25-11-2013, 11:03 AM
Мислиш да је Черчил био толико очаран Титом да му је послао сопственог сина, у сред рата? Мени то смрди на неке масонске везе.
Бог се драги на Србе разљути / за њихова смртна сагрешења
(25-11-2013, 10:42 AM)Felix Пише: ...
Черчил је у Титу видео балканског Лоренса од Арабије. Позната је Черчилова страст за авантурама и авантуристима, стара британска слабост... У Титу је видео баш то, а онда је и заиста поверовао да неће увести комунизам него да ће бити баш како су се договорили. Како ли је био бесан и разочаран када је овај са Виса збрисао чика Стаљину! Имаш о томе колико год хоћеш потврде. Чак и њихова међусобна кореспонденција јасно сведочи о тој "љубави". Не може се то прикрити. Тито је заиста превеслао тог старог лисца.
Камо лепе среће да је Идн тада био премијер, многе ствари би биле другачије, бар у односу према нама. Он је одмах прозрео и Тита и његов покрет.

(25-11-2013, 10:42 AM)Felix Пише: Нажалост Шико, Черчил није био никакав државник светског формата, јер да јесте учинио би бар нешто позитивно за свет... Врло, врло негативна историјска личност.
Цитат:Иначе, не да је Черчил веровао Титу него је био одушевљен њиме. Наћићеш то у многим књигама и докуметнима. Черчил је у Титу видео балканског Лоренса од Арабије. Позната је Черчилова страст за авантурама и авантуристима, стара британска слабост...
Цитат:У Титу је видео баш то, а онда је и заиста поверовао да неће увести комунизам него да ће бити баш како су се договорили. Како ли је био бесан и разочаран када је овај са Виса збрисао чика Стаљину! Имаш о томе колико год хоћеш потврде. Чак и њихова међусобна кореспонденција јасно сведочи о тој "љубави". Не може се то прикрити. Тито је заиста превеслао тог старог лисца.
Камо лепе среће да је Идн тада био премијер, многе ствари би биле другачије, бар у односу према нама. Он је одмах прозрео и Тита и његов покрет.

(25-11-2013, 07:22 PM)Felix Пише: Мислим да не придајеш довољан значај субјективном фактору у политици и да политику сагледаваш искључиво као једну рационалну делатност - што она de facto није. Черчил је био рационалан политичар, али и човек врло бурне природе и у основи романтичар. Само је такав човек могао да створи онако идеализовану представу о Титу. Шта рећи тек о оној одвали у британском парламенту о 300 000 партизана и о везивању 20-так дивизија!! То може само човек бујне маште. Мислим да овај фактор - овај психолошки фактор никако не треба запостављати. Није уопште случано што је Черчил послао Титу оног бајкописца Дикина, он је једноставно желео да чује ту велику бајку "храбрим" и "неустрашивим" партизанима.
Тачно је да касније Черчил није више веровао Титу, али знаш оно "стара љубав заборава нема"!
За Идна нисам сигуран да је тачно ово што кажеш. Идн није само причао "требало је тако" он се отворено супротстављао Черчиловој позицији према Југославији и предлагао другачије мере од Черчила. Када се све десило како се десило, могао је само да каже "ето, био сам у праву".
(25-11-2013, 07:38 PM)Chicot Пише:(25-11-2013, 07:22 PM)Felix Пише: Мислим да не придајеш довољан значај субјективном фактору у политици и да политику сагледаваш искључиво као једну рационалну делатност - што она de facto није. Черчил је био рационалан политичар, али и човек врло бурне природе и у основи романтичар. Само је такав човек могао да створи онако идеализовану представу о Титу. Шта рећи тек о оној одвали у британском парламенту о 300 000 партизана и о везивању 20-так дивизија!! То може само човек бујне маште. Мислим да овај фактор - овај психолошки фактор никако не треба запостављати. Није уопште случано што је Черчил послао Титу оног бајкописца Дикина, он је једноставно желео да чује ту велику бајку "храбрим" и "неустрашивим" партизанима.
Тачно је да касније Черчил није више веровао Титу, али знаш оно "стара љубав заборава нема"!
За Идна нисам сигуран да је тачно ово што кажеш. Идн није само причао "требало је тако" он се отворено супротстављао Черчиловој позицији према Југославији и предлагао другачије мере од Черчила. Када се све десило како се десило, могао је само да каже "ето, био сам у праву".
Не спорим ја да је Черчил био темпераментан и да су га тангирале причице о храбрости и самопожртвовању. Због тога је могао да буде фациниран Титом - убеђујући себе да он заслужује такве атрибуте. Али да је то био кључ његове политике и односа са Титом- нема шансе.
Што се тиче баронисања о силним дивизијама -требало је некако оправдати промену политике, а према савезницима ојачати аргумент за напад на "трбух осовине". Неискусног и већ "набрушеног" Дикина је послао да га храни аргументима, као и Меклина потом. Требао му је ефекат, лажна слика да на Балкану сева од борби.
Идн није ни близу имао ту одговорност као Черчил, иако су били врло блиски сарадници и пријатељи. И он је у разговору са српским представницима замерао Дражи "неактивност", "сарадњу" и борбу против комуниста, само није био толико истрајан у томе као Черчил.


(24-11-2013, 12:58 AM)Милослав Самарџић Пише: Хвала.
Али мислио сам на странице у књизи и име издавача... Не би било фер навести само ово. Мада је уобичајено по разним књигама.
(26-11-2013, 07:17 PM)Александар Динчић Пише:(24-11-2013, 12:58 AM)Милослав Самарџић Пише: Хвала.
Али мислио сам на странице у књизи и име издавача... Не би било фер навести само ово. Мада је уобичајено по разним књигама.
Када би бројали колико су нама фусноте покупили где би био крај. Даш човеку текст да се послужи, он препише са све фуснотама.
(27-11-2013, 10:37 PM)Александар Динчић Пише: Не, односи се на људе којима смо ја и Милослав давали текстове да их цитирају а они заређали са све фуснотама.