[смедерево]

1966. - Југославија и Ватикан обновили су дипломатске односе. Протоколом који је потписан, влада СФРЈ "гарантује католичкој цркви у Југославији слободно вршење верских послова и верских слобода." Протокол представља први споразум Ватикана са једном социјалистичком земљом.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
1991. - Словенија и Хрватска прогласиле су независност од СФРЈ.

[смедерево]

1690. - Патријарх српски Арсеније Чарнојевић је - после пораза Аустријанаца у рату с Турцима, у којем је као савезник Беча предводио Србе - на Калемегдану у Београду одржао Сабор српских епископа и свештенства с обеју страна Саве и Дунава. Патријарх је тих дана, посредством епископа Исаија Ђаковића, преговарао с аустријским царем Леополдом И о преласку преко Саве и Дунава и Срби су прешли два дана пре него што су Турци поново заузели Београд. Идући на север, населили су се у око 50 места у Војводини и Угарској, укључујући Сент Андреју, најсевернију тачку српског расејања.
______________________________________________________________________________________
1917. - После смртне пресуде војног суда, у Првом светском рату су на Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис и мајори Љубо Вуловић и Раде Малобабић, осуђени као организатори атентата на регента Александра Карађорђевића.

[смедерево]

Уочи Водовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба, и након зверског мучења бациле их у јаму Ржани До код Љубиња.

[Романија]

1995.
Војска РС је задала коначан ударац муслиманским паравојним снагама око Сарајева. Ово је био посљедњи покушај муслимана да пробију обруч око Сарајева и тако активирају снаге које су од почетка рата биле немоћне. И поред издаје власти, српски борци су однијели побједу над много јачим непријатељским снагама.

[Брада]

1921. — У Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.

1998. — Бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, осумњичен за ратне злочине у Хрватској 1992. извршио је самоубиство у затвору у Схевенингену, близу Хага.

2004 - Хашки трибунал осудио је бившег лидера Срба у Хрватској Милана Бабића на 13 година затвора, за злочине против човечности над хрватским цивилима у бившој Републици Српској Крајини (РСК) 1991-92. године.

[мунгос]

[b]1921. — У Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.

Штета што остаде само на покушају.

[Vlad Alekš]

[b]1921. — У Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.

Штета што остаде само на покушају.

Šteta je što danas svaka ulična džukela može da se popiša na blaženopočivšeg kralja.

[Vlad Alekš]

2. јула 1992. године у Лондону је преминуо Борислав Пекић, један од највећих српских писаца. Ко хоће да сазна како су изгледали затвори у Титовој Југославији нека прочита "Године које су појели скакавци".

[Брада]

2. јула 1992. године у Лондону је преминуо Борислав Пекић, један од највећих српских писаца. Ко хоће да сазна како су изгледали затвори у Титовој Југославији нека прочита "Године које су појели скакавци".

На данашњи дан Босна се ујединила са Србијом
Да је српски народ у Босни и Херцеговини непрекидно тежио уједињењу са Србијом свједочи и декларација коју су 2. јула 1876. године донијеле вође босанскохерцеговачког устанка против турске царевине.

„Ми васколике вође устаничкијех чета босанскијех, данас једини законити представници србске земље Босне, после толиког чекања и без нада на икакву помоћ рјешавамо: од данас за навијек кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи с браћом нашом Србима дијелити судбину па ма каква она била, проглашавамо: да се домовина наша Босна присајужава кнежевини Србији, законитом и правном прејамнику државе старијех наших краљева и царева и проглашавамо нашим нашљеднијем господаром књаза србског Милана М. Обреновића IV.”

[Vlad Alekš]

2. јула 1992. године у Лондону је преминуо Борислав Пекић, један од највећих српских писаца. Ко хоће да сазна како су изгледали затвори у Титовој Југославији нека прочита "Године које су појели скакавци".

На данашњи дан Босна се ујединила са Србијом
Да је српски народ у Босни и Херцеговини непрекидно тежио уједињењу са Србијом свједочи и декларација коју су 2. јула 1876. године донијеле вође босанскохерцеговачког устанка против турске царевине.

„Ми васколике вође устаничкијех чета босанскијех, данас једини законити представници србске земље Босне, после толиког чекања и без нада на икакву помоћ рјешавамо: од данас за навијек кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи с браћом нашом Србима дијелити судбину па ма каква она била, проглашавамо: да се домовина наша Босна присајужава кнежевини Србији, законитом и правном прејамнику државе старијех наших краљева и царева и проглашавамо нашим нашљеднијем господаром књаза србског Милана М. Обреновића IV.”

Не разумем какве везе ово има са мојим коментаром? Дедер појасни мало.
И Босна никада у новијој историји није била територија државе Србије. То је можда било 1918. и трајало је пар дана.

[мунгос]

У свом меморандуму упућеном хрватским делегатима на Мађар-
ском сабору Вончини и Хорвату, Пелагић одбија сваку нијансу
хрватства Босне и Херцеговине, да би на три месеца пре Бер-
линског конгреса, ствар овако резимирао:
«...Ви увјеравате мађарски сабор и сав читајући политички и
дипломатски свијет, да у Босни и Херцеговини живе «браћа на-
ша Хрвати», у три вјере подијељени; да ми вјечито тежимо да се
ујединимо «са браћом Хрватима»; да постанемо саставни дио
круне Звонимирове и Стеванове, и да ви имате исторична права
на ове земље» итд.
Господо! Жао нам је што морамо у атар истини изрећи како ва-
ма тако и свима вашим једномишљеницима, да брутално неисти-
ну говорите. За доказ наших ријечи ево ћемо пустити да факта
говоре, која ће факта сви поштени и стручни знанци Европе по-
тврдити.
1. У Босни и Херцеговини не живе данас никакви Хрвати нити
се когод од урођеника њиних Хрватом зове. Ту живе «Бошњаци
и Херцеговци», који се дијеле на три вјере: православну источ-
ну, римокатоличку и муслиманску. Православно источни зову се:
«Срби» и «Ришћани». Њих има око 700.000 душа. Римокатолици
називају се: «католици», «Шокци», «Латини» и «кршћани». Ових
има по извешћу католичког мостарског шематизма и аустриског
конзула Тодоровића око 180.000 душа. Мухамедовци зову се
«Турци» и «Муслимани». Ових има око 400.000 душа. Сви ови о-
битаваоци говоре правим српским језиком, т. ј. оним истим којим
говоре Црногорци и Срби у Србији. Нама је тако исто тешко ра-
зумјети правог Хрвата као и оног «крањца» из историје. Ако вам
је господо и ово мало, онда погледајте бар на оних 200.000 босан-
ских и херцеговачких бјегунаца што су на вашем државном зем-
љишту, па ће видети да се од њих нико Хрватом не зове, нити
потписује, ма да из ваших руку помоћ примају. О том знају е-
вропски кореспонденти, као и све дотичне власти ваше монар-
хије. Изгледа, као да ви затварате очи пред фактима, које нико
оборити неможе.
2. Неистина је и оно што ви тврдите да ми желимо и са рашире-
ним рукама очекујемо да се са вама «браћом Хрватима» уједини-
мо. То ниђе ни наше молбе и наше скупштине изрекле нијесу. То
жели у Босни само неколико фратара, који су школе у Хрватској
изучавали. А на против тога, све наше молбе и све државне скуп-
штине отворено говоре и једногласно изјављују жељу, да се са
српским кнежевинама ујединимо. На стотине таких садањих и
вајкадашњих изјава и аката можемо наћи у архивама српских
кнежевина. Мајоритет народа босанско-херцеговачког то је од
вајкада желео и жели, а свуда по свијету код модерних држава
376
и парламената уобичајено је да се мајоритет гласова усваја као
закон.
3. Ви се позивате на неко историско право, да нас анексирате сво-
јој држави. Опростите господо, што морамо гласом сувремене на-
уке изјавити вам, да сте и тиме сушти апсурдум изрекли. Тим сте
дошли да обновите варварска времена Атиле и Вандала. Тим ви
позивате Турке и Монголе у Европу на владу, јер по историском
праву Турци могу вјечито до Пеште и Беча владати, а Монголи
скоро половином Европе. По том историском праву наша српска
држава могла би се ширити од Црног до Егејског мора. У том
случају ми бисмо захватили неколио народа, но на такву глупост
данас у нас ни највећи идиот не помишља.
Ми господо високо уважавамо свету идеју космополитизма, али
ипак не остављамо свог народног имена донде; док други своје не
оставе, и не дамо ником да нам силом намеће своје за наше свето
природно, етнографско и човечанско право. Наметање ваше Зво-
нимирове и Стеванове круне на ове наше земље јесте не само
груби деспотизам него и велика државничка неувиђавност, јер
Турска је ето до те ужасне пропасти и понижења дошла једино
с тога, што је народима без њихових одобрења силом наметала
своју отоманску круну - полумјесец. Знајте господо, ми се не бо-
римо да некакве круне обновимо и украсимо нити за то да коме
круну на главу узтакнемо, него да прокрчимо пута правом и оп-
штем народном благостању, истини и слободи, прогресу и пра-
вичности.
Ми се не боримо да своје некадашње народно име напустимо па
да Хрвати постанемо, нити да се с вама ујединимо, јер видимо
да се ви још нијесте стресли оног кужног и завађујућег фанати-
зма, који рађа ратове и пропасти народу и човечанству. Када би-
сте од тог фанатизма чисти били не би сте у својој јучерашњој,
мајушној автономној државици нехрватским народима, сугра-
ђанима њихово народно име и језик порицали, које у новије доба
ни Турци чинили нијесу.
С тога, ми вам отворено кажемо да ми не примамо на себе ваше
хрватско име, нити желимо при таквим приликама, с вама уједи-
њења политичког. Док не постанете лојални према нашем наро-
ду у вашој кући, дотле ни пријатељи а камо ли браћа бити не
можемо...»
У Тишковцу 12 (24) марта 1878.
(«ЗАСТАВА» о Босни и Херцеговини 1876-1878, Сарајево 1956).

[Брада]

2. јула 1992. године у Лондону је преминуо Борислав Пекић, један од највећих српских писаца. Ко хоће да сазна како су изгледали затвори у Титовој Југославији нека прочита "Године које су појели скакавци".

На данашњи дан Босна се ујединила са Србијом
Да је српски народ у Босни и Херцеговини непрекидно тежио уједињењу са Србијом свједочи и декларација коју су 2. јула 1876. године донијеле вође босанскохерцеговачког устанка против турске царевине.

„Ми васколике вође устаничкијех чета босанскијех, данас једини законити представници србске земље Босне, после толиког чекања и без нада на икакву помоћ рјешавамо: од данас за навијек кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи с браћом нашом Србима дијелити судбину па ма каква она била, проглашавамо: да се домовина наша Босна присајужава кнежевини Србији, законитом и правном прејамнику државе старијех наших краљева и царева и проглашавамо нашим нашљеднијем господаром књаза србског Милана М. Обреновића IV.”

Не разумем какве везе ово има са мојим коментаром? Дедер појасни мало.
И Босна никада у новијој историји није била територија државе Србије. То је можда било 1918. и трајало је пар дана.

Са коментаром не, али има са датумом. За њега сам хтио да се вежем зато сам га и означио. То што ти као и велика већина форумаша из центр.Србије гледаш на крајеве преко Дрине и Дунава са нетрпељивошћу и често отвореним презиром то је већ твој и ваш проблем.

[Шумадинац]

ЦИТАТ: То што ти као и велика већина форумаша из центр.Србије гледаш на крајеве преко Дрине и Дунава са нетрпељивошћу и често отвореним презиром то је већ твој и ваш проблем.

Образложи!

[Брада]

ЦИТАТ: То што ти као и велика већина форумаша из центр.Србије гледаш на крајеве преко Дрине и Дунава са нетрпељивошћу и често отвореним презиром то је већ твој и ваш проблем.

Образложи!

Шта да образложим? Читај форум и видићеш да најмање 15 корисника, (што бивших, што администратора) има такво мишљење.
Одлазимо с теме!