Поруке: 2,374
Теме: 43
Придружен: Jan 2014
Углед:
201
Код Фоче. И Јошаница исто. Ту су на Никољдан 1992. Турци побили око 60 Срба.
Поруке: 285
Теме: 3
Придружен: Apr 2014
Углед:
42
''За погибију ђенерала Ђукановића и пуковника Станишића изгледа да су главни узрочници Нијемци, а свакако по захтеву и наговору зеленаша, јер су у неколика пута покушавали да пруже помоћ: капетан Симо Мијушковић са сјеверне стране и капетан Јаков Јововић са јужне стране, али ово Нијемци нису дозволили (ово по приватном сазнању).''
Извјештај команданта Вучедолске војночетничке бригаде, капетана Ђорђија Драганића мајору Петру Баћовићу, од 26. октобра 1943. године.
Поруке: 4,401
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
648
(22-10-2016, 06:15 PM)Мргуд Пише: Да ли је постојала могућност да им Ђуришић притекне у помоћ? Комунисти су после говорили да је могао али није хтео.
Ђуришић је тада био у заробљеништву, тако да су то говорили неки много паметни комунисти.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Поруке: 14,527
Теме: 307
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,065
За ове млађе, Батрић Јовановић је желео да сруши Гинисов рекорд у броју обраћања за скупштинском говорницом. Бројао је само обраћања преко 10 минута. Пошто је био делегат у разним комунистичким " скупштинама" , а касније и као посланик испред СПС, успео је , пред крај деведесетих, по свом личном мишљењу да обори тај рекорд. Није му Гинис признао због санкција. Бар је тако он тврдио.
Зашто га помињем? Он је један од убица ђенерала Ђукановића и адвоката Бојовића и осталих. Причао је својевремено како су за ноћ претрчали неколико десетина километара, кад им је наређено да нападну четнике у манастиру Острог. Водио их је Арсо Јовановић.
Поруке: 1,374
Теме: 9
Придружен: Oct 2014
Углед:
137
У тексту се каже "комунисти се заклели на крст", СМЈЕШНО
Како год пробам да схватим ову ситуацију, дођем до закључка да су четници криви за своје страдање Подострогом.
Да се ово десило четрдесетипрве или почетком четрдесетидруге, некако би имао разумијевања, али четрдесет треће када су комунисти јасан и познат непријатељ, не могу имати разумјевања.
Не треба бити војни стручњак да би се констатовало да је избор Подострога као уточишта за тако малу, а важну групу војске, стратешки био потпуно погрешан. Ко је икада био Подострогом то може закључити
Поруке: 17,005
Теме: 632
Придружен: Jul 2013
Углед:
1,872
Свакако четници, тим пре јер је комуниста било мало. И мислим да није био ту Арса Јовановић, него Блажо Јовановић.
Поруке: 14,527
Теме: 307
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,065
У праву си, лапсус. Блажо и Бојовић су били колеге пре рата. На Блажову реч ови су изашли, а Бојовића је убио првог.
Бајо и синовци нису поверовали и борили су се до краја.
Све у свему, ради се догађају равном античким трагедијама и потпуно је невероватно да ниједан филмски или позоришни редитељ није осетио потребу да ово преточи у драмско дело.
Поруке: 1,361
Теме: 10
Придружен: Apr 2015
Цитат:Комунисти у Србији убили 2000 пута више "издајника" него Французи
Процес денацификације наилазио је на мањи отпор и много је жустрије вођен у земљама где нацифашистичка идеологија није била опште прихваћена.
У Француској су снажан покрет отпора, друштвено-историјске поделе али и масовна колаборација условили драстичнији обрачун него у другим западноевропским државама, уз примере политичких и личних злоупотреба. Ипак све ове појаве биле су само "лева скретања" и интензивне само непосредно по ослобођењу да би протоком времена лагано сплашњавале и биле преведене у систем демократске правне државе. Будући да револуционарни покрети нису нигде преузели власт није било масовне злоупотребе антифашизма у сламању идеолошких и класних противника типичним за Источну Европу где се тежило успостављању тоталитарне власти.
У Источној Европи се процес кажњавања колабораната и ратних злочинаца поклопио са првом фазом револуције, па је стога број убијених по том основу углавном немерљиво већи него на Западу.
