Оцена Теме:
  • 5 Гласов(а) - 4.2 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Шта би било да је победио Дража?

То може да важи за ове комуњаре које су навикле да живе на државној сиси, па мењају демагогију, кад су већ побили онај део народа који би требало да мења њих са власти. Нисам ти ја адреса за ту причу о Совјетији.
Феликс, већина светских историчара ће ти отприлике рећи исто, а то је да је парадоксално да је Хитлер успео у основној потки свог програма, а то је да је Версајски поредак света био неодржив. Оно што ти неће рећи је то да су то заправо хтеле све зараћене стране, осим Француске.
Можда то ни данас није јасно. Они су се договорили. Споразум који су договорили после рата, а изгледа и пре рата, биле су интересне сфере. Ми нисмо могли другачије него версајским путем, јер нас је у супротном чекала совјетија. Та танка нит за коју се држала влада у Лондону, била је војска у земљи оличена у Дражи Михаиловићу. И то је главна прича Другог светског рата у Југославији.
Чак могу да кажем, иако ће одмах кренути напад, да су они знали да је та битка изгубљена. Али , Ипак, нису оставили четнике на цедилу.
Једноставно, Американци, са или без сагласности Британаца, нису хтели да дозволе било какав реметилачки фактор у било којој држави на Средоземљу. Ту се Броз наместио да се превари Стаљин. Или је планиран и доведен још раније, сасвим свеједно.
А то да су Немачка или Италија " добровољно" ушле у такве дилове са Американцима, стварно... Не могу да верујем да у тако нешто можеш да поверујеш. USArmy је тамо дошла у рату и једноставно остала. Берлингуер и компанија су побеђивали на изборима, па никад нису узели власт. Толика је то слобода била.
Постојала је велика разлика, а то је да је у привреди свака иницијатива била слободна и подржана. То је људе у Европи која није била комунистичка довело до материјално далеко бољег живота, него њихове комшије. Али, рекох, не треба то мени да објашњаваш. Долазак титоиста на власт највећа је катастрофа у српској историји и то не само по неким, него по апсолутно свим сегментима његове или њихове политике. Али, очигледно, Ипак највише по томе што су успели у "промени свести у народу".
А то се управо огледа у томе што је титоистичко слугерањство проглашено за независност, а сва српска жртва од век и по којој је потка била та независност, била бачена у блато. Чак и кад је тај део наше историје извучен из блата, титоисти су га присвојили као предисторију Титове несврстаности. Исто као на унутрашњем плану што су сељака српског одвојили од земље и независности, а дали му самоуправљање.
Одужио сам превише. Дража да је победио не би дозволио да се било ко понаша према КЈ као окупираној територији. То није признао ни 41, не би, наравно, ни после рата. Какве стране касарне? Избацио би их као што је то и Де Гол урадио. А некмоли да дозволи бојеве нуклеарне главе на нашем тлу окренуте према Русима. Па макар били и Совјети. Зато то није ни остао ни на власти, ни у животу.
Одговори

Бенито,
други светски рат је препун парадокса. Де Гола вероватно не би било да Рузвелт лично није исиловао Анвил. А форсирао га је управо да не би гледао Де Гола Smile
Одговори

Питање за све дискутанте, а нарочито за Бенита и Феликса. Да ли би се Дража окренуо Совјетском савезу, након што би осетио окупационе тежње од стране Англоамериканаца? Само да вас све подсетим, такав случај смо имали на Куби. Кастров покрет није био комунистички. Кастро се приближио Совјетима тек када су Американци почели да кидишу на Кубу након "револуције". Као извор користим путопис Федора Рајића са Кубе.
Иначе, за мене је кључна ствар ово што је поменуо Бенито. Да ли би Југославија ушла у НАТО, и да ли би ракете са нуклеарним пуњењима на простору те исте Југославије биле окренуте према руском народу.
Мени лично није потребно мало више "западне слободе" и мало више "западног хлеба", и све то под условом да будем непријатељ Руса и Русије, па макар и за време Совјетског савеза.

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори

Влад, рекао сам већ о томе на почетку теме.
Временом би јачао поново хрватски елемент, потпомогнут страним фактором. То би КЈ одвело у НАТО. Дошло би до политичке кризе између нове генерације српских политичара и ових старих , ратних и предратних. Млади би надвладали , највероватније. Али, то би већ била другачија позиција и могуће да би и у тој консталацији ствари успели да одбију постављање нуклеарних глава по територији КЈ. Поготово, ако би имали нашу нуклеарну бомбу, у шта сам готово убеђен.
Примарни циљ остао би Косово и Метохија и Македонија. Ту је вишевековни кључ српске државности и сва политика, било нова или стара, имала би то као свој темељ. Наравно, ни Совјети не би седели скрштених руку и покушали би да утичу на ситуацију, пре свега преко Бугара. Међутим, они би радили то јако опрезно, због тога што би код Срба био јако изражен антикомунизам због догађаја из ДСР. У самој земљи комунистичка партија би била забрањена, тако да преко њих не би ми могли да делују.
Дакле, потпуно другачија ситуација него код Кастра. Овде после рата не би било конференције и национализације. Предратне компаније би наставиле свој развој, а и дошле би неке стране компаније. Наравно, на потпуно другачији начин него данас. Ако можемо поредити са неким , и то врло условно, је Турска. Дакле, као код Турака, војска би била јак политички фактор, само што је код њих то елеменат присуства утицаја САД, што код нас не би био случај. Барем не у толикој мери. Такође, страначки живот код Срба има дужу и темељну традицију, па би и демократија била стабилнија у односу на Турску.
Укратко, Кастро је звао Хрушчова у помоћ. Зато су и дошли. Ми би већ крајем 40- их, дакле пре формирања НАТО-а, имали стабилну политичку и војну ситуацију. Не би имали потребе никог да зовемо, а због атомске бомбе и ти притисци од САД би били опрезнији и бочни, преко Хрвата. Али то би било решено специјалним статусом у НАТО.
Али, понављам, због свега овога, Дража није ни победио у ДСР. Ником то, осим Срба, није било у интересу. А Срби нису имали моћи да одлучују.
Одговори

(10-10-2016, 07:20 PM)мунгос Пише:  
(10-10-2016, 03:21 PM)Милослав Самарџић Пише:  Би ли дефинисао ово ''револуција''?

Револуција је рушење старог и стварање новог. Није то само пуч, свргавање једни са власти и долазак други. То је тако темиљита промјена, коју карактерише не само пука политичка промјена, него и промјене у свим сферама друштва. Такорећи - "чупање из коријена".
Кажу комунисти/марксисти.
Али револуција је темељна промена на боље, корак напред. Кад неки мексикански разбојници упадну у неко место и све окрену наглавачке, то је према римском праву бандитизам. А кад упадну као страни агенти, то је још и велеиздаја.
Одговори

Ајде мало да браним Мунгоса, док не бане.
Милославе, неки емигрантски писци су четнике звали револуционарима, а и међу четницима се причало " да неће бити исто као пре рата", мислећи пре свега на политичаре, Хрвате и ратне профитере након Првог светског рата. Тога је било и у селу Ба.
Ваљало би мало да објасниш, да би се разумела разлика између тога и комунистичке револуције.
Одговори

(11-10-2016, 01:00 AM)Бенито Пише:  Дража да је победио не би дозволио да се било ко понаша према КЈ као окупираној територији. То није признао ни 41, не би, наравно, ни после рата. Какве стране касарне? Избацио би их као што је то и Де Гол урадио. А некмоли да дозволи бојеве нуклеарне главе на нашем тлу окренуте према Русима. Па макар били и Совјети. Зато то није ни остао ни на власти, ни у животу.

Јасно је да сам говорио под претпоставком искрцавања англоамеричких снага. Уосталом то су четници, тј. Чича и чекали. Те снаге би ту и остале, као што би у таквој ситуацији остале и руске снаге у Румунији и другим Југославији суседним земљама које су Совјети "ослободили". Друга би ствар била да је Југословенска војска успела сама, без ичије помоћи да ослободи Југославију. У том случају би Југославија имала већи кредибилитет да одлучује у којој мери ће - и да ли ће уопште - неке стране трупе ту бити стациониране. Ја мислим да би си и у том случају Југославија опредилила за обилну војну (и сваку другу) помоћ па сигурно и неку касарну.

Бенито, за разлику од Совјета који су "ослободили" источну Европу и Београд, англо савезници су ослободили други део Европе у тој мери да се та два ослобођење, једно са наводницима и друго без не могу никада изједначити.

(11-10-2016, 08:20 AM)Vlad Alekš Пише:  Питање за све дискутанте, а нарочито за Бенита и Феликса. Да ли би се Дража окренуо Совјетском савезу, након што би осетио окупационе тежње од стране Англоамериканаца? Само да вас све подсетим, такав случај смо имали на Куби. Кастров покрет није био комунистички. Кастро се приближио Совјетима тек када су Американци почели да кидишу на Кубу након "револуције". Као извор користим путопис Федора Рајића са Кубе.
Иначе, за мене је кључна ствар ово што је поменуо Бенито. Да ли би Југославија ушла у НАТО, и да ли би ракете са нуклеарним пуњењима на простору те исте Југославије биле окренуте према руском народу.
Мени лично није потребно мало више "западне слободе" и мало више "западног хлеба", и све то под условом да будем непријатељ Руса и Русије, па макар и за време Совјетског савеза.

Ово о Куби је, морам рећи, бесмислица. Друг Кастро је срповодио од првог дана комуниситчку револуцију као и садруг му крволог друг Че.

Нема шансе да би се Дража окренуо Совјетима, из истог оног разлога из кога и друге земље Европе које су потпале под западни утицај не би учиниле. Једноставно, боља америчка назови окупација са све демократијом, својином, слободном привредном и просперитетом у тој мери да се за двадесет година практично после ДСР та иста западна Европа скоро потпуно опоравила (погледај само и упореди западну и источну Европу двадесет година након ДСР) од ужаса совјетског тоталитаризма у коме су људи шиканирани, убијани и застрашивани а привреде уништаване.

То су тако јасне ствари.

И није тада било речи о "руском народу" већ о тоталитарном комунистичкком режиму који је претио да ће дићи цео свет у ваздуз. Џабе наша братска брига према Русима ако би Совјетска власт дигла у ваздуз и њих и нас и цео свет!

Дакле, људи, схватите каква је то тада опасност била. То није била шала и постојала је реална бојазан да дође до нуклеарне катастрофе. Суштина је да би њен иницијатор био СССР.

Иде Џиџа кроз планине
гони српске душманине,
издајице Русе, Немце,
крџалије љотићевце.
Одговори

" И зато, другови, ову дискусију закључујем..... овај, закључавам!!!!!"Кидање
Опет ти мени спочитаваш комуњаризам? Ајде, да одемо корак даље. Знамо, ваљда, за толико ко је какав био у ослобађању, са или без наводника. И ми смо то осетили.
Што се тиче Англоамериканаца и њиховог искрцавања, ниси у праву. А , ево зашто? Да су се искрцали на територији КЈ, они би то, правно гледано, оправдали војном и ратном помоћу савезничкој сувереној земљи и свом савезнику. То би усагласили са владом у Лондону, а затим и са војском у земљи и ван земље и њеним начелником ђенералштаба. У том смислу, била би потписана и нека врста уговора о војној сарадњи. Та сарадња би била ограничена, било временски, било циљно ( рецимо до истеривања немачке војске из земље). Не би остали, као што нису остали ни у Француској. Морали би да чекају нови позив. А тај позив, да су победили Срби, какви су они тада били, не какве ја смишљам, не би никад стигао. Зато нису ни интервенисали. Много је било јевтиније да помогну Брозу да изгину Срби, а да не гину они, и да тај терен узму за себе без својих жртава. Колико су били лицемери, сведочи и то, да су због одлуке да се не искрцају на територију КЈ, продужили ДСР најмање годину дана. Колико би људи у Европи и свету било спашено да су се искрцали?
А и ово је део историјске приче колико су Срби " мали и небитан народ који треба да се повија...."
Феликс, мани ме , бре, више са комунистима. Smile
Одговори

(11-10-2016, 07:09 PM)Бенито Пише:  Ајде мало да браним Мунгоса, док не бане.
Милославе, неки емигрантски писци су четнике звали револуционарима, а и међу четницима се причало " да неће бити исто као пре рата", мислећи пре свега на политичаре, Хрвате и ратне профитере након Првог светског рата. Тога је било и у селу Ба.
Ваљало би мало да објасниш, да би се разумела разлика између тога и комунистичке револуције.
Свакако. И Милорад Драшковић пише о равногорској револуцији. Раније се писало о српској револуцији под Карађорђем. Комунисти су просто злоупотребили термин револуција. Као и многе друге термине: слобода и борба за слободу, итд.
Одговори

(12-10-2016, 12:11 AM)Felix Пише:  
(11-10-2016, 08:20 AM)Vlad Alekš Пише:  Питање за све дискутанте, а нарочито за Бенита и Феликса. Да ли би се Дража окренуо Совјетском савезу, након што би осетио окупационе тежње од стране Англоамериканаца? Само да вас све подсетим, такав случај смо имали на Куби. Кастров покрет није био комунистички. Кастро се приближио Совјетима тек када су Американци почели да кидишу на Кубу након "револуције". Као извор користим путопис Федора Рајића са Кубе.
Иначе, за мене је кључна ствар ово што је поменуо Бенито. Да ли би Југославија ушла у НАТО, и да ли би ракете са нуклеарним пуњењима на простору те исте Југославије биле окренуте према руском народу.
Мени лично није потребно мало више "западне слободе" и мало више "западног хлеба", и све то под условом да будем непријатељ Руса и Русије, па макар и за време Совјетског савеза.

Ово о Куби је, морам рећи, бесмислица. Друг Кастро је срповодио од првог дана комуниситчку револуцију као и садруг му крволог друг Че.

Што се тиче Кубе.
Ту сам био експлицитан - нисам ја лично био на Куби у периоду свргавања Батисте и доласка на власт господина Кастра и његове екипе. Позвао сам се на путопис Федора Рајића, који је лично (главом и брадом Smile) био присутан успостављању нове власти. Видео и Чеа у господин Кастровом штабу. Иначе, не знам зашто би покојни Федор Рајић избегавао истину? Он није био комуниста, напротив, био је жешћи антикомуниста, мрзитељ било каквог типа тоталитаризма, припадник Гролове демократске омладине, симпатизер Дражиног покрета, емигрант, држављанин Канаде, најближи сарадник Адама Прибићевића и Пера Булата у "Гласу канадских Срба". Да скратим, по мени - и више него релевантан извор. Остало ми је урезано у сећању како описује господин Кастрове патроле по Хавани, као да су патроле Калабић Николе. Наоружани млади момци са брадама труде се да одрже ред и мир у престоници карипског острва. Суштина Рајићевог путописа била је, да се поновим - господин Кастро је свргнуо америчког пулена Батисту са власти, да би потом, након покушаја класичне окупације од стране Американаца, своју државу препустио СССР-у. Господин Кастро и екипа су бирали између два зла, и, по њима, изабрали су мање зло. Да ли су били у праву? Не знам. Не знам, јер нисам у стању да упоредим стање под Батистом са стањем под господином Кастром. И не знам како би изгледала алтернативна историја, то јест историја у којој на власти остаје амерички пулен, бандит Батиста, а не преузима власт господин Кастро.
Убих се од објашњавања, а ти мени кратко - бесмислица. Дај, дедер аргументе. Smile

(12-10-2016, 12:11 AM)Felix Пише:  И није тада било речи о "руском народу" већ о тоталитарном комунистичкком режиму који је претио да ће дићи цео свет у ваздуз. Џабе наша братска брига према Русима ако би Совјетска власт дигла у ваздуз и њих и нас и цео свет!

Дакле, људи, схватите каква је то тада опасност била. То није била шала и постојала је реална бојазан да дође до нуклеарне катастрофе. Суштина је да би њен иницијатор био СССР.

Без увреде, али мислим да си озрачен америчком пропагандом. А можда и мало осиромашеним уранијумом. Smile Ко је бацио нуклеарне бомбе на Јапан? Руси? Совјети?
Као прво, ми не знамо у којој се кухињи закувао Лењинов комунизам. Само можемо да наслућујемо. То исто важи и за Хитлеров националсоцијализам, и за Мусолинијев фашизам. Шта ако је иста екипа организовала и финансирала све зараћене стране? А ми, наивни, подржавали само једну страну? Погину милиони Европљана, а банкари трљају ручице због великих камата. Погледај шта се данас збива у Сирији. Американци су направили Исламску државу, а сада као ратују против ње. Или пример Осаме бин Ладена. Они су га створили, они су га уништили. Буквално. Гледали су на мониторима ликвидацију и скакали од среће. Бедни лицемери и фолиранти. Јефтина холивудска пропаганда.
Негде сам прочитао како је Момчило Нинчић описао наш однос према бољшевизираним Русима. По сећању - "Између нас и њих стоји непремостива идеолошка провалија, али, они заувек остају наша руска браћа!"

(12-10-2016, 12:45 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(11-10-2016, 07:09 PM)Бенито Пише:  Ајде мало да браним Мунгоса, док не бане.
Милославе, неки емигрантски писци су четнике звали револуционарима, а и међу четницима се причало " да неће бити исто као пре рата", мислећи пре свега на политичаре, Хрвате и ратне профитере након Првог светског рата. Тога је било и у селу Ба.
Ваљало би мало да објасниш, да би се разумела разлика између тога и комунистичке револуције.
Свакако. И Милорад Драшковић пише о равногорској револуцији. Раније се писало о српској револуцији под Карађорђем. Комунисти су просто злоупотребили термин револуција. Као и многе друге термине: слобода и борба за слободу, итд.

Мислим да грешиш и вези са комунистима и револуцијом. Они нису злоупотребили термин "револуција". "Револуција" сама по себи није ни добра ни лоша. То је сасвим неутралан појам. Мада, конзервативци се не би баш сложили са мојом изјавом. Они више преферирају еволуцију. Комунисти су у Југославији извели револуцију. Све су променили наглавачке. По узору на своје духовне претке - Робеспјера и Лењина.

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори

(12-10-2016, 07:41 AM)Vlad Alekš Пише:  Негде сам прочитао како је Момчило Нинчић описао наш однос према бољшевизираним Русима. По сећању - "Између нас и њих стоји непремостива идеолошка провалија, али, они заувек остају наша руска браћа!"

Јесте, што рече капетан Вучковић - "ми пуцамо у ваздух да их уплашимо а они у месо".

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори

(12-10-2016, 11:15 AM)Громовник Пише:  
(12-10-2016, 07:41 AM)Vlad Alekš Пише:  Негде сам прочитао како је Момчило Нинчић описао наш однос према бољшевизираним Русима. По сећању - "Између нас и њих стоји непремостива идеолошка провалија, али, они заувек остају наша руска браћа!"

Јесте, што рече капетан Вучковић - "ми пуцамо у ваздух да их уплашимо а они у месо".

То су сигурно били неки Литванци или Грузини. Smile

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори

Влад Алекш, како си кренуо са хвалисањем Кастра могао би да пређеш и на хвалисање друга Тита, јер то су били велики пријатељи. Ја стварно не желим да овде губим време на расправљању (са србокомунистима) типа да ли је један комунистички диктатор заиста био диктатор или ипак није био диктатор већ је то америчка пропаганда а ми треба, зато што изнад свега на свету волимо све од Руса, па било то и совјетско говно, да не кажем пролив, да кажемо како Кастро није био диктатор јер су га Совјети подржавали већ борац за бољи свет.

Иначе, Федор Рајић је био левичар који је педесет и неке отишао за Америку и касније направио приватну фирму (зашто није отишао на Кубу и тамо направио приватну фирму?) и веома га цени Драгољуб Мићуновић. Паметном доста.

Што се тиче употребе атомске бомбе. Да, Амери су први бацили атомку на Јапан и по обичају били бржи, паметнији и спретнији од комунистичке конкуренције, што се показало таквим и када се срушила та империја зла, како ју је назвао човек који је ценио нашег Чичу - Роналд Реган.

(12-10-2016, 12:33 AM)Бенито Пише:  " И зато, другови, ову дискусију закључујем..... овај, закључавам!!!!!"Кидање
Опет ти мени спочитаваш комуњаризам? Ајде, да одемо корак даље. Знамо, ваљда, за толико ко је какав био у ослобађању, са или без наводника. И ми смо то осетили.
Што се тиче Англоамериканаца и њиховог искрцавања, ниси у праву. А , ево зашто? Да су се искрцали на територији КЈ, они би то, правно гледано, оправдали војном и ратном помоћу савезничкој сувереној земљи и свом савезнику. То би усагласили са владом у Лондону, а затим и са војском у земљи и ван земље и њеним начелником ђенералштаба. У том смислу, била би потписана и нека врста уговора о војној сарадњи. Та сарадња би била ограничена, било временски, било циљно ( рецимо до истеривања немачке војске из земље). Не би остали, као што нису остали ни у Француској. Морали би да чекају нови позив. А тај позив, да су победили Срби, какви су они тада били, не какве ја смишљам, не би никад стигао. Зато нису ни интервенисали. Много је било јевтиније да помогну Брозу да изгину Срби, а да не гину они, и да тај терен узму за себе без својих жртава. Колико су били лицемери, сведочи и то, да су због одлуке да се не искрцају на територију КЈ, продужили ДСР најмање годину дана. Колико би људи у Европи и свету било спашено да су се искрцали?
А и ово је део историјске приче колико су Срби " мали и небитан народ који треба да се повија...."
Феликс, мани ме , бре, више са комунистима. Smile

Бенито, знамо да ниси комуниста, не брини - само те мало боцкам Smile

Слажем се око овог горе везано за неку врсту уговора. Наравно да победничка монархистичка Југославија не би била ничији привезак, као што никада није ни била, али то не искључује да би била ватрени борац против пошасти са Истока. А о томе да ли би се тај уговор обнављао или не, то не можемо знати. Уколико би "гвоздена завеса" била тачно тамо где је заиста била у историји и уколико би били слични односи у Европи као што су и били, можемо са сигурношћу рећи да Југославија не би могла играти неку превише неутралну улогу већ би, по мом суду, ипак припадала пре клубу "јастребова" антикомунизма. Али, наравно, све су то нагађања.

Ово око искрцавања је потпуно друга тема и мислим да се негде на форуму већ водила полемика око тога. Мислим да је у питању ипак била војна процена а не идеолошка. Ни једном савезнику тада продужетак рата није ишао у прилог.

Иде Џиџа кроз планине
гони српске душманине,
издајице Русе, Немце,
крџалије љотићевце.
Одговори

Свакако да би КЈ била изразито антикомунистичка. И због традиције помоћи Белим Русима, које су овде не само лепо Срби примили, него се трудили да им не угрозе достојанство, па нису пуковнике, генерале, професоре византологије или епископе слали да перу судове по кафанама, за учитеље у основним школама или свештенике у неким забитима, него су им давали одговарајућа места у администрацији. А други разлог би био што смо у рату видели " шта хоће та наша деца". То око антикомунизма никаквог спора нема.
Нема , чак, ни спора да вероватно, готово сигурно, не би могли да издржимо тај хладноратовски притисак и да би морали да се сврстамо на једну страну. И то би сигурно био Запад. Све је то јасно.
Други је овде спор. Из пројекције коју је Милослав дао избачен је један важан елемент. А то је српска елита, оличена у Круни, политици, војсци, СПЦ и науци. Ми знамо биографије на стотине тих људи. Знамо и коју су школу, васпитање и образовање прошли. Осим ако не живим у илузији да знамо. Оно што знам , морао сам да дам примедбу. Док би они живели и питали се, не би дозволили оно што сам написао. Још један детаљ, рат је показао и ко су фолиранти и барабе унутар тог " српског идентитета". Показало се ко су, у ствари, само каријеристи и оне који су пали на таквом испиту. Мислим, наравно, на недићевце и љотићевце. Ни њих не би било, макар не у значајној мери, у државном апарату одмах после рата да " муте воду". Све ово је било добронамерно, да евентуална књига буде приближнија истини.
Али, изгледа, да Милославу то смета те ћу се овде са ове теме искључити.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним