком је стању данас и шта се све налазило тамо некада.

Значи, овде је у питању да ли је уопште неки град на слици (што се са слике не може очитати) или обични гранични прелаз изграђен на прометној цести.
Имаш Мурек у Штајерској одмах уз границу. Мост је граница, а са друге стране моста имаш исто насеље у Словенији. То ми је некако најочитији пример. А таквих насеља имаш још уз Драву од Штајерске ка Корушкој.

И опет да додам, по ношњама видимо да ово није никаква граница између Аустрије и Југославије (предратна), већ вероватно као што ти кажеш нека француско-шпанска граница.

А зашто одбацујеш податак да је на слици/сликама Стојановић? Мислим да је то најважнији податак, а не где су сликани.

Ја о особама са слике нисам ни дискутовао. Стварно не знам ко је на слици. Само одбацујем тврдњу да је ово негде са некадашње југословенске границе.

Што се тиче особа, то Ви већ са овим налогом ватхр продискутујте. Нисам компетентан за то.

[Милослав Самарџић]

Ватра сигурно неће поверовати да ли је то Стојановић.
Оригинали су и даље у Нишу: Стојановић их је дао свом другу комунисти, а он Динчићу, који их је скенирао и вратио. Тај друг је рекао Динчићу да је на свим сликама Стојановић онај са брковима.

[Милослав Самарџић]

Радио Београд 2, 29. јануар 2015, 9 часова, емисија ''Демократски без муке''.
Аутор: Душанка Петровић
Гост: Милослав Самарџић
Тема: Годишњица Светосавског конгреса и 12. епизода документарног филма ''Краљевина Југославија у Другом светском рату'' (са звучним инсертима из епизоде)

Ево емисије на Јутјубу:
https://www.youtube.com/watch?v=Pd_sDr64FUM

[ватхра]

Ватра сигурно неће поверовати да ли је то Стојановић.
Оригинали су и даље у Нишу: Стојановић их је дао свом другу комунисти, а он Динчићу, који их је скенирао и вратио. Тај друг је рекао Динчићу да је на свим сликама Стојановић онај са брковима.

Ја сам се фокусирао на слику која је наводно на југословенској граници, и доказао да то није случај. Ради се о професионалној новинској фотографији. Мене занима како је та слика дошла до вас? Било би ми чудно да је дошла као оригинал.

Што се тиче осталих слика и Стојановића, нисам анализирао да ли је то он, а не знам ни чему је то битно. На знам зашто би, иако не знам његов пут од Шпаније, било спорно што је био интерниран у Француској?

[Милослав Самарџић]

Па управо сам написао. Дао ми је Динчић, њему Стојановићев друг, који му је рекао да је Стојановић тај са брковима. У питању се четири слике. Такође му је рекао да је то када су долазили из Француске у Југославију. И да је то прелазак границе. Које - Бог зна. И небитно је.

[Милослав Самарџић]

Јел Ви негирате да је Гестапо доводио комунисте у Југославију?