[Романија]

Да ли знате нешто о убиству 64 четника (могуће је да су сви били официри) од стране комуниста, у романијском крају, 1941 или 42?

[Милослав Самарџић]

Да, на Борикама, почетком 1942, мислим фебруар. Тад још није био почео грађански рат и нису се чували. Коча Поповић је наредио да се поубијају. Међу убијенима био је и потпоручник Булован, син проте Булована из ДЧД. Кент ми је причао да је Булован пошао уместо њега, молио га је да се замене...
Истовремено је К. Поповић наредио да се поубијају четници на Игману, који су их спасили у оном маршу.

[Романија]

Хвала. Чуо сам да није било борби/отпора ни у једном селу нити код ергеле на Борикама па сам претпоставио да је 41/42, али нисам знао да је баш ту. Тада је и Нешковић био у партизанима, али кад је видио тај злочин прешао је у четнике. Злочин је предводила нека Цана, Српкиња партизанка, са Другом пролетерском.

---

То је свакако учињено да би се проширио рат из Србије у Босну, јер тада су четници и партизани у тим крајевима били су врло добрим односима.

[Милослав Самарџић]

Цана Бабовић из Крагујевца, али наредио је Коча Поповић.
Није Нешковић био партизан, то они тако пишу. Они су оснивали штабове и у њих формално укључивали одреде, а после су слали своје људе да их преузимају. Ова нису.

[Романија]

Аха, па и зачудио сам се кад сам чуо то за Нешковића, јер и Крсмановић детаљно описује како је Нешковић на почетку рата разоружавао усташке сатније око Романије без испаљеног метка а не помиње уопште партизане.

[БРАНКО]

Поштовани господине Самарџићу,ја сам поријеклом из села Будањ,у непосредној близини злогласне јаме Понор.Тамо сада живе моји родитељи и тамо је наравно моја породична кућа,тако да често одлазим у те крајеве,иначе живим у Бијељини,радим у Лопарама,ожењен сам из Крагујевца,гдје такође често долазим.Знам да је највећи број страдалих у том стратишту управо био родом из Крагујевца и околине,као 15-годишњи дјечак био сам актер доласка екипе Погледа,као и тадашњег патриоте,данашњег НАТО активисте Вука Драшковића на то мјесто великог страдања српске младости.Моје интересовање за то страдање,које је увијек било велико,још више је повећала једна интересантна прича мог оца,који је иначе 1952.годиште.Наиме,он ми је испричао да је негдје крајем 50-их година прошлог вијека,када је он имао 6-7 година,у близини наше куће стао камион на коме је писало Кожа Крагујевац,вјероватно назив фирме,која је постојала или мислим још постоји у Крагујевцу.Из тог камиона је изашао човјек,питајући њега,мог оца за кућу моје прабабе Цвије.Наравно,он га је одвео до своје баке,која га је срдачно примила,он је донио неке поклоне за њу,остали су дуго у срдачном разговору насамо.Касније је бака причала,а мој отац је то чуо,да је тај човјек из Крагујевца,да је успио да се извуче из јаме те кобне 1945.године,те да га је она нашла скривеног на једној ливади,дала му хране и помогла му да побјегне у правцу Црне Горе.Моје питање за Вас,знате ли можда име тог човјека,или било шта о томе,срдачан поздрав од Бранка.

[6.lickadivizija]

И да искористим кад сам већ ту да питам г-дина Самарџића.Прочитао сам раније, да л' на сајту, да л' на форуму о два рођена брата, један је командовао партизанском јединицом, а други усташком, па ме занима које су јединице у питању и који људи.

Јесте, Иво и Јуцо Рукавина. Први је командовао неком партизанском зоном на Кордуну, после дивизијом, па чини ми се Војводином, а други одредом Црне легије у Карловцу.

A izvor da su oni bili braca, pa jos i rodjena je?

[Милослав Самарџић]

Мане Пешут, Револоција у Лици.
Браћа по оцу, ако ти је лакше.

[6.lickadivizija]

Kada smo vec kod izvora, zbrisali ste sa foruma My city military pre nego sto sam ja pronasao knjigu Revolucrionarni rat Milovana DJilasa u Narodnoj biblioteci. Nigde u njoj ni pomena o viskiju i radovanju sto Nemci pocetkom maja 1943. godine napadaju cetnike, a nigde ni srdzba na Nemce sto zaista nisu napali cetnike! Ocekujem izvinjenje!

---

Negde sam na ovom forumu procitao da se na 154 stranici spominje da su Rukavine, partizan i narodni heroj Ivan i ustasa Juco, spominju kao rodjena braca!
http://ar.scribd.com/doc/92444053/Revolu...sut#scribd
Hvala Bogu, hvala velikomu, stigao je Internet i medju nas Srbe i evo ga delo Maneta Pesuta! Evo, pogledajte. Pise da je "uska sprega" dvojice Rukavina cistila uspesno srpski zivalj u Hrvatskoj, ali o njihovim rodbinskim vezama nema ni govora! Molim dokaz da Pesut spominje da su Ivan i Juco bili braca ili izvinjenje (ne)strucnoj javnosti!

[Милослав Самарџић]

Ко не би збрисао од тебе, комуниста који се моли Богу! Ипак, не прима се тек тако молитва, него за почетак боље гледај: У Пешутовој књизи је на 180. страни, а у Ђиласовој на 260-261, судећи према Кости Николићу одакле сам то преузео и тако и навео, дакле Историја равногорског покрета 2. том, стр. 140.

[Романија]

Занимљива је и Јуцова сарадња са комунистима и прије и за вријеме рата.
На почетку рата налетио је у Загребу на Андрију Хебранга, члана Војног комитета КП Хрватске (иста функција као и Иван Рукавина), и није га ухапсио нити пријавио полицији, јер су се знали из затвора. Хебранг је ухапшен 1942. од усташа али је пуштен због изразито хрватског става.

Усташа, комуниста и робијаш, Шиме Бален за Ј.Рукавину каже: "Došavši na robiju kao jedan od najistaknutijih ljudi iz tvz. ličkog ustanka (koji ustvari nije bio nikakav ustanak nego neuspjela talijansko-ustaška improvizacija!), Juco je isprva istupao kao frankovac, pa čak i kao ustaša, ali kasnije, po dolasku u Lepoglavu, u susretima s komunistima, pada pod njihov utjecaj i prihvaća antifašističke poglede. Po povratku u Mitrovicu, dolazi u uži dodir sa čvrstom frankovačkom jezgrom, koju su predstavljali Stipe Javor, Štef Crnički, Cerovski i dr., pa se pod njihovim utjecajem vraća na staru, frankovačku iluziju." Извор: (Prisjećanje na robijašku epozodu Antifašističke fronte, u: "Antisemitizam, holokaust, antifašizam" (zbornik), Zagreb: Židovska općina Zagreb, 1996, str. 210.-213.)- значи балансира зависно шта му више одговара - комуниста/усташа.
Јуцо Рукавина и Мошо Пијаде су саставили 1935. резолуцију о сарадњи "против угњетавања хрватског народа, сељаштва и радништва".
О дружењу усташа и комуниста, Милован Ђилас пише: "Rukavina i ja smo postali pravi prijatelji, što nije bila iznimka. Drugi komunisti sprijateljili su se s "nacionalistima" i takva prijateljstva često su preživjela zatvorske godine."
На суду, усташу Рукавину је бранио комуниста, Сима Марковић, један од првих секретара КПЈ.
Извор:
Zvonko Ivanković-Vonta, Hebrang, Scientia Yugoslavica, Zagreb, 1988., ISBN 86-81183-03-6, str. 117., fusnota 106 na str. 330 i fusnota 7 na str. 323. (Milovan Đilas, Memoir of a revolutionary, Harcourt Brace Jovanovich, New York, 1973. str. 131.-135.)

[6.lickadivizija]

Ипак, не прима се тек тако молитва

Nisam znao da ste i soteriolog i eshatolog po vokaciji! Brzo napredujete, od Jekonomije, preko filologije, istorije, evo nas veceras i u astrologiji i u eshatologiji. Aferim! Renesansn obuhvat, nema sta.

, него за почетак боље гледај: У Пешутовој књизи је на 180. страни

Na scribdu pise da se Juco Rukavina spominje samo dva puta, tako pise u registru imena, na 180. i 181. stranici, a Ivan Rukavina jos pet ili sest puta. Pa, rekoh, lakse je da "bracu po materi" nadjem preko ovog prvog, ustase. Odem tamo, kada ono pise da su tesno saradjivali u progonstvu Srba u Lici. Nigde rodbinske veze. A na 181. stranici uopste nema Juce Rukavine! Dakle, opet, kao sto je to ustanovljeno na My City Military, navodite stranicu i izvor u fusnoti, kad tamo, oces, nema toga sto pise u vasim knjigama!

, а у Ђиласовој на 260-261, судећи према Кости Николићу одакле сам то преузео и тако и навео, дакле Историја равногорског покрета 2. том, стр. 140.

Znaci, da niste ni pogledali izvorno Djilasovo delo? Ja ga video jos proslog leta! Nigde ni viskija, ni radosti, ni posle besa kada su nemacke operacije vec pocele. Ima neke pocetne partizanske zbunjenosti, o cemu sam pisao i na My City Military jer su se partizanske divizije pripremale za upad u Srbiju preko Kosova i Metohije.
Dakle, ja koji sam gledao DJilasa direktno i Vi koji navodite DJilasa preko Koste Nikolica imamo suceljena stanovista. Ja mislim da sam ja u pravu jer sam gledao direktno izvor! Sa druge strane, mozda je krivica do Nikolica, a ne do Vas. Ali, to nas ne abolira od toga da proverite i da ustanovite Nikolicevu netacnost!

[Бранке]

Kada smo vec kod izvora, zbrisali ste sa foruma My city military pre nego sto sam ja pronasao knjigu Revolucrionarni rat Milovana DJilasa u Narodnoj biblioteci.

У јеботе,ја помислих по уводу да си тражио ново Јеванђеље по пустињама египатским . . .

Кад оно Ђилас . . .

И змај из Шипова има коју паметну . . . Ајд га у књиге . . .

[6.lickadivizija]

Занимљива је и Јуцова сарадња са комунистима и прије и за вријеме рата.
На почетку рата налетио је у Загребу на Андрију Хебранга, члана Војног комитета КП Хрватске (иста функција као и Иван Рукавина), и није га ухапсио нити пријавио полицији, јер су се знали из затвора. Хебранг је ухапшен 1942. од усташа али је пуштен због изразито хрватског става.

Усташа, комуниста и робијаш, Шиме Бален за Ј.Рукавину каже: "Došavši na robiju kao jedan od najistaknutijih ljudi iz tvz. ličkog ustanka (koji ustvari nije bio nikakav ustanak nego neuspjela talijansko-ustaška improvizacija!), Juco je isprva istupao kao frankovac, pa čak i kao ustaša, ali kasnije, po dolasku u Lepoglavu, u susretima s komunistima, pada pod njihov utjecaj i prihvaća antifašističke poglede. Po povratku u Mitrovicu, dolazi u uži dodir sa čvrstom frankovačkom jezgrom, koju su predstavljali Stipe Javor, Štef Crnički, Cerovski i dr., pa se pod njihovim utjecajem vraća na staru, frankovačku iluziju." Извор: (Prisjećanje na robijašku epozodu Antifašističke fronte, u: "Antisemitizam, holokaust, antifašizam" (zbornik), Zagreb: Židovska općina Zagreb, 1996, str. 210.-213.)- значи балансира зависно шта му више одговара - комуниста/усташа.
Јуцо Рукавина и Мошо Пијаде су саставили 1935. резолуцију о сарадњи "против угњетавања хрватског народа, сељаштва и радништва".
О дружењу усташа и комуниста, Милован Ђилас пише: "Rukavina i ja smo postali pravi prijatelji, što nije bila iznimka. Drugi komunisti sprijateljili su se s "nacionalistima" i takva prijateljstva često su preživjela zatvorske godine."
На суду, усташу Рукавину је бранио комуниста, Сима Марковић, један од првих секретара КПЈ.
Извор:
Zvonko Ivanković-Vonta, Hebrang, Scientia Yugoslavica, Zagreb, 1988., ISBN 86-81183-03-6, str. 117., fusnota 106 na str. 330 i fusnota 7 na str. 323. (Milovan Đilas, Memoir of a revolutionary, Harcourt Brace Jovanovich, New York, 1973. str. 131.-135.)

Nije "Moso" nego "Mosa"! Ako ovakve nepreciznosti koristite za istorijske licnosti koje bi trebalo i maloj deci da budu poznate, sta drugo reci?
Citav Vas tekst ne doprinosi ni po cemu rasvetljavanju rodbinskih veza izmedju dvojice Rukavina!

---

Kada smo vec kod izvora, zbrisali ste sa foruma My city military pre nego sto sam ja pronasao knjigu Revolucrionarni rat Milovana DJilasa u Narodnoj biblioteci.

У јеботе,ја помислих по уводу да си тражио ново Јеванђеље по пустињама египатским . . .

Кад оно Ђилас . . .

Vidite da je za cetnicku bezaniju dovoljan i DJilas!