Институције силе, а нарочито тајна полиција су инструментализоване од стране комуниста и имале су прецизна упутства за елиминацију противника револуције и стабилизацију нове власти. Са прљавом водом избацивала се и чиста. За разлику од Француске и других западних демократија ванинституционално "чишћење" - насиље, у Источној Европи па и у Србији и Југославији, углавном није било плод ексцеса или ,,ванредног стања" већ и део детаљно разрађеног револуционарног плана. Политичко насиље је вођено овде етапно ("салама техника" како је говорио један мађарски комуниста). У првој фази се заклањало иза обрачуна са ратним злочинцима и колаборационстима, у другој иза прогона "шпијуна и издајника" а у трећој иза издајника у партијским редовима. Затворивши круг терор је овде временом прерасао у трајан, тоталан и савршен репресивни систем који је потрајао деценијама. То не значи да овде "етоса одмазде"попут оних Западној Европи. Напротив.
У Источној Европи је различит интезитет поратних чистки зависно од историјских и друштвених околности. Тако је он био већи у Пољакој, Грчкој, Бугарској а нарочито Југославији, за разлику од рецимо Румуније, Мађарске, и Чехословачке. Терор је наравно био условљен и изразитим националним и друштвеним противречностима, великим жртвама и злочинима у рату, снажним и супротстављеним покретима отпора, крвавим грађанским ратом као и јаким снагама колаборације. Али, међу ликвидиранима многи су елиминисани само као политички и класни противници револуционарне власти, припадници предратне политичке, културне и друштвене елите, председници општина, припадници, па чак и симпатизери Југословенске војске у отаџбини, мобилисани војници и жандарми који нису заслуживали смрт, бенигни облици колаборације...
Тезу о изетности југословенског случаја у европским оквирима поткрепљују подаци о броју осуђених на смрт, односно ликвидираних на крају рата, под оптужбама за колаборацију и ратне злочине. У Србији је пописано именом и презименом, на око четири милиона становника 1945. године, близу 59.000 страдалих лица на 211 локација тајних гробница. У често помињаној Француској, статистике показују око 5 хиљада на 40 милиона становника.
Према броју ликвидираних без суђења на милион становника, ако се узму и најопрезније бројке и прецизни пописи у Србији, добија се податак да је у Француској ликвидирано око 225, а у Србији око 5 хиљада лица на милион становника (у Југославији и преко 5.800). То је преко двадесет пута више. Сличан је однос и у броју осуђених на смрт: у Француској 39, а у Србији око 400 лица на милион становника.
Од осталих европских земаља може се узети да је нешто слично виђено само у Бугарској где је осуђено на смрт 219 лица, а ликвидирано 2.000 на милион становника (што је готово дупло мање него у Србији!). У Пољској је ликвидирано око 450 лица на милион, док је у свим осталим земљама ствар знатно другачија и креће се од 4-30 осуђених на смрт на милион становника, док су масовне ликвидације без суда скоро непознате.
Дакле, према сви показатељима у Србији је број убијених по глави становника најмање дупло већи од броја убијених у односу на најближу Бугарску, док је у односу на Француску, а поготову остале европске земље број ликвидираних на крају рата од двадесет па и до неколико стотина пута већи.
Ако би пак урачунали у број индиректно убијних, односно оне цивиле који су страдали у логорима и затворима (још најмање око 35.000 у Србији), удео убијених на милион становника би се попео и на 10.000 што је неславан рекорд у европским размерама. Закључак је да бројчани подаци доказују да је режим у Југославији на крају рата био најрепресивнији у Источној Европи (са Француском је поређење бесмислено!) баш као што је после политичког заокрета почетком педесетих и одрицања од стаљинистичког наслеђа био најлибералнији.
Веза: http://www.frontal.rs/index.php?option=b...vost=59350
Да се примјетити да се опет дјелимо, гледа се Србија територијално, не Срби као народ.
Поруке: 17,005
Теме: 632
Придружен: Jul 2013
Углед:
1,872
Овај текст није прецизан. У Француској су у ствари комунисти убијали људе, у оној првој фази, отприлике месец и по дана, док власт није консолидована. Иначе да су завладали убили би преко милион.
Да, ја сам увек против те поделе, просто јер се не може данашњим границама описивати ондашња ситуација, то је ноторно. У Добоју су рецимо убијали по 50 за ноћ, као и у Чачку на пример.
