Оцена Теме:
  • 9 Гласов(а) - 4.56 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

27. март 1941: Зашто?
#71

Замолио ме Аца Недић, праунук Милана Недића, да пренесем овај текст:

Поводом годишњице "Пуча 27 марта и све учесталијим нападима на личност и дело генерала Милана Недића осећо сам потребу да напишем неколико аутентичних редака о упозоравању и самом деловању генерала недића пред сам рат и за време рата које су се односиле на заштиту Српскога народа.

Милан Недић, у времену од 1. септембра 1941. године па до 1. октобра 1944. године у више махова обраћао се српском народу преко београдске радио станице и говорио на народним скуповима. Садржина тих Недићевих говора чине сјајан прилог за историју и расветљавају многе догадјаје. Од тих говора ја овде у целости преносим његов говор од 27. марта 1944. године:

ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ ФАТАЛНОГ СИМОВИЋЕВОГ ПУЧА ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ МИЛАН НЕДИЋ СРПСКОМ НАРОДУ

“Браћо Срби и сестре Српкиње!
На предвечерју смо 27. марта, тужне трогодишњице нашег пропадања и сталног изумирања. 27. марта пре три године, појавио се највећи демон српског народа, његов гробар и његов најљући непријатељ – Душан Симовић. Он је једним безумним актом самовољно, збацио закониту власт са једном групом политичких малоумника официра и у року од десет дана упропастиоо једну велику државу, Југославију, од 275.500 км. Са 16,5 милиона становника.
Прогласио се претседником владе; преторијански, јаничарски, самозвано почео да кроји капу држави, коју су милиони њених градјана својим великим жртвама и крвљу створили.
Ко га на ово овласти? Краљ – не! Народ још мање. Шта је хтео овим чином? Да послужи своме народу – Боже сачувај! Него туђину: Енглезима, Американцима, Совјетима, сваком ђаволу само не Србији и Српству.
Цео је његов рад основан на лажи и превари: и пуч, и прокламовање пунолетства Краљевог, брига за монархију и Краља, за демократију и удружену опозицију. Све, све сама обмана. Он је не мислећи на последице увалио Југославију у рат, па побегао. Он генералисимус наше војске бегунац са бојног поља, оставио је војску и народ самом себи да сносе последице једног безумног подухвата, авантуристичког и неурачунљивог. Довео је земљу у рат, па побегао и он и влада. Њему је била преча жена, ташта, свастика, кћи и зет но судбина народа и државе. Пометао их је у државне авионе и одневши и народно злато, побегао право на меке душеке удобних лондонских хотела.
Тај гробар српског народа и Југославије после трогодишњег ћутања – повампирио се. Тога суманутог човека поново су извукли Енглези на трагичну позорницу судбине српског народа. Треба српски народ да да још милиона жртава. Што да се пролива фина енглеска крв, кад може српска сељачка. И зато су позвали старог плаћеника Душана Симовића, да им буде на помоћи.

СИМОВИЋ ЈЕ СВЕ ПРОКОЦКАО

Симовић се није питао ни 1941: шта ће бити од српског народа? Још ће мање данас када му је понестало благо. Његова луда политика прокоцкала је све: народ, државу, небројене жртве, велике материјалне и културне вредности. Он се не запита: Шта ћемо добити у накнаду за то?
Каква је то политика која од готовог прави вересију? Каква је политика која жртвује све, која баца у смрт милионе својих најбољих синова, да би повратила оно што смо већ имали и што нико није угрожавао?
Последица ове безумне политике данас сносимо сви ми, који смо остали на дому и она наша несрећна деца у заробљеништву.
Зашто? За кога толика крв? За чији рачун толике патње? За кога толике сузе мајки, удовица и сирочади? За кога толики гробови опојени и неопојени? ЗАР ЗА ЕНГЛЕЗЕ? ЗАР ЗА АМЕРИКАНЦЕ? ЗАР ЗА БЕЛОСВЕТСКЕ ЈЕВРЕЈЕ СТАЉИНОВЕ?!!!
Ето, браћо и сестре, те и такве благодети донео нам је Душан Симовић 27. марта 1941. године, он и његови пучисти.
Ми смо ту несрећу могли пребродити без жртава, или ако не сасвим без жртава, а оно са минималним.
Ми смо могли остати неутрални до данашњег дана, па да нас глава не заболи. Ја сам ово казао усмено и писмено меродавнима још 1940. године као министар војни у влади Цветковићевој. Улазак у рат сматрао сам као најгоре, најкобније решење: прорекао сам расуло Југославије и њену пропаст, а српски народ да ће платити цео цех ове ратне пустоловине.
Немачка је имала особитог интереса да Југославија буде и остане неутрална, јер је својом неутралношћу спречавала Англосаксонце да Балкан постане поприште рата.
Српски народ и Југославија ступањем у рат ризиковали су све да изгубе, а ништа да не добију. Ето, ту просту и јасну истину нису видели ни Душан Симовић ни наши политичари, који су само желели да се дочепају власти, па коштало шта коштало народ и државу.

НЕМАЧКА ЈЕ ТРАЖИЛА ОД НАС НЕУТРАЛНОСТ

Наш народ сам је прозрео сву ову перфидну енглеску политику, која га је увлачила у рат не за његове интересе, но за енглеске. Зато рат 1941. није ни личио на раније ратове. Зато ни српско оружје није дошло до изражаја и српски народ преварен и издан од својих водја, који га кукавички напустише, положио је оружје. ОН НИЈЕ ИМАО РАЗЛОГА ДА СЕ БОРИ СА НЕМАЧКОМ, КОЈА МУ ЈЕ БЕЧКИМ ПАКТОМ 25. МАРТА ТЕ ГОДИНЕ ДАЛА СВЕ ГАРАНЦИЈЕ ЗА ЊЕГОВ ОПСТАНАК, ЗА ЊЕГОВУ ТЕРИТОРИЈАЛНУ ЦЕЛОКУПНОСТ, ЗА ЊЕГОВУ СИГУРНУ БУДУЋНОСТ! Шта је Немачка тражила од Срба? Само да буду мирни, да гледају своја посла, да се не мешају у обрачуне великих сила, да буду неутрални. За такво наше држање нама је у овом страшном рату био обезбеђен миран живот, осигурана слобода, па чак нам је обећан и излаз на Бело море преко Солуна. Ово нам Енглези као Словенима никада не би дали, нити ће нам дати икад. Уз то била нам је пружена могућност да извозећи вишкове својих призвода и сировина, упознамо благостање какво српски народ никада раније није имао. Да смо сачували државу, да смо остали изван рата, данас би по своме политичком значају и економској снази другу песму певали.
Што се не угледасмо на Турску. Како је она и колико мудро поступила и свој народ спасла од ужаса рата за ове три године.
Зар смо ми морали први да улетимо у рат и без икаквих уговорених обавеза са ма ким, и то сами самцати, голи као прст, кад је стајало Немачкој на расположење незапослених 200 прворазредних победоносних дивизија, које су нас смлатиле за десет дана.
Ето то је висока политика великог мужа Душана Симовића и његове удружене опозиције. Али српски народ платио је и плаћа ову несрећну политику својих великих мужева својом кожом. Стотине хиљада Срба нема на овом белом свету, а пали су ради једног партиског погрешног рачуна, вођени једним демоном српског народа.


ПЕРФИДНОСТ ЕНГЛЕСКЕ ПОЛИТИКЕ

Енглеска политика и даље је остала перфидна према српском народу. Њој је српски народ служио за поткусуривање; кад није имала кога при руци да нахрани своје крвожедне савезнике бољшевике, она је најрадије давала српске главе у замену за енглеске и пила српску крв, место енглеске. Њој се дала прилика 22. јуна 1941. године да нас искористи. Њена политика, њена пропаганда, њени агенти ЈЕВРЕЈИ и наши одроди, англофили, гурнули су српски народ у буну противу Немаца, који су победоносно напуштали Србију ради борбе са Совјетима.
Енглези су измислили Народно партизански ослободилачки рат, преваривши националце да са комунистима нападну окупатора. Резултат је био поразан. Та англобољшевичка спрега коштала је Србију прескупо.
Побуна је била угушена, Србија разорена, многа огњишта угашена. Симовић и компанија не запиташе се: Како је народу? За чији рачун ми ово радимо? Не, они напротив и преко радиа и преко летака и преко својих гласоноша викали су и уз гусле певали, уваљујући све више наш народ у несрећу.
Енглеска политика нам је нанела велику несрећу и тиме што је обмањујући наш народ разбијала наше националне редове, рушила нашу народну слогу. Она је хтела да нас још једном употреби као слепо оружје своје политике. Зато је Енглеска раније толико хвалила Дражу Михаиловића, гледајући да га искористи за своје себичне рачуне. Зато су од стране Енглеза најбољи српски родољуби стављени под слово “З”, мучки убијани и тиме стварани предуслови грађанског рата, као да се мало несрећа сручило на српски народ, па је требало још да доживи и страхоте грађанског рата. Напади на српске оружане одреде, који служе само Србији и Српству, такође су дело те подмукле пропаганде.

У СЛОЗИ ЈЕ СПАС

Али, они који су се заносили или се још увек заносе енглеским пријатељством виде сада и наличје тог њиховог англофилства. Ваљда је и њима сада јасно да је њихова безумна акција била од суве штете по српски народ. Сада би требали да и они увиде да у вери у властиту снагу и народној слози лежи наш спас.
Кад Дража није хтео да даје Енглезима онако и онолико колико су они желели, просто су га одбацили као исцеђен лимун. У енглеској рачуници појавио се нови фактор несрбин Јосип Броз звани “Тито”. Њему су се Енглези више зарадовали но Дражи, (кога су послали у архиву), бацили у старо гвожђе.
Ударили су у бубњеве и таламбасе и затрубили на све стране производећи га, као некад Дражу, и за генерала и за маршала, дајући му и злато, оружје и муницију, правећи му чапраз-диване, шаљући му делегацију генерала па чак и лордовских синова на поклоњење.
Зашто све ово, кад је Тито бољшевик и непријатељ енглеског капиталистичког поретка? Он треба моментално да спасава ситуацију, да не лете енглеске главе на европским бојиштима. Боље је југословенске, односно српске. И Тито је данас једини миљеник Енглеске.
Енглези веле, њему ћемо дати све, јер се он бори противу Немаца место нас. Нека гину други што да се пролива аристократска плава енглеска крв. Енглези ће И даље ратовати памећу, а други крвљу и мртвим главама.
Код Енглеза је све на продају и образ и част и поштена реч и гаранција – СВЕ. Јуче су уздизали Дражу, данас му вичу доле. Пре су Краља Петра и његову југословенску владу ковали у звезде, злоупотребљавајући лондонски радио позивајући Србе да устану на оружје. Сад им не треба ни Краљ ни југословенска влада. Зато је она сад “велико зло”, банда авантуриста и гомила реакционера. Сад су све и сва Тито и његов комитет. Пре су обећали Краљу Петру Југославију и престо. Сад му веле: после рата народ ће се изјаснити хоће ли монархију и Краља. А то гласање треба да припреме Јосип Броз и његове крволочне банде, којима треба да приђе српски народ.
Југословенску владу јуре по разним континентима земаљске кугле. Сад дају југословенско злато банди Титовој, а терају из државе оне који су по њиховом диктату приредили 27. март 1941. године пуч и упропастили народ и државу. Ето то је енглеска перфидна политика, то је енглеска захвалност, то је енглеска правда и поштење. Та Енглеска каже да се бори за сутрашњи бољи свет, за правду, и човечанство.
Због те и такве Енглеске српски народ страда, проређује се, гине, стално је у животној опасности, стално лебди између живота и смрти.
Ето таква је енглеска политика са својим трабантима код нас упропастила Југославију и српски народ.

СРПСКИ НАРОД ЛЕБДИ ИЗМЕЂУ ЖИВОТА И СМРТИ

Ја вам ову жалосну повест нисам испричао да вас уплашим, али сам казао отворено и истинито: Српски народ лебди између живота и смрти. Само још један погрешан корак, па нас може ђаво однети. Стога је дванаести час да се манемо свога личнога, да не мислимо на наше личне интересе, личне амбиције, партиске лудорије. Па шта ће бити у будућности не водећи рачуна о садашњости, него да мислимо шта нам ваља радити да останемо живи. НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ МИСЛИТИ САМО НА СРПСКИ НАРОД, НА ЊЕГОВО СПАСЕЊЕ И ОПСТАНАК. Мислити својим мозгом и ићи за својим народним интересима. Не слушати са стране никога, не поводити се ни за ким.
Од Енглеза и осталих немамо шта очекивати до несреће и преваре. Морамо се поуздати само у се. Морамо бити начисто с тим да је Краљ енглески заробљеник и да мора говорити и радити како му Енглези нареде. Та његова наређења, савети и поруке изнуђени су силом, па за нас не важе. Народ мора сам себе спасавати и бирати пут којим ће ићи.
Ми Срби сви смо за Краља и монархију, па нам не треба у том погледу поруке ни лекције.
Нећемо служити никакву нову владу пучистичку Симовићеву, ни ортачку Симовић-Титову. Симовић је демон српског народа и његов гробар, а несрбин Броз звани Тито, највећи крвник откако српски народ постоји. А пошто наши непријатељи виде да српски народ неће са Титом у “ослободилачку партизанску Титову војску” то измишљају нову фирму ради требљења српског народа делећи га на монархисте и републиканце, али ће и ту коначно насести. Ми вичемо у сав глас: Ми Срби, ми смо монархисти.
И ове ће године трајати рат, а ко зна да ли ће се завршити и идуће. Зато сви Срби ма где били морају се држати ових начела:
1. Сачувати што више српских глава; не лити српску драгоцену крв узалуд;
2. Свом Српству матица је Мајка Србија;
3. НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ СРПСТВА ЈЕ КОМУНИЗАМ - Њега треба требити из српске народне њиве, без милости до краја.
4. Највећи је душманин српског народа онај који дели Србе на ма какве фракције, партије или фронтове. Сви Срби морају бити у једној јединственој фаланзи, окупљени у СВЕСРПСКОЈ ЛЕГИЈИ. Сви Срби сложно, братски на окуп, да се спасавамо сами.
5. За све Србе насушна је потреба да свуда чувају ред, мир и рад. Сваки дан проведен у миру ојачава СРПСТВО и чува га за будућност.
6. Остати миран до краја рата. Уједињен српски народ не може ништа изненадити ни у грађански рат увући. Ово је најбитније.
7. Свуда организовати српске оружане јединице противу комуниста уз помоћ немачку и са њима лојално сарађивати свуда. Веру српску православну и прадедовску чувати и штитити као највећу српску драгоценост.

Ја сам сигуран, драга браћо и сестре, да ћете ме разумети. Трогодишње искуство нас је много чему научило. Уверен сам да више нико неће српски народ ни залудети ни преварити. Имајте на уму, сада долази највећа борба и највеће искушење; енглеска победа у Европи била би у ствари бољшевичка победа. Бољшевизам куца на врата европска. ЕВРОПУ БРАНИ НЕМАЧКА! Капитулација Бадољеве Италије показала је каквим страшним борбеним снагама располаже Немачка. Многи ће се тешко преварити ако хоће неко решење јер би то решење имало да проспе море енглеске и американске крви, а то неће ни Енглези ни Американци. Јер ко би држао колоније? Ко би владао половином света? Ко збирао богатства земаљске кугле? Отуда су они готови да испуне све захтеве Стаљинове само да и даље тече крв туђих војника и народа а не њихова. Посао је посао – веле они.

ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ

Из овога историског места, из белога града Београда, бастиона унесрећеног Српства, на домаку плаве Авале, тог вековног споменика српског јунаштва и мучеништва, у име нашег опстанка поручујем вам:

Господ Бог хоће да ми сами будемо ковачи своје судбине. Дошао је тренутак да се оствари и духовно и материјално јединство српског народа. Оно мора да буде српско вјерују свију нас, да једнако мислимо и радимо и не доживимо више 27. март 1941. године.
Један је непријатељ пред нама: ЕНГЛЕСКО-ЦРВЕНА АЖДАЈА – ТИТО и сви они који се иза њега крију и Србе требе. Заборавимо све заблуде и лутања. Удримо сложно против њих сви Срби ма где били и српским се крстом крстили. Нема двојбе, бирајмо: Спас или пропаст. Ако продужимо овако разједињени и разривени, сигурно ћемо пропасти; ако се сложимо, спасћемо се, јер су Бог и правда са нама.
ПОМОЗ БОЖЕ ДА СЕ СРБИ СЛОЖЕ!
ЖИВЕО СРПСКИ НАРОД!”- завршио је Ђенерал Милан Недић свој говор.

ОБРАЋАЊЕ ЂЕНЕРАЛА МИЛАНА НЕДИЋА СРПСКОМ НАРОДУ
ПОВОДОМ ТЕРОРИСТИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА

24. априла 1944. године

„Ето нам њиховог Ускрса, у црно завијеног Београда..."

Дижем глас против ових просвећених Вандала што су за овај злочин изабрали највећи хришћански празник у години.

Београде, наш бели граде, теби говорим и тебе питам: што си тако жалостан? У црном руху си, у плачу, у тешким сузама!

Зар сада када се пролеће буди, кад се животу радује мало и велико, небо и земља?

Знам, шта ти је Београде, мученички граде, тугујеш и нећеш се скоро зарадовати и забелети. О Ускрсу, највећем хришћанском празнику дошли су ти у походе просвећени Вандали, веле твоји савезници и пријатељи из Енглеске и Америке, дођоше на крилатим чудовиштима, ваздушним тврђавама, да те виде: да ли ти је тешко трогодишње ропство, које робујеш њих ради по њиховом наговору и савету. Дођоше да ти честитају светле празнике Христовог васкрсења јер су и они хришћани и бацише на твој бели град ускршња јаја, бомбе од 1.000 и 2.000 килограма, да те поздраве и осоколе, јадни мој бели граде.

И шта ово би?

Место радости и „верност за верност", приредише ти ову црну поворку, црне сватове, све мртвац до мртваца у дугам редовима, на стотине. Ко су ти мртви што у овој тужној поворци лагано путују на вечни починак? Твоја деца. Шта они коме нажао учинише? Никоме ништа. Сви су се они радовали васкрсу Христовом и у његовом васкрсу гледали свој.

Зар баш на Ускрс, кад је Христос опростио роду људскомраспеће своје на крсту? Зар Енглези и Американци, наши савезници, у које си ти Београде имао веру, њима се клео, у својој безазлености плео за њих џемпере и чарапе, рукавице и шалове? Зар они немају милости данас да ти опросте и да те поштеде, да бар на Ускрс злехуди залогај на миру поједеш, јадни мој бели граде! Ко су ови, што их данас пратимо вечној кући? Чујте страшну историју: деца и мајке из општинских породилишта у Крунској улици које је било понос Београда, деца из дечјих обданишта из Звечанске улице; чујте даље: мирно београдско становништво са Бајлонове пијаце, Александрове улице, Каленића гувна и толико друго. Ви ме гледате раширених зеница, јер знате да ту нема ни војничких објеката ни немачких станова, а камо ли шта друго. Они, просвећени Вандали, нису ни гађали војничке објекте, они су, јадна браћо моја, гађали вас, мирну и недужну децу, жене, старце, ваше мирне домове без одбране! Питате зашто? Да вам утерају памет у главу. Да вам кажу да не верујете никоме. Да у будуће гледате само своја посла, а не да се мешате у велику светску политику. Да гледате своје интересе и не тражите пријатеље тамо где их не можете наћи. И Енглези и Американци су вам очито казали, тукући вас страховитом казном најтежих бомби 16. априла 1944. год., да сте на погрешном путу. Све што сте желели, о чему сте сањали и говорили: да дођу наши Енглези, догодило се. Ето дошли су вам и донели су вам крваве дарове, вама и целом српском народу. Пре неки дан напујдали су Тита да улети у Србију, и два округа, ужички и краљевачки, опљачка до голе душе, пороби и побије. Ви сте и после тога товорили: неће нас Енглези. Пет пута англосаксонци бомбардују Ниш. Три пута Никшић, а ти бели мој граде, у јадној лудој самообмани велиш: неће нас Енглези. Верујеш ли и данас да тебе неће? Наши савезници ти шаљу Црнце и Кинезе као пилоте да ти покажу да је данас век трговине, да нема милосрђа, нема опроштаја. Ти, Београде, ипак верујеш да то није истина, да ти то подмеће пропаганда. Ево, сад видиш жртве твоје лакомислености, жртве твоје заблуде, твога наопако схваћеног патриотизма. Свима више верујеш, верујеш којекаквим белосветским изелицама, а себи, својима и свом рођеном не верујеш. Колико је твојих синова, пуних ината и пркоса, претило рођеној браћи својој: „кад дођу наши". За све су ти и такви имали више симпатија него за свој народ, за своју децу. Та њихова лажна уста кога нису окаљала и оговарала. Таквим београђанима нису добра ни она јуначка деца наша, онп соколови хероји, што својим млађаним животима бране и Србију и Београд и падају за отаџбину по Голији, Јавору, Чемерну, губећи животе у љутим окршајима са бандитским хордама Титовским, плаћеницима Енглеским. Обиђоше ли ови ту децу на бојишту или у болници? Донесоше ли им понуде?

Запиташе ли: децо наша, боли ли вас ране, што их задобисте нас ради?

Њихове очи блуде у бесконачну даљину и траже прекоморске пријатеље, а ниподаштавају браћу своју. Ево дошли су нам пријатељи.

ЕТО НАМ ЊИХОВОГ УСКРШЊЕГ ДАРА. У ЦРНО ЗАВИЈЕНОГ БЕОГРАДА.

Мој бели граде, отрезни се!

Гледај своју тешку и претешку несрећу!

Помози себи, па ће ти и Бог помоћи.

Остави се ината и севапа.

Пригрли своје, оно ти је најбоље, најрођеније, јер је твоје.

Не тражи по свету пријатеља, јер га нема, не тражи брата другде већ брата по српском млеку.

Воли српски народ и за њега се жртвуј, не за Енглезе, Американце, Совјете.

Ни у тикви суда, ни у странцу друга и брата.

Гледајте ове невине жртве што стиснутих зуба леже пред вама.

Они су неми протест противу свих наших грехова, заблуда и ината.

Хајте, брат уз брата, сестра уз сестру, сви у једно коло.

Чујте и запамтите: ове Ускршње жртве биће освећене. Јер за то вапије Божја правда. Освета ће бити страшна казна Бога живога за недела људска, за ове невине жртве!

Ја протестујем у име Српске Владе, пред Богом, српским народом, и целом светском јавношћу: што су Енглези и Американци, „наши савезници", због којих смо изгубили слободу и државу и већ поднели тешке жртве у крви, бомбардовали Београд, и толико још нових жртава му причинили, онај Београд који је страховито страдао због њих 6. априла 1941. године.

Дижем глас против свих просвећених Вандала што су за овај злочин изабрали највећи хришћански празник у години.

Клањам се пред свима невиним жртвама и зовем све београђане да се врате самима себи, мајци Србији и Српству, на њих само да мисле јер као што видите у свету, браћо, нема љубави.

Слава жртвама енглеско-америчког терора, мученицима нашег мученичког Београда!

Живео српски народ!

Живела мајка Србија!

Ово су само неки од цитата које је генерал Милан Недић као апел упутио народу Српском за време голготе која је задесила наш народ и саму Србију, па самим стим апелујемо на надлежне органе Србије да се расправа око регабилитације генерала убрза а и да се пожитивно реши.

У Бгд.1.4. 2015.год. А. Недић праунук генерала Милана Недића
Одговори
#72

Овим писмом нисмо ништа ново добили.
Има ту ноторних истина које нико нормалан не спори.
Но, постоји друга страна те истине, која је занемарена у говору. Да је ђенерал Недић ту истину изговорио, био би стрељан.

Ако се све сабере, савршено је јасно да су трагични српски фактор комунисти који су се се везали за аустроугара Тита, који је даље преко старих аустроугарских заштитника Енглеза унишио Српску државу.

Немци су били толико добри да је сва ратна штета која је "нам" је удељена после рата износила вредност 1/4 вредности бакра коју су извукли из Бора. Војску смо им, како и приличи нижем народу, хранили. ИТД.

И БУДАЛИ ДОСТА.

Све остало су историјске неминовнсти, које нису ексклузивне само у српском случају.

Признајем, за мене је изненађење да ама баш нико није реаговао на дописе г. Громовника. Да сведемо на суштину његов "езоповски језик", г. Громовник сматра да је зло Србије устанички покрет ЈВуО на челу са ђенералом Драгољубом Михаиловићем.

Цитат: Нимбус Пише:
Ето, на основу искуства, мени се чини да би нас поцепали горе него што су нас овако поцепали. То је тако, УЧИ НАС ИСКУСТВО, ма колико ја глуп био а ти паметан.


Јел'де? Па шта их је то спречавало, рецимо, 1999. да нас бомбардују тепих системом и да овде не остане камен на камену? И шта их то спречава да нас управо сада, у овом тренутку нападну са свих страна, пошто смо јелте окружени НАТО, и да заврше с нама једном за свагда, кад нас већ толико мрзе?
(НАПОМЕНА: Ништа их није спречавало, али нас нису тако бомбардовали, па им хвала на томе. Истина, јесу у неколико случајева, али ми треба да се запитамо зашто су то радили. И јесу нас бомбардовали СВИМ ЗАБРАЊЕНИМ СРЕДСТВИМА, па и осиромашеним уранијумом, за који јелте није доказано да је штетан, сем што се број карцинома од тог времена умногостручио)

(Јуче 05:59 PM)Нимбус Пише:
Чим је Хитлер напао СССР, наши комунисти би исто поступили како су поступили. Доказ је што су поступили тако. Шта би утој ситуацији наши цариници радили и како би нешто спречили, стварно не знам.


Значи, кажеш комунисти би исто поступили као што су поступили - кренули би да пале архиве и пљачкају благајне општина по Србији, да вешају угледне домаћине и убијају по селима, а наши жандари и војници би седели и све то - гледали? 5+5
(НАПОМЕНА: То, да смо остали верни тројном пакту? Или како? Да се ДМ није побунио?)

Добар си.

Ово је такав пронацистички испад г. Громовинка, да ја ту даље немам шта да додајем. А ви се преиспитајте. Дакле, пимсени смо, те знамо читати како је написато.
Одговори
#73

Елем цитираћемо застрашујућег моћника који кад прича личи на ПЕТРА ПАНА

Г. Хитлер је толико детињасто добродушан био, да не само да је великодушно понудио Србији неутралност, већ и пола Грчке приде, закључно са Солуном. Ово зато што се бојао НОВОГ СОЛУНСКОГ ФРОНТА КАО ЂАВО КРСТА Ами, будале, не хтедосмо...

Но, да не препичавам, ево Хитлеровог говора при којем му мед цури из свих рупа које је поседовао...
::::

Адолф ХИТЛЕР:
Зашто сам бомбардовао Југославију


У свом говору пред Рајхстагом, 4. маја 1941. године вођа Рајха, Адолф Хитлер, после почетних, истина великих успеха нацистичке солдатеске, је посланицима образлагао своје виђење ратних операција, али и образлагао разлоге за почетак рата...
За наше читаоце одабрали смо део говора који, из Хитлеровог угла, даје опис почетка рата на Балкану, образлаже одлуке нацистичке Немачке да нападне Југославију, и даје своје разлоге за то...

Берлин, 5 маја (ДНБ)
Председник немачког Рајхстага, рајхс-маршал Херман Герннг, отворио је јучерашњу седницу Рајхстага следећим говором:
"Отварам седницу Рајхстага.
"Господо посланици...

о ГОВОР ВОђЕ РАЈХА
- Посланици, чланови немачког Рајхстага,
У времену у коме дела значе све, а речи мало, није моја намера да пред вас, као изабране претставнике немачког народа, излазим чешће него што је то неопходно потребно...
* * * * * * * * * * *
...Ви се сећате, чланови Немачког Рајхстага, објављених докумената из Ла Шаритеа, у којима је откривен покушај да се већ у зиму 1939/40 од Балкана направи ново ратно поприште. Главни аранжери тога подухвата били су тада г. Черчил, Халифакс, Даладје, Пол Рено, генерал Веган и генерал Гамлен.

Како се из ових аката видело, рачунало се с могућношћу да се у случају успеха овог атентата против мира на југоистоку Европе може мобилисати око 100 дивизија за интересе Енглеске. Нагли слом у мају и јуну прошле године отстранио је привремено ове планове. Али већ ујесен прошле године почео је г. Черчил поново да овај проблем уноси у област својих планова. Што је овај покушај постао сада тежи, било је то због тога што је у међувремену и на Балкану настала промена, кад је променом у Румунији ова држава дефинитивно отпала од Енглеске.

Нова Румунија под вођством генерала Днтонеска повела је искључиво румунску политику без обзира на наде британских ратних интереса. Притом се морало рачунати и са држањем Немачке.

Када данас говорим о овом питању, желим да прво дам кратак приказ циљева немачке политике према Балкану, каква ми је била пред очима и какву смо се трудили да постигнемо:

1) Немачки Рајх није заступао на Балкану — већ годинама — никакве територијалне нити себичне политичке интересе, то јест Немачки Рајх у питањима територијалних проблема и унутрашњих односа у овим државама није био заинтересован ни из каквих егоистичких разлога.

2) Немачки Рајх се трудио да баш са тим државама буде везан уским привредним везама и да њих продуби. Али то није лежало само у интересу Рајха, него и у интересу ових земаља. Јер, ако се игде народне привреде двају трговачких партнера паметно допуњују, то је случај између балканских држава и Немачке. Немачка је индустриска држава и њој су потребне животне намирнице и сировине. Балканске државе су пољопривредне области које имају сировина, а којима су потребни индустриски продукти. Самим тим пружала се могућност необично плодног изграђивања међусобних привредних односа. Кад су енглески или чак и амерички кругови у томе хтели да утврде неоправдано продирање Немачке кроз Балкан, то је било колико глупо толико и безобразно уображење. Јер свака држава своју ће привредну политику изграђивати по својим народним интересима, а не по интересима туђих јеврејско-демократских капиталиста који немају корена. Како Енглеска тако и Америка могу да се у овим областима појаве у најбољем случају као продавци, али никада као купци. Личи међутим само национално-привредној ограничености капиталистичких демократа да уображавају како дуже времена могу постојати државе које су обавезне да купују код некога код кога нити желе нити могу куповати.

о НЕМАЧКА И БАЛКАНСКЕ ДРЖАВЕ

Немачка није само продавала балканским државама, него је ту била и највећи купац, и то најсталнији и најсолиднији купац који је производе балканског сељака плаћао радом немачког индустриског радника, а не вараличким валутама и девизама које већ ионако годинама пате од хроничног обезвређивања.

Зато није било чудно што је, као што већ поменух, Немачка била највећи трговачки партнер балканских држава. То због тога није лежало само у немачком интересу него и у интересу балканских народа, и само чисто капиталистичко оријентисани мозгови јеврејских демократија могли су тврдити да, ако једна држава другој држави лиферује машине тиме влада другом државом. У самој ствари то владање могло је у најбољем случају да буде међусобно, штавише пре се неко може одрећи машина него животних намирница и сировина, те је према томе партнер који за своје машине добија жито или сировине везан можда више него онај који прима индустриске производе.

Не! У овоме послу није било ни победиоца ни побеђенога, него је било само ортака и Немачки Рајх националсоцијалистичке револуције сматрао је за част да буде поштен ортак, што ће рећи да поштеном, солидном робом плаћа, а не демократским вараличким папирима.

У погледу тога Немачки Рајх је — ако се уопште жели говорити о политичким интересима — имао само један интерес, то јест да свог трговачког партнера види унутрашње здравог и снажног. Према тим циљевима, у овим земљама не само што је долазило до све већег просперитета него се појављивало и све веће међусобно поверење.

о УНОШЕЊЕ НЕМИРА У УМИРЕНУ ЕВРОПСКУ ОБЛАСТ

Утолико је била већа жеља Черчила, који жели да изазове пожар у целом свету, да прекине овај мирољубиви развој и да, узимајући на себе бесправно и дрско потпуно безвредносна британска обећања, британске гаранције, итд. унесе у ову умирену европску област елементе немира, несигурности, неповерења и најзад сукобе. Он је добио притом потпору од свих оних опскурних елемената који стоје под британским утицајем било привредно, било апстрактно, те су били спремни да интересе својих народа запоставе жељама својих материјалних или духовних наредбодаваца.

Тим гарантијама прво је била уловљена румунска држава, а затим, пре свих, Грчка. Да иза тих гаранција није уопште било никакве праве снаге нити праве помоћи, него да је било у питању само то да се државе заведу на странпутицу у корист политике британских интереса, то се досад свакако довољно могло доказати. Румунија је своју гарантију, која је њу намерно имала да отуђи од осовинских сила, морала горко да плати.

Грчка, којој је ова гаранција најмање била потребна, такође се показала спремна да, угађајући енглеском позиву, своју судбину веже са судбином оних који су давали новац и налоге њеноме краљу. Јер ја морам још и данас — верујем да сам дужан историској истини, да направим разлику између грчког народа и оног танког слоја поквареног вођства, који је био инспирисан краљем, енглеским послушником, а мање се бринуо о правим задацима вођења грчке државе него о циљевима британске ратне политике.

Ја сам ово искрено жалио. За мене као Немца, који сам већ својим васпитањем у младости као и у току евог каснијег живота осећао најдубље поштовање за културу и уметност једне земље, из које је као прве једном блеснула светлост лепоте и достојанства човечјег, било је врло тешко и горко да посматрам такав развој, а да против тога ништа не могу предузети. Ми смо захваљујући актима нађеним у Ла Шаритеу сазнали о махинацијама оних снага које су раније или касније морале одвести Грчку само у неизмерну несрећу.

о НАМЕРА ЕНГЛЕСКЕ ДА СЕ УТВРДИ НА БАЛКАНУ

У касном лету прошле године господину Черчилу је пошло за руком да платонске гарантије дате Грчкој у главама извесних кругова тако супстанцира, да се из тога може извести читав низ повреда неутралности. У првом реду тиме је била погођена Италија. Због тога, она се нашла побуђеном да у октобру 1940. поднесе грчкој влади предлоге и гарантије које су изгледале погодне да учине крај овом стању које је за Италију било неподносиво.

Стојећи под упливом британских ратних хушкача, грчка влада је једноставно одбила овај захтев, а тиме је нарушен мир на Балкану. Рђаво време, снег, олује и кише заједно — то морам признати ради историске правичности — с нарочито храбрим отпором грчких војника, дали су атинској влади довољно времена да размисли о последицама своје несрећне одлуке и да потражи могућност разумног решења ове ситуације.

Немачка, у тихој нади да ће можда ипак на неки начин моћи да допринесе разјашњењу овог питања, са своје стране није прекинула своје односе са Грчком.

Ја сам пак већ тада, из осећања дужности, пред целим светом морао указати на чињеницу да нећемо скрштених руку посматрати поновно остварење старе идеје о солунском фронту из времена Светског рата. На жалост, моја опомена да ће Енглези, па ма где да покушају да се у Европи утврде, бити од наше стране бачени у море, није довољно озбиљно схваћена. Тако смо у току ове зиме могли посматрати како је Енглеска све више настојала да искористи ове базе у циљу образовања једног таквог новог солунског фронта. Отпочело се са изградњом аеродрома, створиле су се прве потребне копнене организације у убеђењу да ће се заузимање тих терена у датом тренутку врло брзо спровести. Најзад се отпочело са транспортом ратног материјала за једну армњу која се, према схватању г. Черчила, могла пребацити у Грчку чак за неколико недеља.

Као што сам већ приметио, ово није измакло нашој пажњи. Ми смо читав овај карактеристични подухват пажљиво и месецима пратили и били смо уздржљиви. Неуспех, који је претрпела италијанска армија у Северној Африци услед техничке надмоћности непријатеља у оклопним колима, довео је најзад г. Черчила до убеђења да је сада дошао тренутак да се ратно поприште из Либије пренесе у Грчку. Наредио је да се транспортују још постојећи оклопни одреди, као и пешадијске дивизије које су се састојале углавном од Аустралијанаца и Новозеланђана и био је убеђен да сада може предузети онај замах који ће једним ударцем изазвати пожар на Балкану.

Г. Черчил је тиме учинио једну од највећих погрешака у овоме рату.

Како сумња о намери Енглеске да се утврди на Балкану није више била могућа, предузео сам потребне кораке да и са немачке стране, потез за потезом, на овом за нас тако важном простору спремимо нове снаге, које су биле потребне да би могли онемогућити одмах свако недело овог господина. Овде морам изричито констатовати да ово није било уперено против Грчке. Сам Дуче није ме никада умолио да му за овај случај ставим на расположење макар и једну немачку дивизију. Он је био убеђен да ће, с наступањем лепог времена, борба против Грчке у сваком случају брзо довести до успеха. Ја сам био истог мишљења. Према томе, приликом наступања немачких снага није се радило о помоћи Италији против Грчке, већ о једној мери предострожности против британског покушаја који је ишао за тим да се искоришћавајући италијанско-грчки рат, британске снаге потајно угнезде на Балкану и да се одатле по узору на солунску армију из Светског рата, изниуди одлука. Британцима је био циљ да увуку нове снаге у вртлог рата. Ова нада ослањала се при томе, између осталога, на две државе: Турску и Југославију. Управо што се тиче ове две државе, ја сам се још од момента преузимања власти трудио да успоставим тесну сарадњу, диктирану привредннм циљевима.

о У Немачком народу није било
никакве мржње против Југославије

Југославија је, уколико се ради о Србима, у Светском рату била наш противник. Шта више, Светски рат има свој почетак у Београду. Упркос свега тога, у немачком народу, који по природи није неприступачан, није било никакве мржње против ове државе.

Турска је у Светском рату била наш савезник. Несрећни исход овог рата притискивао је ову земљу исто тако тешко као и нас саме. Велики и генијални творац младе и нове Турске дао је, као први, изванредан пример уздизања потученог савезника којег је срећа била напустила, а судбина тешко погодила. Док је пак Турска, захваљујући реалистичком ставу ског државног воћства, очувала независност сопственог одлучивања, Југославија је пала као жртва британским интригама.

о СУКОБ С ЈУГОСЛАВИЈОМ

Моји посланици, чланови немачког Рајхстага! Већина од вас, пре свега ви, моји стари партијски другови, знате колико сам се трудио да између Немачке и Југославије успоставим коректне односе разумевања, чак пријатељства. Ја сам у том правцу годинама радио. Веровао сам да су ме у том настојању помагали поједини претставници ове земље, који су, као и ја изгледа, сматрали да се од тесне сарадње наших двеју земаља може очекивати само корист. Кад се пак Балкану, услед британских интрига, приближила опасност да пре или касније буде увучен у рат, моји напори су се тим више повећали да учиним све, како бих Југославију очувао од тако опасних заплетаја. Наш министар иностраних послова, партијски друг фон Рибентроп, у овом смислу је са њему сопственим стрпљењем и генијалном истрајношћу у многобројним сасанцима и разговорима увек указивао на целисходност, шта више нужност, да се бар овај део Европе сачува од несрећног рата. Он је у том смислу поднео југословенској влади предлоге који су били тако лојални и изванредни да је најзад изгледало да се и у тадашњој Југославији умножавају гласови који су заступали такву тесну сарадњу.

Стога је сасвим тачно кад мистер Халфакс данас изјављује да није била немачка намера да се изазове рат на Балкану... Да, тачно је да је супротно томе наш поштени циљ био да путем успостављања тесне сарадње с Југославијом можда по могућству постигнемо праведно и сношљиво ликвидирање италијанско-грчког конфликта. Дуче је не само одобрио покушај да се Југославија доведе у тешњу интересну заједницу с нашим мирољубивим циљевима, него је то свим средствима помагао.

о Потписивање Пакта

Тако је најзад било могућно побудити југословенску владу да приступи Пакту Трију сила, који Југославији није стављао уопште никакве захтеве, већ је овој земљи само пружио преимућство.

Јер, то морам данас констатовати ради историјске истине да овим Пактом и допунским споразумом који му је био придодат Југославија није била обавезна да пружа никакву помоћ. Напротив, Југославија је од сила потписница Тројног пакта добила свечано обећање не само да се од ње неће тражити никаква помоћ, већ смо били спремни да се унапред одрекнемо сваког транспорта ратног материјала преко југословенске територије.

Сем тога Југославија је на изричити захтев своје владе добила гарантију да у случају територијалних промена на Балкану добити прилаз Егејском Мору, који је између осталога требао да обухвати и град Солун. Тако је 25. марта потписан у Бечу један Пакт који је југословенској држави обезбеђивао највећу будућност и који је могао обезбедити мир на Балкану.

Разумећете, моји посланици, да сам тог дана с једним доиста срећним осећањем напустио овај лепи град на Дунаву не само стога што сам сматрао да је тиме један готово осмогодишњи спољно - политички рад изгледао награђен, не, ја сам исто тако веровао да би тиме можда још у посЛедњој минути могла да постане излишна немачка интервенција на Балкану.

Два дана касније потресла нас је све вест о преврату једне клике плаћених пучиста који су извршили оно дело које је енглеског премијера побудило да у одушевљењу ускликне да има најзад да саопшти нешто добро.


о Рушење пакта и напад Немачке

Ви ћете даље разумети, моји посланици, што сам одмах дао наредбу за напад. Јер немогућно је да се на овај начин поступа с Немачким Рајхом. Не може се дуго година молити за једно политичко пријатељство. Немогућно је исто тако закључити један споразум, који само другом доноси користи, па затим доживети да се овај споразум не само преконоћ прекрши, већ да се као одговор инсултира претставник Немачког Рајха, да се војни аташе угрожава, да се помоћник овог војног аташеа рани, многобројни други Немци злостављају, да се демолирају бирои, школе, изложбене просторије, и тако даље, да се руше ставови држављана Рајха и да се немачки сународници гоне и убијају као бесправна дивљач...

о ОПЕРАЦИЈЕ ПРЕМА ЈУГОСЛАВИЈИ

Могао сам ову одлуку у овом тренутку донети утолико мирније, што сам знао да је:
1) Бугарска по свом мишљењу и ставу остала непроменљиво верна Немачком Рајху, и
2) што је исто тако и Мађарска била с правом озлојеђена. Оба наша стара савезника из Светског рата морали су овај преврат осетити као једну провокацију, која је потекла од једне државе која је већ једном изазвала пожар у читавој Европи који је по својим последицама Немачкој, Мађарској и Бугарској наметнуо тако неисказано велику патњу. Општа оперативна упутства која сам још 20 марта дао Врховној команди оружане силе, ставила су војску и ваздухопловство пред једну врло тешку задаћу. Морао се предузети један нови накнадни велики наступ, морала су се предузети померања већ приспелих одреда, обезбедити довоз материјала, ваздухопловство је сем тога морало установити многобројне импровизоване аеродроме са којих је морало предузимати акцију, а који су се делом налазили још под водом.

Без сарадње Мађарске која је показала пуно разумевање, као и без сасвим лојалног држања Румуније, било би нам врло тешхо у предзиђеном кратком времену спровести издата наређења. Као термин напада одредио сам 6 април. Овог дана јужна група која се налазила у Бугарској била је спремна за напад. Ступање у акцију осталих армија требало је да уследи одмах после спровођења потребних припрема. Као термини били су предвиђени 8, односно 10 и 11 април. Основна мисао операција била је:

3) Са једном армијом из Бугарске наступити против грчке Тракије у правцу Јегејског Мора. Тежиште се налазило на десном крилу, на коме је требало, помоћу брдских дивизија и једне оклопне дивизије изнудити продор ка Солуну.

4) Са другом једном армијом пробити се у правцу Скопља са циљем, на најбржи начин створити везу са италијанским снагама које су продирале из Албаније. Требало је да обе ове операције отпочну 6 априла.

5) Да 8 априла отпочне даља операција са једном армијом из Бугарске са пробојем у правцу Ниша са циљем да се продре у простор око Београда. Истовремено требало је да немачки корпус 10 априла запоседне Банат и да на тај начин са севера стигне пред Београд.

6) На дан 11. априла требало је да једна армија, која је наступала из Корушко-Штајерске, односно западне Мађарске, предузме напад у правцу Загреб—Сарајево и Београд. У вези са истим овим операцијама пзстигнути су споразуми са нашим савезницима Италијом и Мађарском. Италијанска оружана сила имала је намеру да са јулијског фронта поред обале наступа у правцу Албаније, из Албаније преко Скадра да се споји са нашим трупама, исто тако да пробије југословенске граничне положаје на југослоаенско-албанској граници према Скопљу, у циљу успостављања везе са немачком армијом која је наступала у том правцу и најзад да пробије грчки фронт у Албанији и по могућству у обухватном нападу да продре до мора. У вези с тиме било је потребно да се запоседну острва у Јадранском и Јонском мору као и све остале базе. Исто тако били су постигнути споразуми о сарадњи оба ваздухопловства.

Вођство немачких армија које су продирале ка Македонији и Грчкој, налазило се у рукама генерала фелдмаршала фон Листа који се већ у досадашњим походима нарочито истакао. Генерал фелдмаршал фон Лист је и овог пута, а под најтежим околностима извршио постављене задатке на доиста беспрекоран начин. Снаге које су наступале ка Југославији из југоисточне области Рајха и из Мађарске налазиле су се под командом генералобрста фон Вајхса. И он је у најкраће време постигао своје циљеве. Тако су армије које су оперисале под врховним заповедништвом генерала фелдмаршала фон Браухича и шефа генералштаба генералобрста Халдера и СС снага већ после пет дана принудиле на капитулацију грчко-трачку армију, успоставиле везу са италијанским снагама које су наступале из Албаније, заузеле Солун, после 12 дана принудиле Србију на капитулацију и на тај начин створиле претпоставку за тешки, али тако славни пробој преко Ларисе за Атину. Круна ових операција јесте запоседање Пелопонеза и многих грчких острва.

Детаљно истицање и оцењивање овог доиста историског подухвата пак учиниће Врховна команда оружане силе. Њен шеф генерал фелдмаршал Кајтел и генерал Јодл као и увек знатно су учествовали у овим операцијама.

Ваздухопловство које је оперисало под врховним заповедништвом маршала Рајха и његовог шефа генералштаба генерала Јешонека, било је подељено у две групе под заповедништвом генералобрста Лера и генерала фон Рихтхофена. Његов задатак био је следећи:

1) Уништити непријатељско ваздухопловство и његове аеродроме.

2) Средиште завереника Београд напасти у свим важним војничким објектима и на тај начин га већ у почетку искључити.

3) Помоћи немачким трупама најактивније авијацијом и противавионском артиљеријом да се скрши отпор непријатеља, отежа његово бекство, да се, ако је могућно, спречи његово касније укрцавање и најзад употребом падобранаца пружити широку помоћ војсци.

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Резултат рата на Балкану

Заробљено 6.298 српских официра
и 337.864 војника

У току операција против Југославије, не узимајући у обзир војнике немачке народности, као и Хрвате и Македонце, који су већином одмах били пуштени, заробљено је чисто српских 6.298 официра и 337.864 војника.

Међутим њихови бројеви нису дефинитивни, већ претстављају само резултат досадашњег бројења.

Број заробљених Грка износи округло 8.000 официра и 210.000 војника. Овај број не може се оцењивати на исти начин као и број српских заробљеника, јер су они, уколико се ради о грчкој македонској и епирској армији, опкољени и принуђени на капитулацију у току заједничких немачко-италијанских операција.

Исто тако, и грчки заробљеници, с обзиром на њихово углавном храбро држање, одмах ће се пустити на слободу.

Број заробљених Енглеза, Новозеланђана и Аустралијанаца износи преко 9.000 војника и официра. Ратни плен не може се засад ни приближно прегледати.

Део овог плена који ће припасти нама, с обзиром на успехе нашег оружја, према досадашњим проценама, износи преко пола милиона пушака, више од хиљаду топова, много хиљада митраљеза, противавионских топова, мерзера, велики број аутомобила и велике количине муниције и осталог ратног материјала.

Овде бих желео још да наведем цифре о непријатељском бродовљу које је потопило наше ваздухопловство. Уништено је 75 бродова са 400.000 тона, а оштећено је 147 бродова са 700.000 тона.

Ови резултати постигнути су употребом следећих немачких снага:

1) за операције на југоистоку било је укупно предвиђено:
31 пуна и две непотпуне дивизије.
Припреме за покрет ових снага извршене су за 7 дана.

2) Од ових снага у борби су стварно учествовале следеће:
11 пешадијских и брдских дивизија, 6 оклопних дивизија, 3 потпуне и 2 непотпуне моторизоване дивизије војске и снаге СС.

3) Од поменутих снага 11 их је било више од шест дана, а 10 мање од шест дана у борбеној акцији.

4) У борбу није уопште ступило 11 одреда.

5) Још пре окончања операција у Грчкој, повучена су из акције 3 одреда; три даља одреда, нису транспортована до фронта, из разлога што нису били потребни; два одреда из истог разлога задржана су у местима где су искрцани.

6) Са Енглезима је водило борбу од тога броја само пет одреда. Од три оклопне дивизије које су обухваћене само су две уведене у борбу. Трећа је у току операција задржана и као непотребна такође повучена.

Стога на крају закључујем, да су у борби против Енглеза, Новозеланђана и Аустралијанаца учествовале стварно само две оклопне дивизије, једна брдска дивизија и лична гарда.

Немачки губици на Балкану (по Хитлеру)

Губици немачке војске и немачког ваздухопловства као и оружаних снага СС у овом походу најмањи су које смо досад имали.

Немачка оружана сила у борби против Југославије, Грчке, односно Велике Британије у Грчкој, изгубила је:

Војска и оружани одреди СС: 57 официра и 42 подофицира и војника мртва, 181 официр и 3571 подофицир и војник рањен, 13 официра и 372 подофицира и војника нестала.

Ваздухопловство: 10 официра и 42 подофицира и војника мртва, 36 официра и 104 подофицира и војника нестала.
Поуке овог похода

С обзиром на могућност да је у Београду један мали круг завереника увек могао бити у могућности да у служби ванконтиненталних интереса запали пожар, значи олакшање за читаву Европу што је ова опасност најзад дефинитивно отклоњена.

Дунав као важна саобраћајна веза за сву будућност обезбеђен је против даљих покушаја саботаже и саобраћај је већ у пуном обиму васпостављен. Немачки Рајх, сем једне мале исправке граница које су му повређене Светским ратом, нема никаквих територијалних интереса у погледу ових области. Политички ми смо заинтересовани само на осигурању мира у овом простору. Привредно на успостављању једног реда који омогућује да се у корист свих унапређује производња добара и успостављање размене робе.

При томе лежи у интересу једне више правде ако се овде узму у обзир и они интереси засновани на етнографским, историским или привредним околностима. У погледу овог развоја Немачка је само заинтересовани посматрач. Ми поздрављамо што су наши савезници сада у могућности да задовоље своје оправдане политичке амбиције.

Радујемо се због успостављања независне Хрватске државе, с којом се надамо да можемо за сву будућност сарађивати у пријатељству и поверењу. Нарочито на привредном пољу ова сарадња може донети само обострану корист. Што је мађарски народ учинио још један корак у циљу ревизије уговора о миру који су му некад неправедно наметнути, испуњава нас срдачним осећањем. Што је отстрањена неправда која је била нанета Бугарској, нарочито се радујемо, Јер уколико је немачки народ омогућио ову ревизију својим оружјем, ми верујемо да смо се одужили једном историском дугу према нашем верном сазезнику из великог рата. Што пак савезничка Италија добија утицај у животном простору који само њој припада, она је то више него заслужила и сувише великим жртвама које је од октобра месеца прошле године придонела за будућност осовине.

Према побеђеном, несрећном грчком народу испуњава нас искрено саучешће. Он је жртва свог краља и једног малог заслепљеног водећег слоја. Он се ипак тако храбро борио, да му ни његови непријатељи не могу одрећи поштовање. Српски народ ће можда из ове своје катастрофе ипак повући једино исправан закључак, да су пучистички официри и овој земљи само донели несрећу. Сви несрећно погођени пак неће можда овог пута тако брзо заборавити онај тако отмени начин на који су их држава и вође, за коју су они имали част да се жртвују, одбацили према лепом начелу да црнац, пошто је извршио своју дужност, може мирно ићи."

хттп://www.сведок.рс/индеx.асп?схоw=71820
Одговори
#74

(02-04-2015, 02:12 PM)Нимбус Пише:  Овим писмом нисмо ништа ново добили.
Има ту ноторних истина које нико нормалан не спори.
Но, постоји друга страна те истине, која је занемарена у говору. Да је ђенерал Недић ту истину изговорио, био би стрељан.

Ако се све сабере, савршено је јасно да су трагични српски фактор комунисти који су се се везали за аустроугара Тита, који је даље преко старих аустроугарских заштитника Енглеза унишио Српску државу.

Немци су били толико добри да је сва ратна штета која је "нам" је удељена после рата износила вредност 1/4 вредности бакра коју су извукли из Бора. Војску смо им, како и приличи нижем народу, хранили. ИТД.

И БУДАЛИ ДОСТА.

Све остало су историјске неминовнсти, које нису ексклузивне само у српском случају.

Признајем, за мене је изненађење да ама баш нико није реаговао на дописе г. Громовника. Да сведемо на суштину његов "езоповски језик", г. Громовник сматра да је зло Србије устанички покрет ЈВуО на челу са ђенералом Драгољубом Михаиловићем.

Цитат: Нимбус Пише:
Ето, на основу искуства, мени се чини да би нас поцепали горе него што су нас овако поцепали. То је тако, УЧИ НАС ИСКУСТВО, ма колико ја глуп био а ти паметан.


Јел'де? Па шта их је то спречавало, рецимо, 1999. да нас бомбардују тепих системом и да овде не остане камен на камену? И шта их то спречава да нас управо сада, у овом тренутку нападну са свих страна, пошто смо јелте окружени НАТО, и да заврше с нама једном за свагда, кад нас већ толико мрзе?
(НАПОМЕНА: Ништа их није спречавало, али нас нису тако бомбардовали, па им хвала на томе. Истина, јесу у неколико случајева, али ми треба да се запитамо зашто су то радили. И јесу нас бомбардовали СВИМ ЗАБРАЊЕНИМ СРЕДСТВИМА, па и осиромашеним уранијумом, за који јелте није доказано да је штетан, сем што се број карцинома од тог времена умногостручио)

(Јуче 05:59 PM)Нимбус Пише:
Чим је Хитлер напао СССР, наши комунисти би исто поступили како су поступили. Доказ је што су поступили тако. Шта би утој ситуацији наши цариници радили и како би нешто спречили, стварно не знам.


Значи, кажеш комунисти би исто поступили као што су поступили - кренули би да пале архиве и пљачкају благајне општина по Србији, да вешају угледне домаћине и убијају по селима, а наши жандари и војници би седели и све то - гледали? 5+5
(НАПОМЕНА: То, да смо остали верни тројном пакту? Или како? Да се ДМ није побунио?)

Добар си.

Ово је такав пронацистички испад г. Громовинка, да ја ту даље немам шта да додајем. А ви се преиспитајте. Дакле, пимсени смо, те знамо читати како је написато.

Нимбусе....Иди мудро- не гини лудо! Јок

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#75

Милославе, имаш ли какав коментар, односно, закључак у вези говора Милана Недића?

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#76

(02-04-2015, 05:32 PM)Шумадинац Пише:  Милославе, имаш ли какав коментар, односно, закључак у вези говора Милана Недића?
Немам. Могу само да поновим ово:

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18580
Одговори
#77

(02-04-2015, 02:27 PM)Нимбус Пише:  Елем цитираћемо застрашујућег моћника који кад прича личи на ПЕТРА ПАНА

Одлично што си ово цитирао:
(02-04-2015, 02:27 PM)Хитлер Пише:  У Немачком народу није било
никакве мржње против Југославије

Југославија је, уколико се ради о Србима, у Светском рату била наш противник. Шта више, Светски рат има свој почетак у Београду. Упркос свега тога, у немачком народу, који по природи није неприступачан, није било никакве мржње против ове државе.

Турска је у Светском рату била наш савезник. Несрећни исход овог рата притискивао је ову земљу исто тако тешко као и нас саме. Велики и генијални творац младе и нове Турске дао је, као први, изванредан пример уздизања потученог савезника којег је срећа била напустила, а судбина тешко погодила. Док је пак Турска, захваљујући реалистичком ставу ског државног воћства, очувала независност сопственог одлучивања, Југославија је пала као жртва британским интригама.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#78

Само би луд човек, веровао оваквом лудаку! Кез
[Слика: 000093a9_big.jpeg]
Одговори
#79

А паметни верују Черчилу и Енглезима? Кез

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#80

Е, ти су још луђи! Кез
Одговори
#81

Није у питању веровање овом или оном, него вагање шта нам је и тренутно и дугорочно боље на основу процене целокупне ситуације.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#82

Основни проблем у нас Срба је што увек све сводимо на просту алтернативу или-или.
Ако ниси за Хитлера, онда си за Енглезе, ако ниси за Енглезе, онда си за Хитлера Rolleyes

(08-04-2015, 10:56 AM)Громовник Пише:  Одлично што си ово цитирао:
(02-04-2015, 02:27 PM)Хитлер Пише:  У Немачком народу није било
никакве мржње против Југославије

Југославија је, уколико се ради о Србима, у Светском рату била наш противник. Шта више, Светски рат има свој почетак у Београду. Упркос свега тога, у немачком народу, који по природи није неприступачан, није било никакве мржње против ове државе.

Турска је у Светском рату била наш савезник. Несрећни исход овог рата притискивао је ову земљу исто тако тешко као и нас саме. Велики и генијални творац младе и нове Турске дао је, као први, изванредан пример уздизања потученог савезника којег је срећа била напустила, а судбина тешко погодила. Док је пак Турска, захваљујући реалистичком ставу ског државног воћства, очувала независност сопственог одлучивања, Југославија је пала као жртва британским интригама.

Две неупоредиве ситуације и потпуно другачије околности. Турска никако не може бити пример, она је специфичан случај.
И наравно да је апсурд да Хитлер није имао ништа против Југославије. Носио је антисрпски комплекс још из Првог рата, а како су Срби чинили кичму тадашње Југославије, ни најмање јој није био склон.
Одговори
#83

Свака ти част за ово:

(08-04-2015, 01:17 PM)Chicot Пише:  Основни проблем у нас Срба је што увек све сводимо на просту алтернативу или-или.
Ако ниси за Хитлера, онда си за Енглезе, ако ниси за Енглезе, онда си за Хитлера Rolleyes



Да, паметније би на било да смо стали на страну Тројног пакта, не бисмо изгубили толико у Другом светском рату. Али бисмо онда били исти као и Хрвати, нечасни и срамотни. Ја бих се одрекао Српства да су нам претци били нечасни, да су стали на страну крвника и агресора. Нажалост та побуна јесте била предвођена од стране Британаца нису се Срби сами сетили да се буне. Разлика између паметне и часне политике често је огромна. Ја пре бирам часну него нечасну политику. Боље часно умрети него нечасно живети.

Правда је достижна.
Одговори
#84

(08-04-2015, 01:46 PM)Правда Пише:  Ја пре бирам часну него нечасну политику. Боље часно умрети него нечасно живети.

Боље је само ономе, ко једва чека да умреш.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним