[Громовник]

Мислиш да је Черчил био толико очаран Титом да му је послао сопственог сина, у сред рата? Мени то смрди на неке масонске везе.

[Felix]

У та размишљања не улазим. Ово што сам рекао се може врло лако поткрепити документима.

[Лепи Бора]

...
Черчил је у Титу видео балканског Лоренса од Арабије. Позната је Черчилова страст за авантурама и авантуристима, стара британска слабост... У Титу је видео баш то, а онда је и заиста поверовао да неће увести комунизам него да ће бити баш како су се договорили. Како ли је био бесан и разочаран када је овај са Виса збрисао чика Стаљину! Имаш о томе колико год хоћеш потврде. Чак и њихова међусобна кореспонденција јасно сведочи о тој "љубави". Не може се то прикрити. Тито је заиста превеслао тог старог лисца.
Камо лепе среће да је Идн тада био премијер, многе ствари би биле другачије, бар у односу према нама. Он је одмах прозрео и Тита и његов покрет.

Јел то као што је дачић и николић "превеслао" ону кацу за купус из ЕУ?

Ајте Феликс, не детињите.
Ко је енглезима ЈЕДНОМ урадио контра, тај је МРТАВ!
Да је друг тита отишао Стаљину са Виса, без консултације са англезима, бацили би га горе него и Дражу и нашли неку другу усташку крмачу.

Имали су на списку и крндеља и велебита и мошу, гомиле шљама које су биле у КПЈ, а сви ЛИСТОМ били британски агенти, ционисти и масони.

Овако "романтиЋно" сагледавање историје, а ла:
- англези воле авантуре, очарати, разочарати, ...
- чирчил волео ово, презирао оно, симпатисао, антипатисао, ...

Је смешно!
Енглези, демократе и масони - мафијаши, воле ТУЂЕ ПАРЕ!
Згазили би 1000 беба, да се накраду и накркају туђег зноја.

И сад причати приче:
Да тито, као један од 1000 енглеских шпијуна у КПЈ, кога су КОНСТАНТНО подржавали енглези (пре 2. рата, за време, после...) је играо неку "своју игру", је чист хумор и неозбиљност.

Надам се да нисам био оштар.

[Chicot]

Нажалост Шико, Черчил није био никакав државник светског формата, јер да јесте учинио би бар нешто позитивно за свет... Врло, врло негативна историјска личност.

Феликс, да је био један од највећих државника 20. века му не оспоравају ни непријатељи. Друга ствар је што ми имамо романтизовану слику да добар државник мора да буде парадигма морала, хуманиста и да га сви воле.. Не могу да га посматрам као негативну историјску личност, осим уколико не гледам из перспективе српске историје.

Иначе, не да је Черчил веровао Титу него је био одушевљен њиме. Наћићеш то у многим књигама и докуметнима. Черчил је у Титу видео балканског Лоренса од Арабије. Позната је Черчилова страст за авантурама и авантуристима, стара британска слабост...

Знам шта пише у књигама и документима. Черчил је могао да буде фациниран његовом личношћу, да буде одушевљен, да га дирне у срце али то нема везе са његовим одлукама. Нити то доказује да му је веровао на реч по питању спровођења демократије итд.. Једноставно Тито је био далеко испод његовог калибра, и такве ствари се лако осете. Дража - војник га је намирисао на један,а неће један превејани манипулатор.

У Титу је видео баш то, а онда је и заиста поверовао да неће увести комунизам него да ће бити баш како су се договорили. Како ли је био бесан и разочаран када је овај са Виса збрисао чика Стаљину! Имаш о томе колико год хоћеш потврде. Чак и њихова међусобна кореспонденција јасно сведочи о тој "љубави". Не може се то прикрити. Тито је заиста превеслао тог старог лисца.
Камо лепе среће да је Идн тада био премијер, многе ствари би биле другачије, бар у односу према нама. Он је одмах прозрео и Тита и његов покрет.

Черчил је изјавио: никада му нисам веровао после хватања магле са Виса!
Није веровао Титу ни до тада, већ у своју могућност да га одвоји од Стаљина и да преко њега запоседне Балкан. Потценио је Стаљина. Тито је њему био маска и параван за акције са Совјетима и Америма, а не карта на коју ставља велики улог. Преко њега је са мало или без имало улагања да оствари за британске интересе много више него што би могао преко Драже (како га је Робетс описао - није показао личне амбиције) због чега је и овај напуштен.
Буди сигуран да би Идн урадио и говорио исто, на Черчиловом месту. Није био па није проблем да каже - "требало је тако".

П.С. мало OT
Има код Робертса једна глава која говори о главобољама и плановима британске владе да киднапују Михаиловића из Југославије, и обезбеде му боравак и заштиту о њиховом доживотном трошку уз све почасти на некој од њихових територија. То је крај 44 док је Черчил још био у "љубави" са Титом.

[Felix]

Мислим да не придајеш довољан значај субјективном фактору у политици и да политику сагледаваш искључиво као једну рационалну делатност - што она de facto није. Черчил је био рационалан политичар, али и човек врло бурне природе и у основи романтичар. Само је такав човек могао да створи онако идеализовану представу о Титу. Шта рећи тек о оној одвали у британском парламенту о 300 000 партизана и о везивању 20-так дивизија!! То може само човек бујне маште. Мислим да овај фактор - овај психолошки фактор никако не треба запостављати. Није уопште случано што је Черчил послао Титу оног бајкописца Дикина, он је једноставно желео да чује ту велику бајку "храбрим" и "неустрашивим" партизанима.

Тачно је да касније Черчил није више веровао Титу, али знаш оно "стара љубав заборава нема"!

За Идна нисам сигуран да је тачно ово што кажеш. Идн није само причао "требало је тако" он се отворено супротстављао Черчиловој позицији према Југославији и предлагао другачије мере од Черчила. Када се све десило како се десило, могао је само да каже "ето, био сам у праву".

[Chicot]

Мислим да не придајеш довољан значај субјективном фактору у политици и да политику сагледаваш искључиво као једну рационалну делатност - што она de facto није. Черчил је био рационалан политичар, али и човек врло бурне природе и у основи романтичар. Само је такав човек могао да створи онако идеализовану представу о Титу. Шта рећи тек о оној одвали у британском парламенту о 300 000 партизана и о везивању 20-так дивизија!! То може само човек бујне маште. Мислим да овај фактор - овај психолошки фактор никако не треба запостављати. Није уопште случано што је Черчил послао Титу оног бајкописца Дикина, он је једноставно желео да чује ту велику бајку "храбрим" и "неустрашивим" партизанима.

Тачно је да касније Черчил није више веровао Титу, али знаш оно "стара љубав заборава нема"!

За Идна нисам сигуран да је тачно ово што кажеш. Идн није само причао "требало је тако" он се отворено супротстављао Черчиловој позицији према Југославији и предлагао другачије мере од Черчила. Када се све десило како се десило, могао је само да каже "ето, био сам у праву".

Не спорим ја да је Черчил био темпераментан и да су га тангирале причице о храбрости и самопожртвовању. Због тога је могао да буде фациниран Титом - убеђујући себе да он заслужује такве атрибуте. Али да је то био кључ његове политике и односа са Титом- нема шансе.
Што се тиче баронисања о силним дивизијама -требало је некако оправдати промену политике, а према савезницима ојачати аргумент за напад на "трбух осовине". Неискусног и већ "набрушеног" Дикина је послао да га храни аргументима, као и Меклина потом. Требао му је ефекат, лажна слика да на Балкану сева од борби.

Идн није ни близу имао ту одговорност као Черчил, иако су били врло блиски сарадници и пријатељи. И он је у разговору са српским представницима замерао Дражи "неактивност", "сарадњу" и борбу против комуниста, само није био толико истрајан у томе као Черчил.

[Felix]

Мислим да не придајеш довољан значај субјективном фактору у политици и да политику сагледаваш искључиво као једну рационалну делатност - што она de facto није. Черчил је био рационалан политичар, али и човек врло бурне природе и у основи романтичар. Само је такав човек могао да створи онако идеализовану представу о Титу. Шта рећи тек о оној одвали у британском парламенту о 300 000 партизана и о везивању 20-так дивизија!! То може само човек бујне маште. Мислим да овај фактор - овај психолошки фактор никако не треба запостављати. Није уопште случано што је Черчил послао Титу оног бајкописца Дикина, он је једноставно желео да чује ту велику бајку "храбрим" и "неустрашивим" партизанима.

Тачно је да касније Черчил није више веровао Титу, али знаш оно "стара љубав заборава нема"!

За Идна нисам сигуран да је тачно ово што кажеш. Идн није само причао "требало је тако" он се отворено супротстављао Черчиловој позицији према Југославији и предлагао другачије мере од Черчила. Када се све десило како се десило, могао је само да каже "ето, био сам у праву".

Не спорим ја да је Черчил био темпераментан и да су га тангирале причице о храбрости и самопожртвовању. Због тога је могао да буде фациниран Титом - убеђујући себе да он заслужује такве атрибуте. Али да је то био кључ његове политике и односа са Титом- нема шансе.
Што се тиче баронисања о силним дивизијама -требало је некако оправдати промену политике, а према савезницима ојачати аргумент за напад на "трбух осовине". Неискусног и већ "набрушеног" Дикина је послао да га храни аргументима, као и Меклина потом. Требао му је ефекат, лажна слика да на Балкану сева од борби.

Идн није ни близу имао ту одговорност као Черчил, иако су били врло блиски сарадници и пријатељи. И он је у разговору са српским представницима замерао Дражи "неактивност", "сарадњу" и борбу против комуниста, само није био толико истрајан у томе као Черчил.

Нисам рекао да је тај фактор био "кључ његове политике и односа са Титом" али да је то био важан фактор који је имао утицаја на његово размишљање то тврдим. Наравно, Идн није имао ту одговорност и он је у званичним разговорима морао да следи - иако често невољно - Черчилов курс. Тако раде озбиљне земље.

[Chicot]

али да је то био важан фактор који је имао утицаја на његово размишљање то тврдим.

Да, утолико што кад је већ морао да прогута жабу, успео је да убеди себе да је месо, ако не укусно, онда бар хранљиво...

[Лепи Бора]

Ето како утврдисмо Истину. Све документовано.

Чирчил (сер) је велика историјска личнос, под њим је британија пропала као империја, али велику је ствар урадио са титем!

Узо слику од Драже и тите, па ставио на комоду поред кревета, лего и запалио цигар духана...

Гледа слике черчила (сер), вуче димове и мисли...

"Мајку му брадату, ружан бре овај Дража ки лопов. Елем брада, елем цвикери, пу..."

"Ма ружан Дража не вреди...
А тита Стаљинов, али леп бре ки диња после ручка...
Ја сам човјек естета, ето, без обзира што ми се краљ оне свињарске југославије увлачи у буљу, што су ми као савезници, што је њихова влада демократска, што волем србе, а мрзим крвате, не морем одолет титиној лепоти!

Ма нема везе што је Стаљинов, а ови моји, али леп бре ки дваес шлинга."

И уста тако чирчила (сер) и оде до телефона.

"Ало, ало, АЛОО, ало, ... па где сте ви скотне!
Дркате ку.. а земља у рату!
Зови Ми6 и јављај!
Одмах да сте скинули владу оне краљ.. И краља Перу од југославије! Скидај то све ОДМАХ, да да и краља и владу и Дражу и све да сте ОДМАХ дали Стаљиновем тити!
... , ...
Ти ће мене да учиш шта је добро за енглеску!
Магарчино усрана, тито је бре ЛЕП!
ЈЕБЕ се енглеској што је Стаљинов!
Па ми смо у традицији само ценили лепоту, ма немо ти дођем тамо!
Извршавај ОДМАХ!
енде!"

Ето другови, немо замерите чирчили (сер-у).
Осећајан и болећив човек, слаб на лепоту и шарм...

Шта је још утврдио перо?
Јел долазила рушка са куглом код чирчила, да гледа коме да подари царство?



Благо комунистима, како је њима лако са ваким четничинама...

[Александар Динчић]

Хвала.
Али мислио сам на странице у књизи и име издавача... Не би било фер навести само ово. Мада је уобичајено по разним књигама.

Када би бројали колико су нама фусноте покупили где би био крај. Даш човеку текст да се послужи, он препише са све фуснотама.

[Chicot]

Хвала.
Али мислио сам на странице у књизи и име издавача... Не би било фер навести само ово. Мада је уобичајено по разним књигама.

Када би бројали колико су нама фусноте покупили где би био крај. Даш човеку текст да се послужи, он препише са све фуснотама.

Александре,
јел се то односи и на нека од она три документа која сам цитирао од Симића?

[Александар Динчић]

Не, односи се на људе којима смо ја и Милослав давали текстове да их цитирају а они заређали са све фуснотама.

[Chicot]

Познате су Титове наредбе о четницима и њиховим породицама с почетка (фебруар)42:
- морате обавезно стрељати све оне који су помагали четнике и били наклоњени њима..Стрељати масу оних који су прешли из из партизана на страну четника... После овог посла обавезно морате спроводити мобилизацију у бјелопољском срезу.Оне који се не би јавили стрељати (стр 313. ВА, НОР, 2-2/16)

А затим наглашава:

О развоју догађаја у Црној Гори не треба никоме говорити. Све дезертере разоружати, аглавне вође и паничаре стрељати (стр 313, ВА, НОР, 2-5/3)

- Ви морате прибећи и репресалијама против четника.Морате палити извесне куће окорелих разбојника и зликоваца, а обавезно куће четничких вођа и коловођа. Њихова имања конфисковати. (стр 313, ВА, НОР, 3-11/5)
- Све треба конфисковати остављајући минимум њиховој породици.. Но, ако бежање (партизана у четнике, прим.аут.) буде јаче, онда се мора прибећи и јачим репресалијама (стр 314, ВА, НОР, 2А-23/2)

Мартовски преговори:

Познато је да је Тито током мартовских преговора нарочито строго забрањивао било какве акције против Немаца и усташа. О томе сведочи и Каше који каже да "Титове јединице не само у западној, централној и источној Босни, већ ни у Славонији све до краја прве декаде маја 1943 нису имале никаквих акција против немаца и усташа"
(стр389 , ВА, 907-46-4)

Стаљин упућује оштру критику:
- Нас чуди то што ви мењате заробљенике са немцима, што шаљете делегате к њима, који воде свакакве преговоре, а такође и што је немачки посланик у Загребу изразио жељу да се лично сретне са вама.. Молимо објашњење по том питању (стр 390, АЈ, 791, ЦК КПЈ-КИ 1943/73)

На коју Тито одговара да су његови блиски сарадници ишли у Загреб да набаве лекове против тифуса итд, а не да Немцима и усташама нуде сарадњу у борби против Михаиловића и Енглеза (стр 390, АЈ, 791, ЦК КПЈ-КИ 1943/74)

Иначе, постоји документ који каже:
- Партизани су спремни да са оружјем у руци иступе против сваког непријатеља на којег Немци укажу, па исто тако и против Енглеза приликом искрцавања (на јадранском мору) (стр 386,Архив Словеније, Дедијер, к 189- записник са преговора)

---

Не, односи се на људе којима смо ја и Милослав давали текстове да их цитирају а они заређали са све фуснотама.

Ок, него, помислио сам да није и Симић нешто позајмио

[Коча]

На неким дискусијама на којима сам учествовао када се Дража спомене као први герилац окупиране Европе, комунисти, а пре свега хрвати (а ко ће други) одмах скачу са констатацијом да је то био пољски официр Хубал који је још годину дана пре Драже повео прву герилу протув Немаца...Мени није познат ни један податак где савезници и светска штампа називају тако Хубала, а за Дражу је позната она књига светске штампе, писмо Регана, листови Акрополис, Експрес, итд...ево о томе говори и Перо Симић

Знате ли за још неке изворe који то спомињу и који би могли да буду критеријуми у односу на Хубала и Пољаке...