[voja_88]

Hvala vam na odgovorima.

[DIDzM]

1928. комунисти доносе планове да распарчају земљу, створе нове нације, дозволе Албанцима и Мађарима право на самоопределење...
Зашто су комунисти одустали од плана да дају Мађарима да се отцепе? Косово су ипак испоштовали.

[Брада]

Јел истина да је стварни долазак Пуковника Михаиловића са пратњом на Равну Гору везан за 11.Мај 1941. односно за 10. на 11. гдје су неки дјелови одреда у ноћи 10.Маја дошли на Р.Гору а сам Михаиловић у јутро 11.Маја (ово све има код вас у књигама и код С.Живановића). А сама одлука о наставку борбе, што је уствари и важније је везана за 15.Април. Откуд нам онда Марковдан (8.Мај) и остали датуми, 9. и 13. Мај.?

[Чеда]

1928. комунисти доносе планове да распарчају земљу, створе нове нације, дозволе Албанцима и Мађарима право на самоопределење...
Зашто су комунисти одустали од плана да дају Мађарима да се отцепе? Косово су ипак испоштовали.

Да би могла да храни Југославију, и буквално, и метафорички.Нису је отцепили али су свакако припремили терен са АП Војводином, као што ни Космет нису отцепили, ал су дебело припремили терен.

И да искористим кад сам већ ту да питам г-дина Самарџића.Прочитао сам раније, да л' на сајту, да л' на форуму о два рођена брата, један је командовао партизанском јединицом, а други усташком, па ме занима које су јединице у питању и који људи.

[Милослав Самарџић]

Јел истина да је стварни долазак Пуковника Михаиловића са пратњом на Равну Гору везан за 11.Мај 1941. односно за 10. на 11. гдје су неки дјелови одреда у ноћи 10.Маја дошли на Р.Гору а сам Михаиловић у јутро 11.Маја (ово све има код вас у књигама и код С.Живановића). А сама одлука о наставку борбе, што је уствари и важније је везана за 15.Април. Откуд нам онда Марковдан (8.Мај) и остали датуми, 9. и 13. Мај.?

Да, 11. маја.
Осми мај помиње се у емиграцији, јер људи нису имали тачне информације.
Тринаести мај је био дан Удбе и наводно је то неко подметнуо.

[Милослав Самарџић]

И да искористим кад сам већ ту да питам г-дина Самарџића.Прочитао сам раније, да л' на сајту, да л' на форуму о два рођена брата, један је командовао партизанском јединицом, а други усташком, па ме занима које су јединице у питању и који људи.

Јесте, Иво и Јуцо Рукавина. Први је командовао неком партизанском зоном на Кордуну, после дивизијом, па чини ми се Војводином, а други одредом Црне легије у Карловцу.

[Чеда]

Хвала на одговору, занима ме још и следеће

Слушао сам Антића(Оливера) у јутарњем програму са неким субнорцем, небитно, али је споменуо и да је у ЈВуО било 10 000 хрвата.То ми звучи јако нереално.
А онда сам исти дан увече слушао Вука Драшковића који је то опет споменуо, дал је беше рекао пар хиљада или баш прецизно 3 000 хрвата у четницима.

Па сад, колико ту има истине?Сумњам да су баш те бројке у питању.

пс. Шта се дешава са емитовањем документарца на ртс-у поново?

[Милослав Самарџић]

Оно баш са пушком било их је неколико стотина:
http://www.pogledi.rs/hrvati-u-cetnicima/
Када се саберу илегалци, чланови политичких тела, и сл, неколико хиљада.

[Романија]

Да ли знате нешто о убиству 64 четника (могуће је да су сви били официри) од стране комуниста, у романијском крају, 1941 или 42?

[Милослав Самарџић]

Да, на Борикама, почетком 1942, мислим фебруар. Тад још није био почео грађански рат и нису се чували. Коча Поповић је наредио да се поубијају. Међу убијенима био је и потпоручник Булован, син проте Булована из ДЧД. Кент ми је причао да је Булован пошао уместо њега, молио га је да се замене...
Истовремено је К. Поповић наредио да се поубијају четници на Игману, који су их спасили у оном маршу.

[Романија]

Хвала. Чуо сам да није било борби/отпора ни у једном селу нити код ергеле на Борикама па сам претпоставио да је 41/42, али нисам знао да је баш ту. Тада је и Нешковић био у партизанима, али кад је видио тај злочин прешао је у четнике. Злочин је предводила нека Цана, Српкиња партизанка, са Другом пролетерском.

---

То је свакако учињено да би се проширио рат из Србије у Босну, јер тада су четници и партизани у тим крајевима били су врло добрим односима.

[Милослав Самарџић]

Цана Бабовић из Крагујевца, али наредио је Коча Поповић.
Није Нешковић био партизан, то они тако пишу. Они су оснивали штабове и у њих формално укључивали одреде, а после су слали своје људе да их преузимају. Ова нису.

[Романија]

Аха, па и зачудио сам се кад сам чуо то за Нешковића, јер и Крсмановић детаљно описује како је Нешковић на почетку рата разоружавао усташке сатније око Романије без испаљеног метка а не помиње уопште партизане.

[БРАНКО]

Поштовани господине Самарџићу,ја сам поријеклом из села Будањ,у непосредној близини злогласне јаме Понор.Тамо сада живе моји родитељи и тамо је наравно моја породична кућа,тако да често одлазим у те крајеве,иначе живим у Бијељини,радим у Лопарама,ожењен сам из Крагујевца,гдје такође често долазим.Знам да је највећи број страдалих у том стратишту управо био родом из Крагујевца и околине,као 15-годишњи дјечак био сам актер доласка екипе Погледа,као и тадашњег патриоте,данашњег НАТО активисте Вука Драшковића на то мјесто великог страдања српске младости.Моје интересовање за то страдање,које је увијек било велико,још више је повећала једна интересантна прича мог оца,који је иначе 1952.годиште.Наиме,он ми је испричао да је негдје крајем 50-их година прошлог вијека,када је он имао 6-7 година,у близини наше куће стао камион на коме је писало Кожа Крагујевац,вјероватно назив фирме,која је постојала или мислим још постоји у Крагујевцу.Из тог камиона је изашао човјек,питајући њега,мог оца за кућу моје прабабе Цвије.Наравно,он га је одвео до своје баке,која га је срдачно примила,он је донио неке поклоне за њу,остали су дуго у срдачном разговору насамо.Касније је бака причала,а мој отац је то чуо,да је тај човјек из Крагујевца,да је успио да се извуче из јаме те кобне 1945.године,те да га је она нашла скривеног на једној ливади,дала му хране и помогла му да побјегне у правцу Црне Горе.Моје питање за Вас,знате ли можда име тог човјека,или било шта о томе,срдачан поздрав од Бранка.