15-04-2017, 07:17 AM
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Квиз- Српска историја
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
15-04-2017, 04:34 PM
Ево једног у духу празника.
Краљ Александар је често посећивао један манастир у време Велике недеље часног поста, где се и причешћивао на Велики четвртак, једном приликом је током шетње краљица Марији рекао да би желео да буде ту сахрањен, о ком манастиру се ради? Да помогнем реч је о шумадијској епархији.
Краљ Александар је често посећивао један манастир у време Велике недеље часног поста, где се и причешћивао на Велики четвртак, једном приликом је током шетње краљица Марији рекао да би желео да буде ту сахрањен, о ком манастиру се ради? Да помогнем реч је о шумадијској епархији.
15-04-2017, 05:20 PM
Je li Josanica?
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
15-04-2017, 05:23 PM
Није Јошаница. Има везе са четницима, постављана је слика манастира на форуму, на теми "Најлепше четничке слике".
15-04-2017, 05:48 PM
Размишљао сам Јошаница или Каленић. Јесам сад погодио? Ако је тачно терајте даље. Гледам хуманитарну, пријатељску, у Ужицу.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
15-04-2017, 06:09 PM
Чија је ово беседа:
’’Ми смо их раније само донекле познавали. Али смо, исто тако, знали шта смо чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо стотине Срба који су бранили земљу, за једног убијеног нашег војника, који је иначе представљао власт окупатора – насилника. Па, не само да смо то чинили, него смо благонаклоно гледали како су на Србе тамо пуцали са свију страна.
Знали смо да се овде, међу нама, налази пет хиљада официра Срба који су некада представљали друштвену снагу у својој земљи, а сада су личили на живе костуре, изнемогли и малаксали од глади. Знали смо да код Срба тиња веровање: Ко се не освети, тај се не посвети. И ми смо се, заиста, плашили освете тих српских мученика. Бојали смо се да ће они, по нашој капитулацији, радити оно што смо ми са њима чинили. Замишљали смо јасно ту трагедију и већ видели нашу децу како пливају канализацијом или се пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовање, рушење и разарање наших домова! Међутим, како је било? Кад су пукле заробљеничке жице и кад се пет хиљада живих костура српских нашло у нашој средини, ти костури су миловали нашу децу и давали им бомбоне! Разговарали су са нама. Срби су, дакле, миловали децу оних који су њихову отаџбину у црно завили!
Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик; тек сада схватамо зашто је Бизмарку последња реч на самртној постељи била “Србија”! Та победа Срба је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и добити само Срби, однеговани у њиховом светосавском духу и јуначким епским песмама које је наш Гете тако волео… Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи, и Србима који су је извојевали, желео сам да посветим ову моју последњу свештеничку проповед.’’
’’Ми смо их раније само донекле познавали. Али смо, исто тако, знали шта смо чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо стотине Срба који су бранили земљу, за једног убијеног нашег војника, који је иначе представљао власт окупатора – насилника. Па, не само да смо то чинили, него смо благонаклоно гледали како су на Србе тамо пуцали са свију страна.
Знали смо да се овде, међу нама, налази пет хиљада официра Срба који су некада представљали друштвену снагу у својој земљи, а сада су личили на живе костуре, изнемогли и малаксали од глади. Знали смо да код Срба тиња веровање: Ко се не освети, тај се не посвети. И ми смо се, заиста, плашили освете тих српских мученика. Бојали смо се да ће они, по нашој капитулацији, радити оно што смо ми са њима чинили. Замишљали смо јасно ту трагедију и већ видели нашу децу како пливају канализацијом или се пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовање, рушење и разарање наших домова! Међутим, како је било? Кад су пукле заробљеничке жице и кад се пет хиљада живих костура српских нашло у нашој средини, ти костури су миловали нашу децу и давали им бомбоне! Разговарали су са нама. Срби су, дакле, миловали децу оних који су њихову отаџбину у црно завили!
Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик; тек сада схватамо зашто је Бизмарку последња реч на самртној постељи била “Србија”! Та победа Срба је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и добити само Срби, однеговани у њиховом светосавском духу и јуначким епским песмама које је наш Гете тако волео… Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи, и Србима који су је извојевали, желео сам да посветим ову моју последњу свештеничку проповед.’’
15-04-2017, 06:15 PM
15-04-2017, 07:14 PM
(15-04-2017, 06:09 PM)Милослав Самарџић Пише: Чија је ово беседа:То је она чувена проповед протестантског свештеника. Напиши како се звао, да не тражим сад.
’’Ми смо их раније само донекле познавали. Али смо, исто тако, знали шта смо чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо стотине Срба који су бранили земљу, за једног убијеног нашег војника, који је иначе представљао власт окупатора – насилника. Па, не само да смо то чинили, него смо благонаклоно гледали како су на Србе тамо пуцали са свију страна.
Знали смо да се овде, међу нама, налази пет хиљада официра Срба који су некада представљали друштвену снагу у својој земљи, а сада су личили на живе костуре, изнемогли и малаксали од глади. Знали смо да код Срба тиња веровање: Ко се не освети, тај се не посвети. И ми смо се, заиста, плашили освете тих српских мученика. Бојали смо се да ће они, по нашој капитулацији, радити оно што смо ми са њима чинили. Замишљали смо јасно ту трагедију и већ видели нашу децу како пливају канализацијом или се пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовање, рушење и разарање наших домова! Међутим, како је било? Кад су пукле заробљеничке жице и кад се пет хиљада живих костура српских нашло у нашој средини, ти костури су миловали нашу децу и давали им бомбоне! Разговарали су са нама. Срби су, дакле, миловали децу оних који су њихову отаџбину у црно завили!
Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик; тек сада схватамо зашто је Бизмарку последња реч на самртној постељи била “Србија”! Та победа Срба је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и добити само Срби, однеговани у њиховом светосавском духу и јуначким епским песмама које је наш Гете тако волео… Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи, и Србима који су је извојевали, желео сам да посветим ову моју последњу свештеничку проповед.’’
А, Вукашин је написао, нисам видео.
Перун , вероватно, јури Милована Рајевца да разговарају. Штета што им је лоше време.
Вукашине, ионако дугујеш још једно питање.
15-04-2017, 07:49 PM
Оба од јуче.
15-04-2017, 08:00 PM
(15-04-2017, 07:14 PM)Бенито Пише: Перун , вероватно, јури Милована Рајевца да разговарају. Штета што им је лоше време.
Вукашине, ионако дугујеш још једно питање.
Баш штета због времена. Било би дупло више људи.
Нисам чекао Рајевца. Испричао сам се са једним његовим рођаком. Он зна најбоље о томе.
Дајте следеће па ће Вуле поставити питања кад буде био слободан.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
15-04-2017, 09:00 PM
Отац му је био у пратњи самог цара Душана. А њега је песма опевала као великог јунака. Био је један од заточника, о којима сам већ писао на квизу. Али, он је и у том друштву припадао највишој елити. Био је један од ретких витеза који је био обучен да у борби на коњу користи два мача, што је била реткост у европским оквирима.
Ко је овај јунак?
Ко је овај јунак?
15-04-2017, 09:26 PM
(15-04-2017, 09:00 PM)Бенито Пише: Отац му је био у пратњи самог цара Душана. А њега је песма опевала као великог јунака. Био је један од заточника, о којима сам већ писао на квизу. Али, он је и у том друштву припадао највишој елити. Био је један од ретких витеза који је био обучен да у борби на коњу користи два мача, што је била реткост у европским оквирима.
Ко је овај јунак?
Милош Војиновић?
15-04-2017, 09:47 PM
Знао сам да није сестрић Војиновић.
Топлица или Косанчић?
Топлица или Косанчић?
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 41 Гост(а)