(18-06-2017, 09:08 PM)Бенито Пише: Ајде, пошто нико неће да постави питање. ( Вукашин и Смедерево дугују питања)
Исте 1913. године, када се српска војска тријумфално вратила са Брегалнице, још једна војска у којој су били Срби скршила је једну буну, која је личила на мини-рат. Формација која је то одрадила имала је специфично име.
Како се звала та формација?
Како се звао легендарни вођа те формације?
Како је завршио живот овај јунак о коме се деценијама није смело говорити?
Помислио сам да је албанска побуна 1913. године,али ми је пажњу одвука друга албанска побуна из 1920. године када је ту побуну угушила војска Краљевине СХС(иако су то углавном биле јединице бивше српске војске и етнички попуњене Србима) ,али се о овој мало тога зна.
-Дакле мој коначан одговор је албанска побуна 1913. године.
Иако су Албанци и ВМРО у првим данима имали успеха и окупирали поједина градове попуд Охрида јер су мале српске јединице биле приморане да се повуку,устанак је убрзо угушен.
-Пешадијски пук Првог позива "Стефан Немања" у чијем саставу се наласио,мислим водник,Драгољуб Михаиловић,је разбунцао албанске и ВМРО терористе.
-Командант пука "Стефан Немања" био је мајор Драгутин Гавриловић (потоњи пуковник,али нажалост никада генерал)
-И тећи одговор:Јунак,пуковник Гавриловић је у АР реактивиран,али не знам шта је радио током АР.После рата одведен је у заробљеништо,да би пред крај рата био пуштен сав измучен.Тако измучен вратио се у Београд,да би доживео да га партизани претуку,а од псоледица млаћења је и преминуо.
Ово треће вам звуши познато ? Па нормално,тако су били третирани угледни Краљевски официри и генерали(фелдмаршали) од стране нових власти.А свако ко умре а у његову смрт су били умешани партизани,бива проглашен за човека који је на било кој начин пружао отпор партизанима и проглашава се за квислинга,подржаватеља "анти-народне" династије Карађорђевић итд. Због тога се о њему(као и о осталим угледним официрима,генерали и фелдмаршалима)није смело причати све до слома комунистичког режима.
-Марој Драгутин Гавриловић:
-Пуковник Гаавриловић нешто пре АР,и после враћања из логора у исмузеном стању: