Оцена Теме:
  • 47 Гласов(а) - 4.53 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

Одлично, хвала!
Одговори

Pozdrav svima,ja sam nov na ovom forumu.Postavio bih gospodinu Samardžiću pitanje o tačnoj brojnosti četnika u Bosni i Hercegovini za vreme Drugog svetskog rata.Tj. da li je broj aktivnih boraca prelazio 20.000 ili je broj manji od te cifre?
Одговори

Поздрав!
Јесте, само су Босански четнички одреди под командом Радета Радића пролећа 1942. имали толико, дакле само њих је било више него партизана у целој земљи у исто време.
Најбројнији у земљи био је Мајевички корпус, 6.000 септембра 1944, у три групе бригада. Мада изгледа да је и Романијски имао толико, још у јесен 1943, па је од његових бригада стваран и привремени 1. босански корпус. Тада је на територији БиХ било преко 40.000 четника, били су бројнији од партизана. Партизани су били бројнији само западно од линије Козара - Дрвар.
Одговори

(07-05-2015, 11:48 PM)Милослав Самарџић Пише:  Да ли бисте били љубазни да објавите ту слику и да напишете основне биографске податке...
То би пуно значило, јер немају где да се нађу, а био је значајна личност.
Ја не знам ни шта је било са њим после устанка 1941?

Очекујем да Сања ово допуни, а можда и нешто исправи -

инж.капетан II кл. ЈАКОВ Ш. КУСОВАЦ
Активан официр. До 4.нов.1931.год. водник 2.рефлекторског батаљона техничког пука. Од 4.нов.1931.год. водник паркове чете техничког пука. 17.дец.1933.год. унапређен у чин акт.инж.поручника. Решењем С.Бр.6657, од 5.маја 1934.год. одобрена му је женидба са г-цом Радмилом, ћерком Здравковић Живка, рентијера из Београда. До 16.окт.1936.год. на служби у Штабу инжењерије. Од 16.окт.1936.год. руковаоц и надзорник зграде и интендантске академије. 1.дец.1940.год. унапређен у чин акт.инж.капетана II кл.
У Априлском рату 1941.год. био је последњи официр, који је напустио Краљево и дигао у ваздух пола фабрике авиона у Краљеву, да не би пала у руке Немцима. У 13. јулском устанку 1941.год, капет. Кусовац је творац чувене победе над Италијанским батаљоном-Дука од Осте-[овенчан ратном славом још из Абасиније], на Кашчелама, између Цетиња и Ријеке Црнојевић. Преживели Италијани, њих око 630, су се предали, уз губитке - 76 мртвих, 147 рањених и заплењених - 42 камион, 54 митраљеза, 4 топа, 6 бацача и 900 пушака. То је била једна од првих савезничких победа у Другом св. рату, а о тој борби предавало се на УСА Пентагону, касније.
Оснивач Четн. организације пуков. Д.М. у Цетињском и Црмичком крају. Командир Штабне чете Ловћенсог корпуса.
Указом О.Бр, од 1.марта 1944.год. унапређен у чин акт. инж. капетана I кл.
Умро у Јоханезбургу. У земљи остали - супруга, са синовима Николом[р.1935, директор Народног музеја у Бгд, око 2000.год.] и Милошем.
Одговори

Hvala vam na odgovoru.Postavio bih vam još par pitanja gospodine Samardžiću:-Koliki je ukupan broj boraca Jugoslovenske vojske u otadžbini iznosio na njenom vrhuncu,tj. koji je maskimalni broj koja je ona dostigla?-Koji je bio broj četnika po republikama tj. u Sloveniji,Makedoniji,Srbiji,Crnoj Gori i Hrvatskoj?-Interesuje me da li su četnici imali i jednu bitku protiv Italijana,ili sve svelo na koškanja za naoružanje prilikom kapitulacije Italije?Zaboravio sam da pitam i za brojno stanje četničkih jedinica na Kosovu?Interesuju me posebno hercegovački četnici i posebno Petar Baćović.Čini mi se da sam negde kod vas pročitao da su jedinice pod njegovom komandom imale neke okršaje sa Nemcima,pa bih vas zamolio da mi odgovorite koje su to operacije,koji datum i godina,mesto i broj gubitaka na obema stranama i da li ima nekih nemačkih izvora o tim okršajima?
Одговори

Много времена треба да се одговори на сва та питања, али на нека већ има одговора на сајту. Нпр. овде је формација, са приближним бројним стањем крајем 1943:
http://www.pogledi.rs/formacija-jugoslov...43-godine/
Ту се може сабрати и по потоњим републикама, а што се тиче Словеније:
http://www.pogledi.rs/slovenacki-cetnici/
Хрвати:
http://www.pogledi.rs/hrvati-u-cetnicima/
Муслимани:
http://www.pogledi.rs/muslimani-u-cetnicima/
Против Италијана је било борби у устанку 1941. Баћовићеви су нападали Немце у септембра 1943. и септембра 1944, оба пута према приморју, плус Битка за Требиње. Немачких извештаја се не сећам, британских има.
Одговори

Hvala vam na odgovorima.
Одговори

1928. комунисти доносе планове да распарчају земљу, створе нове нације, дозволе Албанцима и Мађарима право на самоопределење...
Зашто су комунисти одустали од плана да дају Мађарима да се отцепе? Косово су ипак испоштовали.
Одговори

Јел истина да је стварни долазак Пуковника Михаиловића са пратњом на Равну Гору везан за 11.Мај 1941. односно за 10. на 11. гдје су неки дјелови одреда у ноћи 10.Маја дошли на Р.Гору а сам Михаиловић у јутро 11.Маја (ово све има код вас у књигама и код С.Живановића). А сама одлука о наставку борбе, што је уствари и важније је везана за 15.Април. Откуд нам онда Марковдан (8.Мај) и остали датуми, 9. и 13. Мај.?
Одговори

(11-05-2015, 11:28 PM)DIDzM Пише:  1928. комунисти доносе планове да распарчају земљу, створе нове нације, дозволе Албанцима и Мађарима право на самоопределење...
Зашто су комунисти одустали од плана да дају Мађарима да се отцепе? Косово су ипак испоштовали.

Да би могла да храни Југославију, и буквално, и метафорички.Нису је отцепили али су свакако припремили терен са АП Војводином, као што ни Космет нису отцепили, ал су дебело припремили терен.

И да искористим кад сам већ ту да питам г-дина Самарџића.Прочитао сам раније, да л' на сајту, да л' на форуму о два рођена брата, један је командовао партизанском јединицом, а други усташком, па ме занима које су јединице у питању и који људи.
Одговори

(13-05-2015, 11:58 AM)Брада Пише:   Јел истина да је стварни долазак Пуковника Михаиловића са пратњом на Равну Гору везан за 11.Мај 1941. односно за 10. на 11. гдје су неки дјелови одреда у ноћи 10.Маја дошли на Р.Гору а сам Михаиловић у јутро 11.Маја (ово све има код вас у књигама и код С.Живановића). А сама одлука о наставку борбе, што је уствари и важније је везана за 15.Април. Откуд нам онда Марковдан (8.Мај) и остали датуми, 9. и 13. Мај.?
Да, 11. маја.
Осми мај помиње се у емиграцији, јер људи нису имали тачне информације.
Тринаести мај је био дан Удбе и наводно је то неко подметнуо.
Одговори

(13-05-2015, 12:14 PM)Чеда Пише:  И да искористим кад сам већ ту да питам г-дина Самарџића.Прочитао сам раније, да л' на сајту, да л' на форуму о два рођена брата, један је командовао партизанском јединицом, а други усташком, па ме занима које су јединице у питању и који људи.
Јесте, Иво и Јуцо Рукавина. Први је командовао неком партизанском зоном на Кордуну, после дивизијом, па чини ми се Војводином, а други одредом Црне легије у Карловцу.
Одговори

Хвала на одговору, занима ме још и следеће Јок

Слушао сам Антића(Оливера) у јутарњем програму са неким субнорцем, небитно, али је споменуо и да је у ЈВуО било 10 000 хрвата.То ми звучи јако нереално.
А онда сам исти дан увече слушао Вука Драшковића који је то опет споменуо, дал је беше рекао пар хиљада или баш прецизно 3 000 хрвата у четницима.

Па сад, колико ту има истине?Сумњам да су баш те бројке у питању.

пс. Шта се дешава са емитовањем документарца на ртс-у поново?
Одговори

Оно баш са пушком било их је неколико стотина:
http://www.pogledi.rs/hrvati-u-cetnicima/
Када се саберу илегалци, чланови политичких тела, и сл, неколико хиљада.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 18 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним