У свом меморандуму упућеном хрватским делегатима на Мађар-
ском сабору Вончини и Хорвату, Пелагић одбија сваку нијансу
хрватства Босне и Херцеговине, да би на три месеца пре Бер-
линског конгреса, ствар овако резимирао:
«...Ви увјеравате мађарски сабор и сав читајући политички и
дипломатски свијет, да у Босни и Херцеговини живе «браћа на-
ша Хрвати», у три вјере подијељени; да ми вјечито тежимо да се
ујединимо «са браћом Хрватима»; да постанемо саставни дио
круне Звонимирове и Стеванове, и да ви имате исторична права
на ове земље» итд.
Господо! Жао нам је што морамо у атар истини изрећи како ва-
ма тако и свима вашим једномишљеницима, да брутално неисти-
ну говорите. За доказ наших ријечи ево ћемо пустити да факта
говоре, која ће факта сви поштени и стручни знанци Европе по-
тврдити.
1. У Босни и Херцеговини не живе данас никакви Хрвати нити
се когод од урођеника њиних Хрватом зове. Ту живе «Бошњаци
и Херцеговци», који се дијеле на три вјере: православну источ-
ну, римокатоличку и муслиманску. Православно источни зову се:
«Срби» и «Ришћани». Њих има око 700.000 душа. Римокатолици
називају се: «католици», «Шокци», «Латини» и «кршћани». Ових
има по извешћу католичког мостарског шематизма и аустриског
конзула Тодоровића око 180.000 душа. Мухамедовци зову се
«Турци» и «Муслимани». Ових има око 400.000 душа. Сви ови о-
битаваоци говоре правим српским језиком, т. ј. оним истим којим
говоре Црногорци и Срби у Србији. Нама је тако исто тешко ра-
зумјети правог Хрвата као и оног «крањца» из историје. Ако вам
је господо и ово мало, онда погледајте бар на оних 200.000 босан-
ских и херцеговачких бјегунаца што су на вашем државном зем-
љишту, па ће видети да се од њих нико Хрватом не зове, нити
потписује, ма да из ваших руку помоћ примају. О том знају е-
вропски кореспонденти, као и све дотичне власти ваше монар-
хије. Изгледа, као да ви затварате очи пред фактима, које нико
оборити неможе.
2. Неистина је и оно што ви тврдите да ми желимо и са рашире-
ним рукама очекујемо да се са вама «браћом Хрватима» уједини-
мо. То ниђе ни наше молбе и наше скупштине изрекле нијесу. То
жели у Босни само неколико фратара, који су школе у Хрватској
изучавали. А на против тога, све наше молбе и све државне скуп-
штине отворено говоре и једногласно изјављују жељу, да се са
српским кнежевинама ујединимо. На стотине таких садањих и
вајкадашњих изјава и аката можемо наћи у архивама српских
кнежевина. Мајоритет народа босанско-херцеговачког то је од
вајкада желео и жели, а свуда по свијету код модерних држава
376
и парламената уобичајено је да се мајоритет гласова усваја као
закон.
3. Ви се позивате на неко историско право, да нас анексирате сво-
јој држави. Опростите господо, што морамо гласом сувремене на-
уке изјавити вам, да сте и тиме сушти апсурдум изрекли. Тим сте
дошли да обновите варварска времена Атиле и Вандала. Тим ви
позивате Турке и Монголе у Европу на владу, јер по историском
праву Турци могу вјечито до Пеште и Беча владати, а Монголи
скоро половином Европе. По том историском праву наша српска
држава могла би се ширити од Црног до Егејског мора. У том
случају ми бисмо захватили неколио народа, но на такву глупост
данас у нас ни највећи идиот не помишља.
Ми господо високо уважавамо свету идеју космополитизма, али
ипак не остављамо свог народног имена донде; док други своје не
оставе, и не дамо ником да нам силом намеће своје за наше свето
природно, етнографско и човечанско право. Наметање ваше Зво-
нимирове и Стеванове круне на ове наше земље јесте не само
груби деспотизам него и велика државничка неувиђавност, јер
Турска је ето до те ужасне пропасти и понижења дошла једино
с тога, што је народима без њихових одобрења силом наметала
своју отоманску круну - полумјесец. Знајте господо, ми се не бо-
римо да некакве круне обновимо и украсимо нити за то да коме
круну на главу узтакнемо, него да прокрчимо пута правом и оп-
штем народном благостању, истини и слободи, прогресу и пра-
вичности.
Ми се не боримо да своје некадашње народно име напустимо па
да Хрвати постанемо, нити да се с вама ујединимо, јер видимо
да се ви још нијесте стресли оног кужног и завађујућег фанати-
зма, који рађа ратове и пропасти народу и човечанству. Када би-
сте од тог фанатизма чисти били не би сте у својој јучерашњој,
мајушној автономној државици нехрватским народима, сугра-
ђанима њихово народно име и језик порицали, које у новије доба
ни Турци чинили нијесу.
С тога, ми вам отворено кажемо да ми не примамо на себе ваше
хрватско име, нити желимо при таквим приликама, с вама уједи-
њења политичког. Док не постанете лојални према нашем наро-
ду у вашој кући, дотле ни пријатељи а камо ли браћа бити не
можемо...»
У Тишковцу 12 (24) марта 1878.
(«ЗАСТАВА» о Босни и Херцеговини 1876-1878, Сарајево 1956).
Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"