[Прст_у_ока_латиници]

Је очигледно да је покренила САД/енглеска/западна/српска страна медија хајка око Руски центар.

Скот: Нисам никад посетио руско-српски центар у Нишу, али знам да има разлога за забринутост
14:01 15.06.2017.0 коментараШтампај
У НИШУ ОТВОРИО СИМПОЗИЈУМ „УЛОГА NATO У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ“
Кајл Скот

„Чланство у NATO, као и свим другим земљама, Србији би донело заштиту. То је такође и систем вредности. Све земље чланице сарађују не само на војној основи већ и на политичкој, на пољу борбе против тероризма и реаговања у ванредним ситуацијама“
ФАКТИ: Овај Амер функционише по принципу: нисам прочитао ништа од Добрице Ћосића, али знам да је он српски националиста… А на нишки симпозијум је довео само оне који га неће питати ни шта такав симпозијум тражи у Нишу ни - да ли би NATO штитио Србију од самог себе? А имало би смисла јер је на Србију - после Аустро-Угара 1914. и Немаца 1941. - ударио само NATO. Узгред: увек они тако - 5 на једнога, 10 на једнога, 19 на једнога… Како су кренули, кроз 50 година ће на Србију повести свој део планете…
АМБАСАДОР Сједињених Америчких Држава у Србији Кајл Скот рекао је данас у Нишу да „има добрих разлога за забринутост“ због постојања Руско-српско хуманитарног центра у Нишу.

„Не знам тачно шта они раде, никада нисам посетио тај центар, али мислим да има добрих разлога за забринутост“, рекао је Скот као одговор на питање новинара да ли сматра да је Руско-српски хуманитарни центар заправо шпијунски центар.

Скот је рекао да је то питање више за Србију, за људе који ту живе и за Владу Србије.

„То је питање за њих, шта мисле да они (Руси) заправо раде у том центру“, нагласио је амерички амбасадор.

Скот је у Нишу отворио симпозијум „Улога NATO у југоисточној Европи“ и при том истакао да је сарадња са том војном алијансом пре свега у интересу Србије.

„Чланство у NATO, као и свим другим земљама, Србији би донело заштиту. То је такође и систем вредности. Све земље чланице сарађују не само на војној основи већ и на политичкој, на пољу борбе против тероризма и реаговања у ванредним ситуацијама“, нагласио је Скот.

Он је подсетио да Србија и NATO сарађују већ десет година и сада постоји скоро 100 заједничких активности Србије и чланица NATO-а.

„Одлука је на Србији да ли ће остати неутрална или ће ући у NATO. Мислим да може остати неутрална, а ући у Европску унију. Има чланица ЕУ које су неутралне“, рекао је Скот.

Истина је, казао је Скот, да је 1999. године било цивилних жртава и САД жале за сваком цивилном жртвом, али и САД и Србија морају ићи даље.

На симпозијуму који су организовали Клуб српско-америчког пријатељства и америчка амбасада у Србији учествовали су представници министарстава одбране Бугарске, Црне Горе, Румуније, Босне и Херцеговине, Македоније и Србије.

[Прст_у_ока_латиници]

РУСКА државна новинска агенција ТАСС пренела је речи Александра Вучића да ће Србија сама доносити одлуке поводом Руско-српског хуманитарног центра у Нишу и да га мишљење САД о томе не интересује.

Цитирала је ове његове речи:

„Шта они мисле, то ме не интересује. Шта о томе мисле други - то ме такође не интересује. Важно је шта о томе мислимо ми зато што је то на територији Србије. Ми ћемо самостално одлучити о том питању“.

Такође и ове изговорене у наставку:

„Замислите да амбасадор Србије у Вашингтону почне да изјављује да је забринут због неке базе на територији САД“.

Исто као премијерка?

---

Америка не жели руски центар у својој колонији Србији
у ВЕСТИ ДАНА, Политика 15. јуна 2017.

Вашингтон – САД брине изградња руског хуманитарног центра у Србији и потенцијалног специјалног статуса за особље центра којеје тражила Русија, изјавио је Хојт Брајан Ји.

Високи званичник Стејт департмента задужен за Европу и Евроазију је на претресу о ситуацији у Југоисточној Европи, одржаном у Пододбору за европску и регионалну безбедносну сарадњу у Сенату, објаснио да је од виталног значаја за САД да Србија иде ка ЕУ, иако има културолошке и историјске везе са Русијом, преноси Глас Америке.
„Брине ме такозвани хуманитарни центар, не због онога што је сада, него због онога што би могао да постане. Поготово ако Србија испуни оно што је Русија тражила: специјални статус и имунитет за своје особље. Не верујемо да Русија има добре намере да помогне Балкану да иде ка ЕУ“, рекао је Ји.
Према његовим речима, Центар у Нишу, близу границе са Косовом, где САД имају око 600 америчких војника и 4.000 припадника НАТО мировних снага није позитиван помак. „Важно је, и то уверење делимо са Владом Србије, да Србија има потпуну контролу над својом територијом и свега што је на њој. Ако дозволи Русији да оформи центар за шпијунажу, изгубиће контролу над делом своје територије“, рекао је Хојт Ји.
Русија, како каже, користи зависност Западног Балкана од њеног гаса, као и слабости тамошњих држава: корупцију, неслободне медије, тензије међу суседима. „Тренд је забрињавајући, али не мислим да смо изгубили битку. Црна Гора је успела да се одупре утицају Русије, видимо да се и ситуација у Македонији стабилизовала уз нашу и помоћ ЕУ“, каже Ји.
Шутановац: Србија не треба да потписује споразум за руски центар
Потпредседник Пододбора, сенатор Крис Марфи оцењује, међутим, да предлог буџета САД не говори у прилог већем америчком присуству на Балкану. Подсећа да су фондови за страну помоћ за Албанију смањени за 98 одсто, Хрватску 60 одсто, Косово 48 одсто, БиХ и Македонију за по 40 одсто, Црну Гору 34, а Србију 31 одсто.
Ипак, и сенатори и учесници претреса сматрају да је, осим финансијске, важна и дипломатска подршка САД Западном Балкану.
У Србији се гради центар за одржавање руских хеликоптера?
Извршни потпредседник Атланстког савета Дејмон Вилсон је оценио да „америчка равнодушност данас може да изазове кризу сутра“ и подсетио да и ЕУ има своје проблеме, те да је Балкан зато препуштен Русији.
„Време је да се ангажујемо на томе да све балканске земље спроведу реформе и да могу да постану чланице НАТО-а. Да осигурано да чланство Црне Горе буде успешно и да размислимо о дугорочном америчком војном присуству у региону. Стално присуство америчких у оквиру НАТО снага на Косову може да спречи утицај Русије“, каже Вилсон.

[Прст_у_ока_латиници]

ЈОШ ЈЕДНА МЕДИЈСКА МАНИПУЛАЦИЈА Вучић америчком амбасадору о Руско-српском центру
11:00 16.06.2017. 1 коментар
Дели на Вајберу
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће Србија сама доносити одлуке везане за Руско-српски хуманитарни центар у Нишу и статус запослених у том центру.

Вучић је ово рекао поводом раније изјаве амбасадора САД у Београду Кајла Скота да „има добрих разлога за забринутост“ због постојања Руско-српско центра у Нишу, и да је питање за Владу Србије шта мисле да они (Руси) заправо раде у том центру“.



– Не занима ме шта они верују и шта било ко други верује, важно је шта верујемо ми јер је то (Центар) на територији Србије, и ми ћемо суверено доносити одлуку по том питању. Видели сте какву смо одлуку имали, видеће и убудуће какву ћемо имати, али ћемо је сами доносити – рекао је Вучић.

Иако од оснивања Руско-српског хуманитарног центра, руски званичници траже потписивање споразума према којем би запослени у овом Центру добили сличан дипломатски статус какав на територији Србије имају припадници НАТО, то се до сада није догодило, иако се за то залагао бивши председник Србије Томислав Николић.

Смештен на неколико стотина метара од нишког аеродрома и на готово подједнакој удаљености од аутопута, Руско-српски центар, одакле званично Руси крећу у помоћ у ванредним ситуацијама и случајевима елементарних непогода и технолошких хаварија, не престаје да изазива нагађања да ли се иза свега ипак крије намера Москве да се војно инфилтрира на овом, чланицама НАТО-а окруженом, простору.

[Прст_у_ока_латиници]

АМЕРИКА ТРАЖИ ОД БУДУЋЕ ГЕЈ ПРЕМИЈЕРКЕ да исели руске хуманитарце из Србије
15:55 16.06.2017. 40 коментара
Дели на Вајберу
Јачају притисци на Београд да се Русима у хуманитарном центру не доделе привилегије. Хојт Ји: Не верујемо да Русија хоће да помогне Балкану да иде ка ЕУ

МЕЂУ првим већим изазовима нове владе биће решавање статуса Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, око којег различита очекивања с једне стране има Москва, а с друге Брисел и Вашингтон.



Из ЕУ и САД поново стижу оптужбе да је Центар „шпијунска база“ и захтеви да се не додељују дипломатске привилегије особљу Центра. Руске власти пак дуже већ очекују да се парафира припремљени споразум којим би се решило ово питање.

Дан након што је Европски парламент усвојио резолуцију о Србији у којој изражава забринутост „због руских ваздухопловних снага у Нишу, огласили су се и представници Вашингтона – амерички амбасадор у Београду Кајл Скот и високи званичник Стејт департмента задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји.

– Брине ме такозвани хуманитарни центар, не због онога што је сада, него због онога што би могао да постане. Поготово ако Србија испуни оно што је Русија тражила – специјални статус и имунитет за своје особље. Не верујемо да Русија има добре намере да помогне Балкану да иде ка ЕУ – поручио је Ји на претресу о ситуацији у Југоисточној Европи, у Пододбору за европску и регионалну безбедносну сарадњу у Сенату.

Према његовим речима, „Центар у Нишу, близу границе са Косовом, где САД имају око 600 америчких војника и 4.000 припадника НАТО мировних снага није позитиван помак“:

– Ако Србија дозволи Русији да оформи центар за шпијунажу, изгубиће контролу над делом своје територије.

И амбасадор Скот поручио је да „има добрих разлога за забринутост“ због постојања Руско-српско хуманитарног центра.

– Не знам тачно шта они раде, никада нисам посетио тај центар, али мислим да има добрих разлога за забринутост – рекао је Скот у Нишу одговарајући на питање новинара да ли сматра да је Центар заправо шпијунски центар.

За Скота је сарадња Србије са НАТО пре свега у интересу наше земље и поручује да би нам чланство донело заштиту:

– Одлука је на Србији да ли ће остати неутрална или ће ући у НАТО. Мислим да може остати неутрална, а ући у ЕУ.

АМБАСАДОР И САНТА ФЕ

УОПШТЕ ме не занима то што неко у САД верује да су руски шпијуни у Нишу – каже председник Србије Александар Вучић. – Тамо је територија Србије и ми ћемо суверено доносити све одлуке које се тичу хуманитарног центра. Замислите да наш амбасадор каже, рецимо, да му се не свиђа то што неко ради у Санта Феу. Иначе, Вучић је најавио да 17. јула путује у посету потпредседнику САД Мајку Пенсу.

Извор: Večernje novosti

[Прст_у_ока_латиници]

АМЕРИКА ОТВОРИЛА КАРТЕ: Отерајте Русе из Србије!
16:20 17.06.2017. 7
Дели на Вајберу
Амерички званичник задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји поновио је забринутост Вашингтона због изградње руског хуманитарног центра у Нишу и могућег додељивања дипломатског статуса за особље овог центра на југу Србије.

– Важно је, и то уверење делимо са Владом Србије, да Србија има потпуну контролу над својом територијом и свега што је на њој. Ако дозволи Русији да оформи центар за шпијунажу, изгубиће контролу над делом своје територије – рекао је Хојт Ји пред сенатским Пододбором за европску и регионалну безбедносну сарадњу.


За бившег шефа југословенске дипломатијеЖивадина Јовановића овакво посматрање односа Србије према Русији је одраз „застареле и превазиђене политике из времена униполарног света“.

– Тада је свим кризама управљала и једино се питала америчка администрација. Данас је ситуација у свету другачија, па чак и Кина и ЕУ у заједничким документима говоре да им је циљ унапређење мултиполарног света. Што се тиче Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, мислим да њима тај центар смета као симболика уравнотежене спољне политике Србије, која иде ка чланству у ЕУ, има добре односе са САД, али и са Русијом и Кином. Зато без основа праве драму око њега, како би Србију држали у стању подређености и сталног страха шта ће рећи Америка или неки тамо амерички сенатор – коментарише за „Вести“ Јовановић.

Јуче је и амерички амбасадор у Србији Кајл Скот поновио да „има добрих разлога за забринутост“ због постојања Руско-српског хуманитарног центра у Нишу.

– Не знам тачно шта они раде, никада нисам посетио тај центар, али мислим да има добрих разлога за забринутост – рекао је Скот, истичући да је то питање више за људе који ту живе и за Владу Србије.

По свој прилици људи у Србији би пре поставили питање шта раде амерички и војници НАТО-а у Бондстилу, на Косову и Метохији, отцепљеној српској покрајини, војној бази коју нико од цивила или српских медија није имао прилике да посети и зашто они уживају имунитет пред српским законима.

За Вашингтон се, међутим, Бондстил не доводи у питање, па Хојт Ли пред пододбором Сената каже да није позитиван помак то што је Центар у Нишу „близу границе са Косовом, где САД имају око 600 америчких војника и 4.000 припадника НАТО мировних снага“.

Закували, а сада нуде решење

За јачање свог утицаја Русија, како каже Хојт Ји, користи зависност Западног Балкана од њеног гаса, као и слабости тамошњих држава због корупције, неслободних медија, тензије међу суседима.

– Када говори о нестабилности и проблемима на Балкану онда би било за очекивати да види и допринос САД и ранијих америчких администрација, које су агресијом на Југославију, а потом на Србију, учиниле Балкан трајно нестабилним делом Европе, и сада се та њихова инвестиција у дестабилизацију користи као разлог за појачано америчко присуство – примећује Живадин Јовановић.

Када год би домаћи медији објавили да амерички званичници на српске саговорнике врше притисак да не доделе дипломатски имунитет Русима и да им се откаже гостопримство у Нишу, Београд је то демантовао.

Јовановић сматра да на ово питање треба што пре ставити тачку тако што ће се дати дипломатски статус Русима који су се већ више пута доказали у хуманитарним акцијама.

– У српском је интересу да се питање статуса чланова Српско-руског хуманитарног центра у најкраћем року реши, јер свако даље одуговлачење само даје шансу за нове критике и прављење буре у чаши воде, јер за утицајне кругове америчке администрације центар је постао симбол да ли ће Србија остати вазал Вашингтона или ће јачати своју уравнотежену спољну политику.

Највише новца за Србију

Потпредседник Пододбора, сенатор Крис Марфи, сматра да предлог буџета САД не говори у прилог већем америчком присуству на Балкану. Он је подсетио да су фондови за страну помоћ за Албанију смањени за 98 одсто, Хрватску 60 одсто, Косово 48, БиХ и Македонију за по 40, Црну Гору 34, а Србију 31 одсто.

Податак да су најмање смањили помоћ за Србију, Живадин Јовановић тумачи да су смањили тамо где су до сада давали шаком и капом, а да је Србија била на дну листе прималаца помоћи САД.
– Када се ради о новцу који улажу мимо Конгреса, за ширење америчког утицаја, преко одређених медија, тзв. НВО, разноразних агентура, подозревам да ту није дошло до смањења, већ напротив – додаје Јовановић.

Извор: VestionlineАМЕРИКА ОТВОРИЛА КАРТЕ: Отерајте Русе из Србије!
16:20 17.06.2017. 7
Дели на Вајберу
Амерички званичник задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји поновио је забринутост Вашингтона због изградње руског хуманитарног центра у Нишу и могућег додељивања дипломатског статуса за особље овог центра на југу Србије.

– Важно је, и то уверење делимо са Владом Србије, да Србија има потпуну контролу над својом територијом и свега што је на њој. Ако дозволи Русији да оформи центар за шпијунажу, изгубиће контролу над делом своје територије – рекао је Хојт Ји пред сенатским Пододбором за европску и регионалну безбедносну сарадњу.


За бившег шефа југословенске дипломатијеЖивадина Јовановића овакво посматрање односа Србије према Русији је одраз „застареле и превазиђене политике из времена униполарног света“.

– Тада је свим кризама управљала и једино се питала америчка администрација. Данас је ситуација у свету другачија, па чак и Кина и ЕУ у заједничким документима говоре да им је циљ унапређење мултиполарног света. Што се тиче Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, мислим да њима тај центар смета као симболика уравнотежене спољне политике Србије, која иде ка чланству у ЕУ, има добре односе са САД, али и са Русијом и Кином. Зато без основа праве драму око њега, како би Србију држали у стању подређености и сталног страха шта ће рећи Америка или неки тамо амерички сенатор – коментарише за „Вести“ Јовановић.

Јуче је и амерички амбасадор у Србији Кајл Скот поновио да „има добрих разлога за забринутост“ због постојања Руско-српског хуманитарног центра у Нишу.

– Не знам тачно шта они раде, никада нисам посетио тај центар, али мислим да има добрих разлога за забринутост – рекао је Скот, истичући да је то питање више за људе који ту живе и за Владу Србије.

По свој прилици људи у Србији би пре поставили питање шта раде амерички и војници НАТО-а у Бондстилу, на Косову и Метохији, отцепљеној српској покрајини, војној бази коју нико од цивила или српских медија није имао прилике да посети и зашто они уживају имунитет пред српским законима.

За Вашингтон се, међутим, Бондстил не доводи у питање, па Хојт Ли пред пододбором Сената каже да није позитиван помак то што је Центар у Нишу „близу границе са Косовом, где САД имају око 600 америчких војника и 4.000 припадника НАТО мировних снага“.

Закували, а сада нуде решење

За јачање свог утицаја Русија, како каже Хојт Ји, користи зависност Западног Балкана од њеног гаса, као и слабости тамошњих држава због корупције, неслободних медија, тензије међу суседима.

– Када говори о нестабилности и проблемима на Балкану онда би било за очекивати да види и допринос САД и ранијих америчких администрација, које су агресијом на Југославију, а потом на Србију, учиниле Балкан трајно нестабилним делом Европе, и сада се та њихова инвестиција у дестабилизацију користи као разлог за појачано америчко присуство – примећује Живадин Јовановић.

Када год би домаћи медији објавили да амерички званичници на српске саговорнике врше притисак да не доделе дипломатски имунитет Русима и да им се откаже гостопримство у Нишу, Београд је то демантовао.

Јовановић сматра да на ово питање треба што пре ставити тачку тако што ће се дати дипломатски статус Русима који су се већ више пута доказали у хуманитарним акцијама.

– У српском је интересу да се питање статуса чланова Српско-руског хуманитарног центра у најкраћем року реши, јер свако даље одуговлачење само даје шансу за нове критике и прављење буре у чаши воде, јер за утицајне кругове америчке администрације центар је постао симбол да ли ће Србија остати вазал Вашингтона или ће јачати своју уравнотежену спољну политику.

Највише новца за Србију

Потпредседник Пододбора, сенатор Крис Марфи, сматра да предлог буџета САД не говори у прилог већем америчком присуству на Балкану. Он је подсетио да су фондови за страну помоћ за Албанију смањени за 98 одсто, Хрватску 60 одсто, Косово 48, БиХ и Македонију за по 40, Црну Гору 34, а Србију 31 одсто.

Податак да су најмање смањили помоћ за Србију, Живадин Јовановић тумачи да су смањили тамо где су до сада давали шаком и капом, а да је Србија била на дну листе прималаца помоћи САД.
– Када се ради о новцу који улажу мимо Конгреса, за ширење америчког утицаја, преко одређених медија, тзв. НВО, разноразних агентура, подозревам да ту није дошло до смањења, већ напротив – додаје Јовановић.

Извор: Vestionline

[Прст_у_ока_латиници]

ДРЕЦУН: Шпијуни су у западним компанијама у Нишу, а не у српско-руском центру
Наташа Милосављевић 21:11 17.06.2017. Нема коментара
Дели на Вајберу
Очекивао сам можда више животног искуства код будућег премијера али мислим да је Ана Брнабић показала довољно енергије, има одговарајуће образовање и значајно искуство са радом у Влади, зна како све то функционише, велики напредак је постигла на осавремењавању и приближавању администрације грађанима и пред њом је велики изазов.

Милован Дрецун, посланик СНС-а и председник скупштинског одбора за Косово И Метохију овако за Спутњик оцењује одлуку председника Александра Вучића да додели мандат Брнабићевој за састав нове Владе:



„Она је јако посвећена послу тако да тај мањак животног и професионалног искуства може да се надокнади. Најбоље је искомбиновати енергију и жар младости и искуство познијих година. Када се то добро укомпонује, онда резултат неће изостати. Њој је пут олакшан, јер је Вучић са места премијера јасно трасирао пут којим Србија треба да иде. Мислим да ће и овај нови састав Владе играти тимски као и до сада“.

Да ли Ана Брнабић има подршку СНС-а?

— Апсолутно сам сигуран да има. Можда би неко желео да види неко друго решење али ће одлука лидера странке бити подржана. Вучић је као председник републике поверавањем мандата најодговорнији за то како ће та Влада радити у наредном периоду. Уосталом, никоме не дајем унапред бланко подршку и позитивну оцену, очекујем да видим резултате.

Какву политику од нове премијерке очекујете према КиМ?

— Ми као држава немамо велики маневарски простор за решавање косовског питања. Кренули смо путем који је једино био могућ, други је био да потпуно изгубимо Космет, да се прогласи уједињење Косова и Албаније. Определили смо се да с једне стране створимо механизам преко кога ћемо имати утицај у свим институцијама које функционишу на КиМ без обзира што те институције себе сматрају некаквом државом, а ми их третирамо као привремени институције самоуправе.

У њима не можете да не учествујете, јер свакодневни живот српског народа посебно јужно од Ибра зависи од њих. План је да остваримо утицај у институцијама, да имамо политичку тежину како бисмо могли да спречавамо једноставне одлуке Албанаца штетне по српски интерес, а онда да развијемо процес нормализације односа са Приштином.

Можемо ли то у пракси остварити под разним међународним притисцима?

— Неопходан је наставак јачања нашег међународног капацитета како не бисмо стално били под притиском западних земаља да смо неконструктивни и да не желимо стабилизацију у нашој јужној покрајини. Треба да видимо како ћемо да наставимо тим путем, јер Албанци на све начине покушавају да спрече формирање Заједнице српских општина и чак да се можда и не настави процес нормализације односа, јер знају да нас чекају питања имовине, положај Српске православне цркве и повратка протераних.

Најављен је и дијалог у Србији о јужној покрајини…

— Ми сада треба да утврдимо механизам за који ће бити потребан консензус свих, а због тога ћемо вероватно имати неки нови процес. То је најавио бивши премијер, а садашњи председник републике када је рекао да би нам био неопходан један потпуно отворени унутрашњи дијалог да видимо којим путем даље. То никако не значи да треба да дефинишемо начин како ћемо да признамо ту самопроглашену државу, то је константа од које нико неће да одустане али се амбијент у решавању косовског питања променио. Ми смо сада на простору на коме је доминантан НАТО и ЕУ и имамо готово обновљено хладноратовско сучељавање које се изгледа неће скоро завршити. Таква ситуација прети да нас увуче у улогу таоца, а Србија не сме то да прихвати и засад одолева. Ипак, то несумњиво утиче и на ситуацију на КиМ, јер тај промењени амбијент захтева унутрашњи дијалог о политичком консензусу о новом моделу. У том смислу премијерка ће имати нову улогу али сам уверен да она неће бити усамљена већ да ћемо јој у томе сви помоћи.

Колико је за нову премијерку отежавајућа околност ко ће водити приштинску владу — да ли ће то бити Рамуш Харадинај или Аљбин Курти. Које је за Србију мање зло?

— То може да буде проблем за све нас, за цео српски народ. Прво морамо да видимо ко ће формирати извршну власт у нашој јужној покрајини. Сви они могу једни са другима, само су празне приче за децу да не могу. Ко је могао да верује да ће Тачи и Харадинај да иду у коалицију? Нетрпељивост је међу њима евидентна, Харадинај је причао да ће да се освети Тачију, јер га је два пута спаковао у Хаг. Сазнао сам је игра притварања Харадинаја у Француској заправо била игра Тачија и Кадрија Весељија који има блиске везе са структурама у француским безбедносним службама да би се Харадинају подигао рејтинг и да би по његовом повратку била формирана коалиција терористичких команданата и да им то буде најбоља одбрана од оптужница специјализованог тужилаштва. Не би могли сви из државног врха да се нађу на оптужницама, што би и само специјално тужилаштво довело у деликатну позицију, али на срећу тај план им није прошао. Када је реч о српском народу, ми немамо охрабрујуће сигнале чак ни од коалиције око Демократског савеза Косова, која би требало да буде политички рационалнија.

Да ли су освојени мандати Српске листе гаранција да ће Србија имати утицај на политику која ће се водити на Космету?

— Они јесу одређена политичка снага, јер је и за међународну заједницу која већински подржава сецесију Космета јако битно да у једном мултиетничком друштву прикаже учешће свих националности у власти да би се показало како се људска права поштују и како Косово напредује. Истина је да напредује само територија и да има више бирача него становника, да не поверујете! Ако су јединствени, Срби имају снагу, тај један Србин који је добио посланички мандат и његово досадашње понашање указује на простор за манипулисање од стране Албанаца, али ових девет посланика и плус један Горанац биће непремостива снага за наметање једностраних решења која су од стратешког значаја за живот такозваних мањина. Наравно, Албанци ће увек покушавати да маргинализују и да плате што јефтиније присуство српских представника у институцијама у покрајини.

Званичник Стејт департмента задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји рекао да су САД забринуте због изградње Српско-руског хуманитарног центра у Србији и потенцијалног специјалног статуса за особље који је Русија тражила. Чега се Вашингтон плаши?

— Иако није био у том центру, и амбасадор САД Кајл Скот у Београду је рекао да дели забринутост да то не буде шпијунски центар и да је то првенствено проблем Србије и њених грађана. Био сам у центру и импресиониран сам како је постављен, какву опрему има. Можда би амерички амбасадор требало да потражи шпијуне негде на другом месту, у неким западним компанијама које су такође присутне у Нишу. Свашта се говоркало ових година да се у неким компанијама налазе управо агенти ЦИА који те фирме користе као маску. Није спорно да поготово велике силе имају шпијуне, али овде је у питању покушај потпуног елиминисања било каквог руског утицаја и присуства у Србији.

У једној емисији сам питао Соњу Бисерко и Јелену Милић да ли знају колико стотина живота су спасили припадници Српско-руског хуманитарног центра, колико пута су интервенисали на позив словеначке владе? Нама је у региону потребно неколико таквих центара, а не један. А неко би желео да се чињенице не виде и да све пребаци на терен спекулација, јер је то најисплативије. У земљама које су из бившег Источног блока званичници сада вичу да их Руси нападају, Руси се мешају у унутрашње ствари у демократске процесе, а када се западне земље мешају, онда нема везе. У свету немате правду, а тај принцип је наметнуо Запад и свако ко покушава да се бори против таквог принципа наравно да ће бити жигосан и оклеветан.

Цео интервју погледајте на https://rs.sputniknews.com/radio_od_cetv...-spijuni1/

Извор: спутник

[Ултрадесничар]

Амбасадор Русије Чепурин не разуме зашто није решен статус центра у Нишу

26. јуна 2017. 12 Коментара

Амбасадор Русије Александар Чепурин изјавио у Нишу да нико не може да разуме због чега није решен статус запослених у Српско-руском хуманитарном центру.
„Без решеног статуса Српско-руски хуманитарни центар нема могућности за развој“, рекао је Чепурин након састанка са градоначелником Ниша Дарком Булатовићем.
Он је додао да је у вези са тим центром све јасно.
„Имамо све у документима које су потписале власти Русије и Србије још на почетку 2013. године. Читајте документа тамо је све написано“, истакао је Чепурин.
На питање новинара како коментарише оптужбе америчких представника да је центар у Нишу шпијунски, Чепурин је рекао да су врата тог центра отворена и да свако може да додје и увери се чиме се запослени баве.
Амбасадор РФ у Нишу разговарао је са градоначелником Ниша о развоју сарадње тог града и Русије, посебно са руским градом Калугом.
Он је присуствовао отварању просторија Друштва руско-српског пријатељства „Наисус“ и Међународног фестивала традиционалних руских пића.

Бета

[смедерево]

„Срби ће све добити, ако буде потребно.“ – поручио је Дмитриј Рогозин за српске медије. Два дана након његове посете у центру Београда оскрнављен је споменик Светом Цару Николају Другом Романову.

[Прст_у_ока_латиници]

https://www.facebook.com/permalink.php?s...ry_index=0

[смедерево]

https://www.facebook.com/permalink.php?s...ry_index=0

[Павле]

https://www.facebook.com/permalink.php?s...ry_index=0

Ал се Чанак расписао.

[ЈВуО-КГ]

Ал се Чанак расписао.

Јеси сигуран да је он ?

Мени ово личи на неке млађане црвендаће.

[Жаре]

Ал се Чанак расписао.

Јеси сигуран да је он ?

Мени ово личи на неке млађане црвендаће.

Национални ској, нова папазјанија из удбине кухиње

[ЈВуО-КГ]

Национални ској, нова папазјанија из удбине кухиње

Онај који је ово урадио имао је намеру да изнервира цео српски род . Ишврљати споменик највећем , а можда и једином правом, пријатељу Срба из редова руског народа је стравично.

Знам да звучи сулудо и спада у домен теорије завере али све се више прича о томе да Николај није убијен него да је пребачен овде и да је живео и у Краљевини Југославији и СФРЈ , где је и умро и сахрањен у Србији. Такође знам да неко може ово да повеже са оном матрицом како је Дража после ДСР живео у Москви само за разлику од те "теорије" ова око Цара Николаја има логике.

Тај национални ској би могао да направи неко братско удружење са рватинама из Вуковара што ломатају ћириличне табле.