[Вук92]

Милославе да ли сте читали свједочанство Манета Вековића из Мојковца, који је преживио спаљивање четника у логору Јасеновац. Елем, Мане је своје искуство препричао једном Булатовићу, који је то забиљежио. Заправо он је кроз одступницу водио дневник, који је послије рата успио да сачува.
У том свједочанству Мане каже да је у логору Јасеновац, када су га комунисти ослободили било и даље усташких официра, који су касније заједно са њима поубијали преостале црногорске четнике. Комунистички генерал који је ''ослободио'' Јасеновац каже да се звао Ненезић и да је од Црне Горе родом. Стварно занимљиво свједочанство.

[Милослав Самарџић]

Нисам. Можеш ли објавити? Делује сасвим логично...

[Вук92]

Цитирам:
''Када су хрватске усташе спалиле војводу Павла Ђуришића са осталих 32 четника и интелектуалца из Црне Горе, тада су довели и 20 четника из Павлове уже пратње да и њих баце живе у крематоријум. Усташе су прво повезали све четнике са рукама на леђима и тако их приводили крематоријуму који је био у подруму зграде. Сјећам се да сам избројио 10 степеница када сам се пео на први спрат зграде и да сам иза тога ушао у једну велику просторију. На средини ове велике просторије била је велика гвоздена плоча, око 3 метра дужине и око 2 метра ширине. Ова плоча на двије супротне стране била је везана челичним конопима који су се намотавали преко два гвоздена точка које су окретали по два усташка војника.
Усташе су увели у зграду групу од 6 четника. Био сам у овој групи пети у реду. Када смо ушли на први спрат ове зграде и ушли у дворану гдје је био крематоријум, усташки војници су повукли на једну страну велику гвоздену плочу и тако отворили врата од подрума, гдје је горила велика ватра, чула се велика бука. од гасова или нафте који су горили под великим притиском, у исти мах кроз отвор у патосу из подрума је ударила велика врућина. Усташе су тада бацили у ватру кроз овај отвор прва два четника, трећи се четник борио и одупирао онако свезан са свом својом снагом да га не баце жива у ватру, тада прискочише са страна неколико усташа и сурваше га жива у крематоријум. Четврти четник био се одвезао али је држао своје руке на леђима као да је свезан. Када је овај четник пришао отвору крематоријума изненада је зграбио својим рукама два усташка војника, који су њега приводили према отвору крематоријума и овај је четник тада са собом срушио у ватру крематоријума оба два усташка војника. Када је овај четник падао са усташама у ватру, кликнуо је дубоким гласом црногорског горштака ''Глава за главу!''.
Код усташа тада је настала велика пометња, једни су покушавали да изваде из крематоријума усташе, док су други усташе вратили остале четнике у двориште. Чуо сам да је четник срушио са собом усташе Гутића и Омерагића.
Иза тога настало је пуцање по логору. Велики број Срба, затвореника, био је навалио на врата логора да бјежи из логора. Четници су се тада из дворишта разбјежали са неким Србима и сакрили се у порушене зграде логора.
Сутрадан после ове пуцњаве и бјежања неких Срба из Логора, дошла је југословенска комунистичка војска и преузела логор Јасеновац. Око 30 усташа са два усташка висока официра сачекали су комунисте и предали им логор. Комунистичком војском је командовао генерал Ненезић родом из Црне Горе.
Усташе и комунисти су тада нашли у порушеним зградама 15 изнемоглих четника војводе Павла Ђуришића. Генерал Ненезић је тада наредио да све ове четнике повежу и да их све поубијају. Војници југословенске комунистичке војске тада су приводили четнике све једног по једног, свезаног са рукама на леђима, а један их је усташа убијао са сјекиром у главу. Како сам ја био задњи у овом реду, рекох једном усташи који ме је држао за свезане руке: ''Немој ме убити Дина ти твога.'' Усташа запита да ли сам муслиман, ја одговорих да јесам. Овај усташа тада пође код усташког високог официра, којега су тада усташе звали ''Друг Бојник'' и саопшти му да се међу четницима налази и један муслиман. Усташки бојник тада дође код мене и запита ме да му речем нешто из исламске религије. Као дијете ишао сам у школу у Бијелом пољу и живио у близини џамије и слушао сваки дан како исламски хоџа завија. Тада одговорих усташком бојнику '''Бесмелах, рахман ал рахил...'' Усташки бојник тада пође код генерала Ненезића, који је са неколико комунистичких официра пратио ова убијања. Усташки бојник рече генералу Ненезићу да је религиозан човјек и да тврдо вјерује у Алаха. Тада усташки бојник додаде: ''Дозволите ми, друже генерале, да овога задњег утопим у ријеку Саву да ријека Сава очисти моје гријехе и да моја душа изађе чиста пред Алаха. Бајазит је након боја на Косову пољу одсјекао главу српскоме кнезу Лазару и тада је бацио Лазареву главу у један бунар и тако, вода је овога бунара очистила Бајазитову душу и Бајазитова душа изашла је чиста пред Алаха.'' Тада генерал Ненезић рече овоме усташком бојнику и великом савезнику комуниста Југославије: ''Можеш га убити сјекиром, клати оштром камом, давити рукама, горити у ватри или топити у ријеку, али знај једно, да се све директиве друга Тита морају извршити, друг је Тито наредио да се сви четници поубијају, не само четници већ да се поубијају и сви синови четничких официра, синови четничких трговаца и синови четничких учитеља.''
Када је дошао ред да усташа убије сјекиром у главу мене, усташки бојник тада рече да је овога задњега њему поклонио генерал, друг Ненезић, да га бојник утопи у ријеку Саву. Усташки бојник тада са још два усташка војника одведе ме близу обале ријеке Саве гдје ме одвезаше и тада сва три усташе завикаше у исти мах ''Бјежи главом без обзира, Алах је моћан и велик и он ће те чувати и спасити.'' Тада и ја неколико пута завиках ''Алах је велики'' и иза тога стадох бјежати поред ријеке Саве према западу.
Успио сам да прођем кроз усташки фронт код Банове Јаруге и након бјежања око 12 сати одлучих се да свратим у једно село. Одабрах једну понајвећу кућу и закуцах на врата, врата отвори једна жена а иза ње су стајала два Славонца. Рекох им тада да сам родом из Црне Горе и да сам побјегао из логора Јасеновац. ''Ако вјерујете у Бога и правду, помозите ми да дођем до црногорских четника''. Након кратког договора ова ме жена уведе у шталу иза куће и донесе ми доста хране и једно старо цивилно одијело. Муж ове жене иза тога дође са двоколицом и коњем и довезе ме на жељезничку станицу Кутина гдје се поздрави са мном и пожели ми сваку срећу. Тада скочих на један теретни воз и упутих се према Загребу. На пролазу кроз Дуго Село примјетио сам четничку колону која је ишла према западу. Скочих са воза и дознадох да су ово четници из Колашинске бригаде. Тада сам испричао својим жалосним слушаоцима о својој одисеји и трагедији војводе Павла Ђуришића и осталих четника који су на дивљачки начин изгубили своје животе у хрватском логору Јасеновац.''

[Милослав Самарџић]

Читао сам ово некада. Можеш ли записати фусноту?

[Вук92]

Читао сам ово некада. Можеш ли записати фусноту?

Гласник српског историјско - културног друштва ''Његош'', свеска 67 - јуни 1992. стр. 121 - 123.
Као што рекох свједочанство Манојла - Манета Вековића је записао Булатовић (не могу се сјетити имена), који је враћен из Словеније и сачувао је свој дневник који је водио кроз одступницу. Поједини историчари у Црној Гори имају тај дневник.
Мане Вековић, главни јунак ове приче убијен је у Кочевју 1945 год.

[Вукашин Петковић]

Милославе, да ли је на овој слици Краљеве гарде Дража?

http://radijalac.dzaba.com/photo3.html

[Милослав Самарџић]

Читао сам ово некада. Можеш ли записати фусноту?

Гласник српског историјско - културног друштва ''Његош'', свеска 67 - јуни 1992. стр. 121 - 123.
Као што рекох свједочанство Манојла - Манета Вековића је записао Булатовић (не могу се сјетити имена), који је враћен из Словеније и сачувао је свој дневник који је водио кроз одступницу. Поједини историчари у Црној Гори имају тај дневник.
Мане Вековић, главни јунак ове приче убијен је у Кочевју 1945 год.

ОК, хвала!

[Милослав Самарџић]

Милославе, да ли је на овој слици Краљеве гарде Дража?

http://radijalac.dzaba.com/photo3.html

Да, он је тачно у средини, као командант 3. батаљона Пешадијског пука Краљеве гарде.

[Вукашин Петковић]

Постоји ли фотографија у већој резолуцији. Нисам имао прилике до сада да је видим, а ова је доста мала.

[Милослав Самарџић]

Постоји оригинал, мислим у Војном архиву, али ја је немам, тј. имам само слабу копију.

[vasković milan]

miloslave postoji li tačan spisak palih četnika na opsadi kraljeva oktobra 41

[Романија]

Шта је ово? јел Рав.књижица Словеначке армије?

[Милослав Самарџић]

miloslave postoji li tačan spisak palih četnika na opsadi kraljeva oktobra 41

Не знам, можда знају Динчић и Шумадинац. Можда има у народном музеју у КВ?

[Милослав Самарџић]

Шта је ово? јел Рав.књижица Словеначке армије?

Словеначки четници - Плава гарда.